Mačja metvica
Mačja metvica (Nepeta cataria) je trajna biljka porodice ruževa.
Opis[uredi | uredi kod]
Mačja metvica dobila je ime po tome što njen miris privlači mačke. Koreni i lišće imaju karakterističan miris na nane. Hemijski sastojak koji izaziva interesantne reakcije mačke je nepetalakton. Ne odgovaraju sve mačke na biljku podjednako; mlade i stare mačke jedva brinu o njoj. Ova hemijska supstanca se oslobađa mirisa koji delimično halucinogeno deluje na mačke[1].
Odrasla biljka može narasti do jednog metra u visinu i ima sitne ovalne listove i ljubičasto cvijeće.
Rasprostranjenost i upotrebljivost[uredi | uredi kod]
Dom biljke je Kavkaz, a danas je raširen od Kine do južne Evrope. Veoma je otporan na hladnoću, ali najbolje uspeva u polusenciranom zemljištu.
U prošlosti je mačji metvici bio veoma cenjen u narodnoj medicini, ali danas se manje koristi u tu svrhu. Pravili su čaj, pravili tinkture i ulje ili pušili sušene listove.[2]. Ulje dobijeno iz ove biljke trebalo bi da odbija komarce[3]. Osušeno lišće se takođe može mešati sa duvanom i ima blagi zapanjujući efekat[2].
Mačja metvica ima umirujuće dejstvo, deluje protiv grčeva, povećava telesnu temperaturu i znojenje, zbog čega se koristi za lečenje prehlade i iritacije stomaka.
Svježi listovi se koriste u kuvanju da omekšaju meso i pripreme marinade.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Siegel, Ronald K. (2005). Intoxication: the universal drive for mind-altering substances. Inner Traditions / Bear & Company. str. 63. ISBN 9781594770692.
- ↑ 2,0 2,1 Grognet, Jeff. 1990. Catnip: Its uses and effects, past and present. Canadian Veterinary Journal 31:455-456.
- ↑ Kingsley, Danny (3. 9. 2001). „Catnip sends mozzies flying”. ABC Science Online. Pristupljeno 14. 2. 2009.
