Marš dobrovoljaca

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Marš dobrovoljaca (kin. 义勇军进行曲, pinjin: Yìyǒngjūn Jìnxíngqǔ) je himna Narodne republike Kine, napisana u toku Drugog kinesko-japanskog rata (19371945.). Autor je cenjeni pesnik i dramaturg tog vremena Tjen Han (田汉), a muziku je komponovao Nje Er (聂耳).

Poreklo himne[uredi - уреди | uredi izvor]

Marš dobrovoljaca je Tijen Han napisao 1934. za pozorišni komad koji je pisao u to vreme. Popularna verzija, pak, kaže da ju je napisao na papiru za cigarete nakon što je uhapšen u Šangaju i bačen u zatvor Kuomintanga 1935. godine. Pesma je, sa manjim izmenama, postala muzička tema patriotskog filma „Sinovi i kćeri u vreme oluje” (风云儿女, 1935.), sa pričom o intelektualcu koji odlazi da se bori u Prvom Sino-japanskom ratu. Ovo je bila jedna od pesama koje su se tajno širile među stanovništvom kao deo antijapanskog otpora.

Prvi put je izvedena kao nacionalna himna na međunarodnoj konferenciji održanoj februara 1949. u Pragu (tada Čehoslovačka). U to vreme je Bei-ping (danas Bei-đing - sr. Peking) već bio u rukama kineskih komunista. Bilo je nekih neslaganja oko stiha „Kineska nacija se suočava sa svojim najvećim iskušenjem”. Istoričar Guo Mo-žuo je stih promenio u „Kineska nacija je došla do trenutka svoje emancipacije” (中国民族到了大翻身的时候).

U junu iste godine, Kineska komunistička partija je raspisala konkurs za nacionalnu himnu. Do kraja avgusta je pristiglo 6926 predloga. Marš dobrovoljaca je predložio slikar Sji Pei-hung (徐悲鸿) i skoro jednoglasno je izabrana. Bilo je, doduše, sporenja oko trećeg stiha. Na ovo je Džou En-lai dao završnu reč: „Još uvek imamo imperijalističke neprijatelje pred nama. Što više idemo napred, više će nas imperijalisti mrzeti, pokušavati da nas potkopaju, da nas napadnu. Možete li reći da nećemo biti u opasnosti?” Njegovo viđenje je podržao i Mao Cedung i 27. septembra 1949., pesma je postala nacionalna himna, više od mesec dana pre osnivanja Narodne Republike Kine.

Kulturna revolucija i kasnija istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Tokom Kulturne revolucije, Tijen Han je uklonjen sa vlasti i kao posledica je bio period u kojem je nezvanična himna bila Istok je Crven.

Marš dobrovoljaca je vraćen na Svekineskom narodnom kongresu 1978., ali sa drugačijim stihovima, koji nikada nisu postali popularni. Kongres je 4. decembra 1982. vratio originalnu verziju Tijen Hana iz 1935. Uočljivo je da sadašnji stihovi ne spominju ni Komunističku partiju Kine ni Mao Cedunga, a može se reći i da je promena stihova simbolički označila pad Hua Guo-fenga i kraj kulta ličnosti Maoa, kao i uzdizanje Deng Sjao-pinga.

Iako je bila vrlo popularna među kineskim nacionalistima u periodu Sino-japanskog rata, pesma je bila zabranjena na Tajvanu sve do 1990-tih.

Himna je napisana na govornom kineskom, dok je himna Republike Kine, „Tri principa Naroda” napisana na klasičnom kineskom.

Stihovi (originalni)[uredi - уреди | uredi izvor]

Sledeći stihovi su originalni stihovi pesme Tijen Hana koji se danas koriste.

Kineski[uredi - уреди | uredi izvor]

Tekst himne (klikni za veći fromat)

起来! 不愿做奴隶的人们!
把我们的血肉,筑成我们新的长城!
中华民族到了最危险的时候,
每个人被迫着发出最后的吼声。
起来! 起来! 起来!
我们万众一心,
冒着敌人的炮火,前进!
冒着敌人的炮火,前进!
前进! 前进! 进!

Pinjin[uredi - уреди | uredi izvor]

Qǐlái! Búyuàn zuò núlì de rénmen!
Bǎ wǒmen de xuèròu zhùchéng wǒmen xīnde chángchéng!
Zhōnghuá Mínzú dào le zùi wēixiǎnde shíhòu,
Měige rén bèipòzhe fāchū zùihòude hǒushēng.
Qǐlái! Qǐlái! Qǐlái!
Wǒmen wànzhòngyīxīn,
Màozhe dírén de pàohuǒ, Qiánjìn!
Màozhe dírén de pàohuǒ, Qiánjìn!
Qiánjìn! Qiánjìn! Jìn!

Prevod[uredi - уреди | uredi izvor]

Ustanite, vi koji odbijate da budete robovi!
Usmerimo naše telo i krv ka novom Velikom Zidu!
Kineska nacija se suočava sa svojim najvećim iskušenjem,
Iz svakog tlačenja će se izdići naš konačni krik
Ustajte! Ustajte! Ustajte!
Nas je mnogo, ali nam srca kucaju kao jedno!
Hrabro izazivajući neprijateljske pucnje, marširajmo napred!
Hrabro izazivajući neprijateljske pucnje, marširajmo napred!
Marširajmo napred! Marširajmo napred! Napred!

Stihovi iz perioda 1978-1982[uredi - уреди | uredi izvor]

前进!各民族英雄的人民!
伟大的共产党领导我们继续长征。
万众一心奔向共产主义明天,
建设祖国保卫祖国英勇的斗争。
前进!前进!前进!
我们千秋万代
高举毛泽东旗帜,前进!
高举毛泽东旗帜,前进!
前进! 前进! 进!

Qiánjìn! Gè mínzǔ yīngxióngde rénmín,
Wěidàde gòngchǎndǎng lǐngdǎo wǒmen jìxù chángzhēng.
Wànzhòng yīxīn bēn xiàng gòngchǎnzhǔyì míngtiān,
Jiànshè zǔgúo bǎowèi zǔgúo yīngyǒngde dòuzhēng.
Qiánjìn! Qiánjìn! Qiánjìn!
Wǒmen qiānqīu-wàndài
Gāojǔ Máo Zédōng qízhì, qiánjìn!
Gāojǔ Máo Zédōng qízhì, qiánjìn!
Qiánjìn! Qiánjìn! Jìn!

Marširajmo napred! Ljudi svih herojskih nacija,
Nastavimo Veliki Marš pod vođstvom velike Partije,
Milioni sa samo jednim srcem ka komunističkoj sutrašnjici,
Razvijajmo i štitimo našu zemlju, borimo se hrabro.
Marširajmo napred! Marširajmo napred! Maršijamo napred!
Mi ćemo generacijama
Visoko podizati zastavu Mao Cedunga, marširajmo napred!
Visoko podizati zastavu Mao Cedunga, marširajmo napred!
Marširajmo napred! Marširajmo napred! Napred!

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]