Mahon

Mahon (grčki: Μάχων, 3. vek pne.) bio je starogrčki komediograf koji je stvarao u okviru nove atičke komedije. Bio je jedan od istaknutijih aleksandrijskih pesnika, a Atenej kaže za njega da je "bio dobar pesnik". Mahon se rodio u Korintu ili Sikionu, a živeo je i stvarao u Aleksandriji, gde je držao predavanja o komediji Aristofanu Bizantincu. Bio je savremenik Apolodora iz Karista, pa se vrhunac njegovog stvaralaštva može se smestiti u period između 120. i 130. Olimpijade, tj. između 300. i 260. pne.

Dela

Sačuvana su dva fragmenta, iz dve njegove komedije:

• Neznanje (Ἄγνοια)
• Pismo (Ἐπιστολή)

Spominje se i jedna komedija s mitološkom tematikom:

• Auga (Αὐγή)

Atenej navodi i jednu Mahonovu pesmu pod naslovom Izreke (Χρείαι ili Anecdota), pisanu u jampskim senarima, koja je sadržavala poslovične rečenice i uzrečice koje su se pripisivale poznatim atinskim heterama i parazitima. Iz tog dela Atenej citira 462 stiha u svojoj Gozbi sofista, što istovremeno predstavlja najduži sačuvani fragment Mahonovog dela.

Epitaf za Mahona, koji je sačuvan, napisao je Dioskorid.

Literatura

• A. S. F. Gow, Machon: The Fragments, Cambridge University Press, Cambridge, 1965.