Mastoiditis

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Mastoiditis
Gray1193.png
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost Otorinolaringologija
ICD-10 H70.
ICD-9-CM 383.0-383.1
DiseasesDB 22479
MedlinePlus 001034
eMedicine emerg/306 ped/1379
Patient UK Mastoiditis
MeSH Šablon:Mesh2

Mastoiditis je bolest mastoidnog nastavka temporaalne kosti koje nastaje kao komplikacija akutnog zapaljenja srednjeg uva, zbog njegovog neblagovremnog ili neadekvatnog lečenja. Otkako se gnojna upala uva leči hemoterapeuticima i antibioticima, akutni mastoiditis se u savremenom svetu mnogo ređe javlja.

Ova komplikacija nastaje kao posledica infekcijom izazvane nekroze kosti mastoidnog nastavka i raspadanja njegovih intercelularnih struktura u drugoj ili u trećoj nedelji od početka bolesti. Prelazak akutne upale uva u mastoiditis manifestuje se pojačanom i stalnom gnojnom sekrecijom iz uva, osetljivošću mastoidnog predela, sistemskim znacima sepse (groznica, povišena temperatura i glavobolja) i rendgenskim evidentnim znacima koštane destrukcije mastoidnih ćelija.

U slučajevima kad se i pored adekvatne antibiotske terapije zapaljenja srednjeg uva razvije akutni gnojni mastoiditis, indikovana je mastoidektomija.[1]

Klasifikacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Mastoiditis se može manifestovati u dva oblika, kao:

MKB H70.0 — Klasični, ili akutni, gnojni mastoiditis, je retka komplikacija akutnog otitisa srednjeg uva (AOM), koji se definiše kao akutna zapaljenja mastoida sa kolikikvacijom gnoja u vazduhom ispunjenoj mastoidnoj kosti.[2]
MKB H70.1 — Hronični, latentni, ili maskirana, mastoiditis, predstavlja dugotrajni ili subklinički, oblik mastoiditisa. On je obično povezan sa hroničnim supurativnim otitisom srednjeg uva ili holesteatomom.
Razlika između mastoidizma i mastoiditisa

Dva do tri dana posle početka akutnog zapaljenja srednjeg uva (otitisa), mastoidna oblast (iza uva) može da bude osetljiva na pritisak, zbog hiperemije i slabog provetravanja pneumatičkih prostora. Ovaj klinički znak nazvan je mastoidizam, i treba ga razlikovati od mastoiditisa, koji predstavlja proširenje gnojnog zapaljenja na mastoidne ćelije, i ne nastupa pre osmog ili desetog dana posle početka otitisa. Sluh je na obolelom uvu oslabljen po sprovodnu tipu nagluvosti.

Klinička slika[uredi - уреди | uredi izvor]

Akutni gnojni mastoiditis karakteriše se ponovnim porastom telesne temperature, nakom nekoliko dana od pojave akutnog otitisa, kod koga je posle primenjene tarapije (paracenteze ili rupe bubne opne) prethodno počela da opada.

Pored opšteg lošeg stanja bolesnika, groznice, malaksalosti i povišene temperature, javljaju se:

  • Spontani bolovi iza uva i pojačano gnojno izlučivanje iz uva.
  • Leukocitoza u krvi,
  • Oštećenje sluha u jačoj meri.

Dijagnoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Otoskopski nalaz

Otoskopski, nalaze se znaci akutnog otitisa. Perforacija bubne opne ima katkad karakterističan oblik male sisice. U razvijenijim stanjuma, kod bolesnika se otoskopski uočava i spušten zadnji gornji zid slušnog hodnika neposredno ispred bubne opne (nastao kao izraz periostitisa na tome mestu), koji odgovara najvećoj blizini antruma. Od njega ga deli samo tanka lamela kosti.

Palpacija

Pritisak na mastoid je bolan, naročito na vršku i na mestu koje odgovara antruma.

Radiografija

Rendgenskim snimnja može da se potvrdi konačna dijagnoza mastoiditis. Snimak po Šileru pokazaće:

  • Kakav je tip pneumatizacije i koliko je ona raširena.
  • Da li je samo smanjena prozračnost, pneumatičkog sistema ili postoje i znaci gubitka krečnih soli, razaranja i uzura na kosti
  • Odnos obolelih ćelija prema sigmoidnom sinusu.

Ako je pneumatizacija jako razvijena, mora se uraditi snimanje piramide po Stenversu. Ovom metodom moćiče da se utvrdi da li je vršak piramide pneumatizovan ili nije. Jača pneumatizacija vrha može da se nađe kod 50% pacijenata. U slučaju akutnog gnojnog zapaljenja u čitavom pneumatičkom sistemu može da bude zahvaćena i grupa ćelija na vršku piramide (petrozitis).

Terapija[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon što se dijagnostikom utvrdi akutni gnojni mastoiditis, pristupa se operativnom lečenju, uz nastavak upotrebe antibiotika (samo kao pomoćno sredstvo pored hirurškog lečenja). Ako se lekar oslanja samo na upotrebu antibiotika, bez hirurškog zahvata, može lako da izazoveo efekat koji se u otologiji naziva „maskiranje procesa”. On nije nigde u kostima toliko izražen koliko u kosti mastoida. Proces će naoko, bar u svom većim delu, da izgleda smiren, ali u nekom skrivenom i ispitivanju nepristupačnom odsečka tinjaće i dalje, ili će doći do izražaja tek nakon što bukne neka teška i opasna endokranijalna komplikacija.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Psarommatis IM, Voudouris C, Douros K, Giannakopoulos P, Bairamis T, Carabinos C. Algorithmic management of pediatric acute mastoiditis. Int J Pediatr Otorhinolaryngol. 2012 Jun. 76(6):791-6.
  2. Minovi A, Dazert S; Diseases of the middle ear in childhood. GMS Curr Top Otorhinolaryngol Head Neck Surg. 2014 Dec 1;13:Doc11. doi: 10.3205/cto000114. eCollection 2014.
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).