Marija Magdalena
Za ostala značenja, vidi Marija Magdalena (razvrstavanje).
| Marija Magdalena | |
|---|---|
_-_James_Tissot_-_overall.jpg) James Tissot, Marija Magdalena | |
| Ravnoapostolna, Mironosnica | |
| Rođen | nepoznat, Magdala |
| Preminuo | nepoznat, Efes |
| Poštuje se u | Pravoslavna crkva, Katolička crkva, Anglikanska crkva |
| Glavno svetilište | Hram Marije Magdalene u Jerusalimu |
| Praznik | 22. jul po julijanskom, 4. avgusta po gregorijanskom kalendaru. |
| Sporno | Njen odnos sa Isusom. |
 Category:Sveci
| |
Marija Magdalena je bila bliska učenica i pratilja Isusa iz Nazareta. Jedna je od najpoznatijih Isusovih učenica i ženskih likova Novog zaveta.
Pravoslavna crkva je smatra ravnom apostolima. Apokrifna tradicija je pominju kao ženu koja je "htela razumeti sve kako jeste" i koju je "učitelj voleo više od ostalih žena".
Ranija crkvana tradicija ju je poistovećivala sa Marijom iz Betanije, ali danas se uglavnom smatra da su to dve različite osobe.
Marija je bila rodom iz mesta Magdale, pored jezera Genisaretskog, iz plemena Isaharova.
U Novom zavjetu je zabeležena epizoda kada Isus dolazi u kuću Marije i njene sestre Marte. Dok se Marta trudila da posluži gosta, Marija je sve vreme sedela i slušala šta Isus priča:
A kad su putovali, on uđe u jedno selo, a neka žena po imenu Marta ga primi u svoju kuću. Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja je sela kraj nogu Isusovih i slušala njegovu besedu. A Marta se mnogo trudila da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: "Gospodine, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne".
A Isus odgovarajući reče joj: "Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo, a samo je jedno potrebno. Ali Marija je izabrala dobri deo koji joj se neće oduzeti".– Evanđelje po Luki, glava 10: 38-42
Dugo se smatralo da je Marija iz ove priče Marija Magdalena, ali danas se uglavnom veruje da je u pitanju druga Marija. Bez obzira, ova scena je vekovima nadahnjivala umetničke prikaze Marije Magdalene.
U Novom zavjetu se pominje da je Marija Magdalena mučena od sedam zlih duhova (besova), od kojih ju je Isus oslobodio i učinio zdravom. Marija je tako postala verna Isusova pratilja.
A, zatim, Isus putovaše kroz gradove i sela i objavljivaše i obznanjivaše dobru vijest o carstvu Božjem. Dvanaestorica bijahu s njim, i takođe žene koje bijahu izliječene od zlih duhova i bolesti: Marija, zvana Magdalena, iz koje bijaše izišlo sedam zlih duhova, Jovana, žena Herodovog nadstojnika Huze, Suzana i mnoge druge koje ih pomagaše svojim dobrima.
Novi zavjet Mariju ne ubroja među apostole, ali nekanonska djela je pominju kao ženu apostola. Ranohrišćanski spis Dijalog Spasitelja hvali Mariju kao apostola koji nadmašuje sve ostale. U tom spisu ona govori Isusu: "Želim razumjeti sve kako jeste."[1]. Taj spis prenosi više zagonetnih filozofskih dijaloga Isusa i Marije:
Marija reče: "Reci mi, gospodine, zašto sam došla na ovo mesto da stičem i gubim?"
Gospodin reče: "Tebi je postalo jasno obilje otkrivaoca."
Marija reče: "Gospodine, postoji li takvo mjesto gdje nedostaje istina?"
Gospodin reče: "Ondje gdje ja nisam!"[2]
U posljednjem dijelu Spasiteljevog dijaloga govori se o djelima ženskosti, odnosno o nastanku smrtnosti putem rađanja ("Što je rođeno od istine, ne umire. Što žena rodi, to umire"[3]). Tada Marija, zajedno sa Judom i Matejom, odbacuje »dela ženskosti«, što verovatno znači snošaj i razmnožavanje.[4]
Evanđelje po Tomi prenosi da je Simon Petar tražio od Isusa da Marija napusti njihovu družinu, "jer žene nisu dostojne života", na šta je Isus odgovorio: "Pogledaj, ja ću ju voditi i napraviti muškarcem, da i ona postane živim duhom, jednaka vama muškarcima. Jer svaka žena, koja načini sebe muškarcem, ući će u carstvo nebesko." [5]
Prema nekim apokrifnim izvorima, Isus i Marija su za života imali veoma blizak odnos. Tako Jevanđelje po Filipu prenosi:
Spasitelj je Mariju Magdalenu voleo više od ostalih učenika i često ju je ljubio.
Kada su Isusa osudili i odveli na raspeće, pod krstom na Golgoti stajala je i Marija Magdalina, i gorko plakala zajedno sa Marijom, Isusovom majkom. Nakon Isusove smrti ona je tri puta posetila njegov grob.
