Мали Извор (Зајечар)
Za ostale upotrebe, v. Мали Извор (razvrstavanje).
| Мали Извор | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Зајечарски |
| Град | Зајечар |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 454 |
| Положај | |
| Координате | 43°43′22″N 22°19′04″E / 43.722833°N 22.317833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 286 m |
  Мали Извор Мали Извор (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19347 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | ZA |
Координате: 43° 43′ 22" СГШ, 22° 19′ 04" ИГД
Мали Извор је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 454 становника (према попису из 1991. било је 584 становника).
Смештено је 21 km југоисточно од града Зајечара, на десној страни Белог Тимока.
Историја[uredi | uredi kod]
Село се помиње у турском попису из 15. века с манастиром Присат, што је данашњи назив једног сеоског потеса. У турско доба је расељено, па касније обновљено, 1883. године. Током турске окупација село је носило име Изворчић.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Мали Извор живи 410 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,3 година (52,0 код мушкараца и 58,0 код жена). У насељу има 191 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38.
Становништво села је претежно српско староседелачко, а у последња три пописа, примећен је значајан пад у броју становника. Године 1924. село је имало 1.768 становника у 382 куће.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 447 | 98,45% | ||
| Хрвати | 1 | 0,22% | ||
| Македонци | 1 | 0,22% | ||
| непознато | 2 | 0,44% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 9 | ||
| 80+ | 14 | 28 | ||
| 75-79 | 17 | 40 | ||
| 70-74 | 22 | 33 | ||
| 65-69 | 13 | 22 | ||
| 60-64 | 18 | 20 | ||
| 55-59 | 15 | 14 | ||
| 50-54 | 21 | 17 | ||
| 45-49 | 11 | 12 | ||
| 40-44 | 13 | 5 | ||
| 35-39 | 4 | 5 | ||
| 30-34 | 14 | 5 | ||
| 25-29 | 11 | 11 | ||
| 20-24 | 4 | 3 | ||
| 15-19 | 3 | 7 | ||
| 10-14 | 5 | 8 | ||
| 5-9 | 11 | 6 | ||
| 0-4 | 3 | 7 | ||
| просек | 52.0 | 58.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 183 | 22 | 131 | 23 | 7 | - |
| Женски | 231 | 14 | 123 | 85 | 9 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 78 | 15 | - | 4 | 16 | - | 5 | 9 | - | 14 |
| Женски | 32 | 15 | - | - | 8 | - | - | 1 | - | 3 |
| Оба | 110 | 30 | - | 4 | 24 | - | 5 | 10 | - | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 6 | 1 | - | 2 | - | - | 6 | |
| Женски | - | 1 | - | 2 | 1 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | 1 | 6 | 3 | 1 | 2 | - | - | 7 |
У селу је рођен Милисав Марковић, иконописац који је крајем 19. века осликао преко 30 манастира у Источној Србији.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
