Maja Volk

Maja Volk
Biografske informacije
Rođenje	30. 1. 1959. (1959-01-30) Beograd, NR Srbija, FNRJ
Obrazovanje
Zanimanje	scenarista, pevačica, filmski kritičar
Opus
Znamenita djela
Lager Niš

Maja Volk (Beograd, 30. januar 1959) je srpski scenarista, pisac, fado muzičar, doktor nauka i univerzitetski profesor. Kćerka je dr Petra Volka, filmskog i pozorišnog kritičara i Mirjane Kodžić, glumice.

Školovanje

Profesor dr Maja Volk je rođena 30. januara 1959. godine u Beogradu. Završila je srednju muzičku školu „Josip Slavenski“, odsek za klasičnu gitaru i diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Uporedo sa studijama dramaturgije, studirala je engleski i španski jezik na Filološkom fakultetu. Kao stipendista francuske vlade, započela je postdiplomske studije na Novoj Sorboni u Parizu, a završila ih na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je magistrirala tezom „Drame Žan-Pol Sartra na jugoslovenskim scenama“. Njena knjiga „Dramaturgija modernog američkog filma od 1970-1990“, u izdanju Instituta za film 1995. godine, ujedno je i njen drugi doktorat iz oblasti filmologije.

Kao stipendista švedske vlade, u Stokholmu izučavala stvaralaštvo Augusta Strindberga, da bi doktorirala 30. oktobra 1991. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odbranivši tezu „Dramaturgija Augusta Strindberga u svetlu njegovih pozorišnih teorija“. Drugi doktorat iz oblasti filmologije je odbranila knjigom „Dramaturgija modernog američkog filma od 1970-1990“, u izdanju Instituta za film 1995. godine.

Govori engleski, francuski, španski, italijanski i portugalski jezik, a peva i na japanskom, kineskom, hebrejskom, jidišu, arapskom, katalonskom, gejliku...

Profesionalan rad

Od 1981. do 1986. godine bila je zaposlena u „Centar filmu“ kao filmski dramaturg, gde je radila na oko stotinu projekata, od kojih je realizovano dvadesetpet dugometražnih igranih filmova i desetak dokumentarnih filmova.

Televizija i radio

• Na Televiziji Beograd predstavljena je kao autor originalnih serija u okviru školskog, obrazovnog i muzičkog programa: „Kako početi početak“ 1982, „Muzički magazin“ 1982 i 1983, „Istorija zemlje“ 1984, „Kamerna scena“ 1997. i druge. Autor je i nekoliko emisija iz novogodišnjeg programa muzičke redakcije televizije Beograd (Leti leti pesmo moja mila, od 1998 do 2005).

• Tokom 1998/1999. godine, vodila je i uređivala, na televiziji Palma, emisiju Fakulteta dramskih umetnosti "Subotom na Palmi", a tokom 2000/2001. istu emisiju vodi na televiziji ART.

• Godinama je bila jedan od voditelja i urednika emisije „Klasiku molim“, drugog programa radio Beograda. Na istim talasima, uređivala je i vodila emisiju „Odisej, magazin kulture“. Tokom 2007. i 2008. godine, u Novom Sadu, na talasima radija 021, vodila i uređivala emisiju „Tangero“ o argentinskom tangu.

• Sa muzičkom redakcijom RTS ostvarila je do sada 20 živih autorskih emisija iz ciklusa „Tri godišnja doba“, iz oblasti umetničke muzike, gde je bila voditelj, pisac i domaćin najznačajnijim imenima klasične muzike. Njen poseban doprinos spajanju umetničke muzike i dramaturgije igranog, vidi se u stvaranju muzičko dramske forme „Kamerna scena“, „Rodoslov jednog valcera“ i „Život je marš“, koji je nagrađen 2004. godine, na međunarodnom festivalu u Albeni (Gran Prix). Od 2011. godine, bila je jedna od pet voditeljki emisije „Žene“ na Prvoj TV.