Evanđelja po Jovanu i Marku prenose da je Marija prva videla uskrslog Isusa.[6] Po Jovanu, Marija je Isusa videla istog jutra kad je uskrsnuo, a drugim se učenicima pojavio tek kasnije te večeri.[7] Međutim, ni Marko ni Jovan ne kažu eksplicitno da se vaskrsli Isus fizički pojavio Mariji.[4] Marko navodi da se Isus kasnije pojavio »u drugom obličju«, a Jovan prenosi da je uskrsli Isus upozorio Mariju da ga ne dodiruje – što je suprotno drugim pričama kada je tražio od učenika da ga dodirnu da bi pokazao da »nije duh«.[4]
Apokrifno Evanđelje po Mariji prenosi da je Marija uskrslog Isusa doživela kao viziju, te ga je zapitala: »Na koji način vidi onaj koji ima viziju? Dušom ili duhom?«, na šta je Isus odgovorio duhom.[8] Ona je nakon Isusove smrti hrabrila njegove učenike, koje su izjedali dvojba i strah za sopstveni život. Oni su se plašili da krenu propovedati dobru vest narodima, jer "kad Isus ne bijaše pošteđen - kako bi mi bili pošteđeni!".[9] Marija ih je tješila, podsećajući ih na stalno Hristovo prisustvo: »Ne plačite, ne tugujte i ne sumnjajte; jer njegova milost će biti potpuno s vama i štitiće vas. Slavimo njegovu veličinu, jer nas je pripremio i načinio muškarcima.« [10]
Marija je ovde prikazana kao osoba najbliža Isusu i koja zna neke njegove reči koje ostali apostoli ne znaju:
Petar reče Mariji: "Sestro, znamo da te učitelj voleo više od ostalih žena. Reci nam, po svom sećanju, koje su bile Spasiteljeve reči, koje ti znaš a mi ih ne znamo, niti smo ih čuli."
Nakon što je otkrila Isusove reči koje je samo ona znala, Andrija i Petar joj se suprotstavljaju. Andrija prvo kaže da je taj nauk stran: »Ja ne verujem da je Spasitelj to rekao. Ova su učenja zasigurno čudne ideje!« Zatim Petar ismeva tvrdnju da je Marija u viziji zaista videla Isusa i da je on te stvari otkrio ženi, zatajivši ih muškim učenicima.[4] Tada Matej opominje Petra da se prema ženi ne odnosi kao prema neprijatelju, te podseća da ju je Spasitelj učinio dostojnom: »Petre, ti si oduvek bio preke naravi ... Ako je po Spasitelju ona dostojna, ko si ti da je odbaciš?« Umjesto toga, moraju poslušati Isusa i prema njegovim uputama krenuti u svijet i propovijedati. Konačno, Marija se, odbranjena, priključuje apostolima koji odlaze da propovedaju.[11]
Prema pravoslavnom predanju, Marija je nakon razapinjanja Isusa otputovala u Rim, tužeći caru Tiberiju Pilata zbog njegove nepravedne osude Isusa Hrista. Njenu tužbu je car primio, i Pilata premestio iz Jerusalima u Galiju, gde je ovaj sudija u nemilosti carskoj i u teškoj bolesti umro.[12] Marija se po tom vratila iz Rima u Efes kod Jovana Bogoslova, kome je pomagala u propovedanju evanđelja. Sa velikom ljubavlju prema Isusu i sa velikom revnošću propovedala je ona jevanđelje svetu kao Hristov apostol.[12]
Umrla je mirno u Efesu.[12] Njene mošti su kasnije prenete u Carigrad.[12]
Blizu Getsimanskog vrta nalazi se ruski hram posvećen svetoj Mariji Magdaleni. Srpska pravoslavna crkva slavi je 22. jula po julijanskom, a 4. avgusta po gregorijanskom kalendaru.
- ↑ Dijalog Spasiteljev 139.12—13, u: NHL 325.
- ↑ Dijalog Spasitelja 140-141
- ↑ Dijalog Spasitelja, 140
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja (scribd)
- ↑ Evanđelje po Tomi, 114
- ↑ Evanđelje po Marku 16:9.
- ↑ Evanđelje po Jovanu 20:11—19.
- ↑ Evanđelje po Mariji 10.17—21, u: NHL 472.
- ↑ Evanđelje po Mariji Arhivirano 2015-03-16 na Wayback Machine-u (objave.com)
- ↑ Jevanđelje po Mariji 9.14—18, u: NHL 472.
- ↑ Knjižnica Nag Hammadi, Prvo hrvatsko izdanje Arhivirano 2011-05-19 na Wayback Machine-u (Evanđelje po Mariji, uvod: Karen L. King)
- ↑ 12,0 12,1 12,2 12,3 Marija Magdalina Arhivirano 2007-03-12 na Wayback Machine-u (prolog)
- ((sr)) Marija Magdalina Arhivirano 2007-03-12 na Wayback Machine-u (prolog)
- ((ru)) Marija Magdalena (days.pravoslavie.ru)
- ((en)) Marija Magdalena (katolička enciklopedija)
- ((en)) Legenda o Mariji Magdaleni Arhivirano 2008-05-09 na Wayback Machine-u (Essenic Studies)
- ((sr)) Marija Magdalena-Sveta žena Arhivirano 2013-11-02 na Wayback Machine-u (Legenda aurea)