Mahon

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Mahon (grčki: Μάχων, 3. vek pne.) bio je starogrčki komediograf koji je stvarao u okviru nove atičke komedije. Bio je jedan od istaknutijih aleksandrijskih pesnika, a Atenej kaže za njega da je "bio dobar pesnik". Mahon se rodio u Korintu ili Sikionu, a živeo je i stvarao u Aleksandriji, gde je držao predavanja o komediji Aristofanu Bizantincu. Bio je savremenik Apolodora iz Karista, pa se vrhunac njegovog stvaralaštva može se smestiti u period između 120. i 130. Olimpijade, tj. između 300. i 260. pne.[1]

Dela[uredi - уреди | uredi izvor]

Sačuvana su dva fragmenta, iz dve njegove komedije:

  • Neznanje (Ἄγνοια)[2]
  • Pismo (Ἐπιστολή)[3]

Spominje se i jedna komedija s mitološkom tematikom:

  • Auga (Αὐγή)[4]

Atenej navodi i jednu Mahonovu pesmu pod naslovom Izreke (Χρείαι ili Anecdota), pisanu u jampskim senarima, koja je sadržavala poslovične rečenice i uzrečice koje su se pripisivale poznatim atinskim heterama i parazitima. Iz tog dela Atenej citira 462 stiha u svojoj Gozbi sofista, što istovremeno predstavlja najduži sačuvani fragment Mahonovog dela.[5]

Epitaf za Mahona, koji nam je sačuvan, napisao je Dioskorid.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • A. S. F. Gow, Machon: The Fragments, Cambridge University Press, Cambridge, 1965.