Међа (Житиште)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Međa (Žitište))
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Међа (razvrstavanje).
Међа

Православна црква
Православна црква

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 838
Густина становништва 24 ст/km²
Положај
Координате 45°32′05″N 20°48′15″E / 45.534833°N 20.804166°E / 45.534833; 20.804166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 263 m
Површина 48,7 km²
Међа is located in Srbije
Међа
Међа
Међа (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 23234
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 32′ 05" СГШ, 20° 48′ 15" ИГД

Међа, раније Пардањ (мађ. Párdány) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 838 становника.

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Међа је изграђена у источном делу општине, километар од државне границе према Румунији. Насеље се налази на 81 m надморске висине.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Међа спада у ред најстаријих насеља у општини и у читавом Банату. Први пут се помиње под називом Пардањ 1247. године као манастирско место. Године 1753. Пардањ је забележен као српско насеље. Половином 18. века у насеља се досељавају Мађари и Немци. Почетком 19. века постојала су два насеља - Мађарски Пардањ и Српски Пардањ. Два Пардања се уједињују у један 1907. године.

Након Првог светског рата, Версајским миром јуна 1919. године, Пардањ је припао Румунији. У саставу румунске државе остао је до 1924. године када је ушао у састав Југославије. Тада добија име Нинчићево по министру Нинчићу.

После Другог светског рата на место Немаца досељавају се становници из Босне и Херцеговине. Новодосељени становници насељу дају име Међа због близине државне границе.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Међа живи 935 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,6 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 486 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2555 [1]
1953. 2638
1961. 2367
1971. 2047
1981. 1636
1991. 1403 1355
2002. 1212 1155
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.024 88,65%
Мађари
  
43 3,72%
Роми
  
25 2,16%
Хрвати
  
6 0,51%
Југословени
  
5 0,43%
Македонци
  
4 0,34%
Црногорци
  
2 0,17%
Немци
  
2 0,17%
Румуни
  
1 0,08%
непознато
  
32 2,77%

Познати грађани[uredi - уреди | uredi izvor]


Фотогалерија[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]