Film

Prvi igrani dugometražni film rađen po njenom originalnom scenariju je „Lager Niš“, u produkciji „Centar filma“, u režiji Miomira Stamenkovića, 1987. godine. Njen drugi igrani film, „Čudna noć“, u režiji Milana Jelića, prikazan je na poslednjem festivalu Jugoslovenskog filma u Puli, 1990. godine.

Kao predavač

• Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, od 1992. godine, radi na grupi za dramaturgiju, gde predaje predmet „Filmski i tv scenario“, a vodi i postdiplomske studije na grupi za filmologiju.
• Predaje na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, od 2001. godine, gde je 2002. godine osnovala je i povela prvu klasu dramaturgije.
• Predaje savremenu filmsku dramaturgiju, od 2007. godine, na master studijama novosadske Akademije umetnosti, a od jeseni 2011. osnivač je grupe za Menadžment kreativnih industrija pri mladom privatnom Fakultetu za inženjerski menadžment, u Beogradu.

Objavljena dela

• Mrtve Lutalice, roman, Književne novine, 1990
• Cicimrak među gusarima, roman za decu, Dečjih novina, 1994
• Voda i ona, zbirka poezije, Ekoplus, 1996
• Čudesna frula Vuleta Mocija, muzički roman za decu, Prosveta, 1997
• Nesahranjene Marije, roman, Prosveta, 1999
• Pustinjak, izabrane radio drame, Pozorišni muzej Srbije, 2000
• Predator, roman, Prometej Novi sad, 2005
• Kotlići su u paklu, u raju nema kuvanja, posvećena ishrani živom hranom, Nova poetika, 2011
• Mrtva žena hoda, zbirka pesama, Nova poetika, 2011
• Živa hrana za živu decu i živahne roditelje, Nova poetika, 2012
• Sirovi život ili kako početi početak, Argus media, 2013
• 100 pitanja i 100 odgovora, Nova poetika,

Članstvo

Član je Međunarodnog udruženja filmskih kritičara „Fipresci“. Bila je predsednik jugoslovenske sekcije „YU fipresci branch“ i član međunarodnih žirija na festivalima u: Valjadolidu - Španija, Troji - Portugalija, Turnhoutu - Belgija, St. Petersburgu - Rusija, Tromsu - Norveška, Geteborgu - Švedska, Taormini - Italija, Gihonu - Španija i Tuluzu - Francuska.

Ostala interesovanja

Od 2001. godine, održala je 60 koncerta latinoameričke muzike i portugalskog fada, u Beogradu, Somboru, Nikšiću, Novom Sadu, Bečeju, Brčkom, Sarajevu, Paliću, Herceg Novom, Slavonskom Brodu, Aranđelovcu, Kanjiži, Kotoru, Vršcu, Zvorniku. Snimila je dva CD latino muzike, dva DVD filmske muzike i jedan DVD „Lisabonska priča“. Osnivač je i član orkestra „Beogradski fadisti“, koji jedini u Beogradu i Srbiji izvodi portugalski fado, a vodi i trio „Ženijal“, sa kojim izvodi ekološki program svetske muzike na desetak jezika. Najnoviji projekat je „Mama Afrika“, sa orkestrom „Abantu Abale“, u prevodu dobri ljudi, gde izvodi muziku Miriam Makebe, Sezarije Evore, do Kube i Brazila…

Zahvaljujući svom radu na masovnoj edukaciji ljudi o zdravijim stilovima života, proglašena je za „Life Gurua 2012. godine“, od strane časiopisa „The men“.

Spoljašnje veze

• Maja Volk na sajtu IMDb
• Udruženje „Srpski krivak“/Biografija Arhivirano 2015-09-21 na Wayback Machine-u
• Puls/Lična karta: Maja Volk Arhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-u
• Srbija danas/Intervju
• RTS/Tv lica: Maja Volk