Manta (Tiresijina kći)
Za ostala značenja, vidi Manta (mitologija).
Manta ili Manto (starogrčki: Μαντώ) bila je, u grčkoj mitologiji, kćerka proroka Tiresije i majka Mopsa.[1] Tiresija je bio tebanski prorok, koji se, prema predanju, pretvorio u ženu nakon što je štapom pogodio par zmija u parenju, nakon čega je služio kao Herina sveštenica.[2]
Mitologija[uredi | uredi kod]
Manta je i sama bila proročica, prvo Apolona Ismenskog u Tebi, gde su postojali njeni spomenici,[3] a kasnije i Delfijskog i Klarskog Apolona. Nakon što su Epigoni zauzeli Tebu, Manta je sa ostalim zarobljenicima bila dovedena u Delfe kao deo ratnog plena i predata Apolonu Delfijskom. Apolon ju je postavio za svoju sveštenicu i poslao u Kolofon da osnuje njegovo proročište. Apolonu je rodila i jednog sina, po imenu Mops,[4][5] premda drugi izvori kažu da je Mopsov otac bio Rakije, za koga se Manta kasnije udala.[6] Prema Pseudo-Apolodorovoj Biblioteci, Manta je s Alkmeonom imala sina Amfiloha i kćerku Tisifonu.[7] U rimskom mitu, Manta je otišla u Italiju i Tiberinu, rečnom bogu Tibra, rodila je sina Okna. Okno je osnovao grad Mantovu, koji je nazvao po svojoj majci. Pričalo se da je Manta bila mnogo sposobnija proročica nego njen otac.
Budući da je Apolonova proročica, Mantu ponekad zovu i Dafna, tj. "lovorova devica".[8]
Manta se pojavljuje i u mitu o Niobi, tebanskoj kraljici koja se bahato hvalila brojem svoje dece i podsmevala se boginji Leti. Manta ju je upozorila da ne navlači na sebe ljutnju bogova i da zamoli Letu za oproštaj, no Nioba se oglušila na njeno upozorenje i nastavila vređati Letu, pa su je naposletku Apolon i Artemida kaznili tako što su usmrtili svi njenu decu.[9]
Lampa, koji je pokušao silovati Mantu na njenom krevetu, kaznio je Apolon za taj zločin.[10]
Manta je jedna od vidilaca i proroka koje Dante vidi u osmog krugu Pakla.[11]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Boccaccio, Giovanni (2003) (en). Famous Women. Harvard University Press. ISBN 9780674011304.
- ↑ (en) Bell's New Pantheon; Or Historical Dictionary of the Gods, Demi-gods, Heroes .... J. Bell. 1790.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 10, 3.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, VI, 3.
- ↑ Strabon, Geografija, XIV, 5, 16.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 7, 4.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 7, 7.
- ↑ Diodor Sicilijski, Historijska biblioteka, IV, 66; cf. Atenej, Gozba sofista, VII, 298.
- ↑ Ovidije, Preobraženja, VI.
- ↑ Stacije, Tebaida, VII.
- ↑ „Circle 8, subcircles 1-6, cantos 18-23”. The University of Texas. Pristupljeno 11.4.2012.