Prijeđi na sadržaj

Marija Vidović Abesinka

Izvor: Wikipedija
Marija Vidović Abesinka
Marija Vidović Abesinka
Datum rođenja6. februar 1924.
Mesto rođenjaNovska
 Kraljevina SHS
Datum smrti29. 4. 1942. (18 godina)
Mesto smrtiJalkovec, kod Varaždina
Hrvatska ND Hrvatska
Članica SKOJ od1939.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
Narodni heroj od27. novembra 1953.

Marija Vidović – Abesinka (Novska, 6. februar 1924. – Jalkovec, kod Varaždina, 29. april 1942), učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 6. februara 1924. godine u Novskoj. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Njeni roditelji, su se zbog siromaštva, 1919. godine preselili iz Kućana Donjeg u Novsku. Otac Ivan, invalid iz Prvog svetskog rata, umro je kad Marija još nije imala ni godinu, a majka je ostala sama sa četvoro male dece.

Završivši osnovnu školu u Novskoj, Marija je otišla na zanat kod seoskog trgovca. Kao i ostali šegrti, radila je teške poslove, koji nisu bili u vezi s njenim zanatom. Kad više nije mogla izdržati napore, napustila je zanat. Kad joj je, 1938. godine, umrla majka, Marija je, sa 14 godina, preuzela sve kućne poslove.

Godine 1939. pristupila je radničkom pokretu i iste godine postala član Saveza komunističke omladine Jugoslavije. I Marijina tri brata aktivno su učestvovala u radničkom pokretu. Neposredno pred rat, Marija je na kratko vreme napustila Novsku. Otišla je najprije u Zagreb, a kasnije u Karlovac, i zaposlila se kao radnik. Međutim, ubrzo se vraća kući u Novsku, gde je učestvovala u svim revolucionarnim akcijama: u deljenju letaka, skupljanju dobrovoljnih priloga, organizovanju kružoka, rada među omladinom, širenju napredne literature i dr.

Bista Marije Vidović na varaždinskom groblju.

Posle okupacije Jugoslavije, Partija joj je dala zadatak da uspostavi prekinute veze sa partijskom organizacijom u Posavini. Više puta je obilazila, kao kurir, na različite veze, noseći uputstva i materijale. U početku, niko od vlasti nije sumnjao da bi sitna devojčica mogla nositi letke i proglase Centralnog komiteta KPJ, u kojima se narod poziva na oružani ustanak. Septembar 1941. godine, ustaše su uhapsile Mariju i njenog najstarijeg brata. U zatvoru su mučeni nekoliko dana, ali pošto nisu ništa priznali, pušteni su.

Izišavši iz zatvora, Marija je nastavila da deluje. Svakog dana je u zatvor nosila hranu najmlađem bratu, koji je tu bio zatvoren, kao talac. Po naređenju Partije, uspela je da u zatvor unese pištolj i dve bombe, a zatim je učestvovala u uspešnoj akciji spašavanja drugova iz zatvora, 2. oktobra 1941. godine.

Kad joj se najstariji brat, krajem oktobra 1941. godine spremao u partizane, Marija je tražila da pođe s njim. Posle dugog uveravanja da je to nemoguće, Marija je pristala da se privremeno smesti kod rođaka, najpre u Zagreb, a kasnije u Varaždin. Odatle je, krajem marta 1942. godine, otišla na Kalnik, u Prvu kalničku partizansku četu - i tu je učestvovala u svim akcijama čete u toku marta.

Potkraj aprila 1942. godine, neprijatelj je krenuo u ofanzivu na Kalnik. Tri dana i tri noći, po kiši i snegu, borila se četa od 56 partizana protiv 3.000 dobro naoružanih neprijateljskih vojnika. Uz teške gubitke, partizani su uspeli probiti neprijateljski obruč. Marija se s četvoricom drugova prebacila, preko Bednje, prema Varaždinu. Umorni i gladni, odlučili su da se sklone u kućicu u selu Jalkovcu, u neposrednoj blizini Varaždina, i da se tu odmore. Neko ih je primetio i izdao ustašama. Rano ujutro 29. aprila, ustaše su opkolile kuću i pozvale partizane da se predaju. Partizani su odgovorili vatrom i posle trosatne borbe, Marija je jedina ostala živa. Da ne bi pala neprijatelju živa u ruke izvršila je samoubistvo.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašena je za narodnog heroja.

Sahranjena je u spomen-kosturnici palih boraca na varaždinskom groblju.

Literatura

  • Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975. 
  • Heroine Jugoslavije. „Spektar“, Zagreb 1980. godina.
  • Milan Inđić Djeca heroji. „Dom štampe“, Zenica 1985. godine.