Meister Eckhart

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ekhart

Meister Eckhart, skulptura u Nemačkoj
Meister Eckhart, skulptura u Nemačkoj

Datum rođenja: 1260.
Mesto rođenja: Hohajm
Datum smrti: 1328.
Mesto smrti: Avinjon

Johannes Eckhart[1], poznat kao Meister Eckhart (Hochheim, kraj Gothe, o. 1260. - Avignon, prije 30. travnja 1328.), njemački dominikanac, filozof, teolog i mistik.

Životopis[uredi - уреди | uredi izvor]

Majster Ekhart rodio se 1260. godine u Tiringiji. Obrazovao se u Strazburu, Parizu i Kelnu, pod uticajima Alberta Velikog, Tome Akvinskog i Dunsa Skota. Završio je studij teologije 1302. godine u Parizu. Predavao je u Parizu, gde je stekao majstorsko dostojanstvo, odnosno magisterijum. Delovao je u Bremenu, potom rukovodio teološkom školom u Strazburu. Jedno vreme obnaša dužnost provincijala u Saskoj pa generalnog vikara u Češkoj. Bio je profesor teologije u Parizu, Strasbourgu i Kölnu.

Pripadao je dominikanskom redu katoličke crkve. Držao je propovedi i po manastirima. Njegove propovedi su zapisivane i širene, što je izazvalo zvaničnu crkvu da mu se suprotstavi, posle čega je inkvizicija počela da progoni sve one koji su izražavali njegove stavove. Njegov red je nastojao da ga zaštiti i da posvedoči njegovu pravovernost, sve dok nije bila donesena neopoziva odluka. Ekhart je odbio optužbe inkvizitora, ali je pozvan pred papu u Avinjon. Majster Ekhart se poslednji put pominje kao živ 1327. godine.

Njegova je učenja papa Ivan XXII. proglasio heretičkim 1329. godine, osudivši 28 njegovih teza.[2] [3]

Učenje[uredi - уреди | uredi izvor]

U središtu Ekhartovog učenja leži uzletna moć duše, koja odeljivanjem od telesnog i svetovnog hrli svojem iskonu.

"Dno Boga je moje dno, i moje je dno dno Boga."


Bibliografija[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Opus tripartitum
  • Opus expositionum

Bilješke[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Opća i nacionalna enciklopedija u 20 svezaka, str. 285.
  2. Opća i nacionalna enciklopedija u 20 svezaka, str. 285.
  3. Russell, Bertrand, str. 164.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]