Lunévilleski mir

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Evropa posle Linevilskog mira

Mir u Linevilu potpisan je 9. februara 1801. godine između Prve francuske republike i Svetog rimskog carstva pod Francom II. Jedan je od mirovnih sporazuma kojim je okončan rat Druge koalicije.

Pozadina[uredi - уреди | uredi izvor]

Franc II je pristao na mir u ime svih vladara koji su vladali naslednim domenima Habzburške monarhije i onih koji vladaju teritorijama koje su u sastavu Svetog rimskog carstva. U ime Francuske republike, mir je potpisao Žozef Bonaparta, dok je u ime cara potpisao austrijski ministar spoljnih poslova Ludvig fon Koblenc. Austrijska vojska poražena je od Napoleona Bonaparte u bici kod Marenga (14. jun 1800.) i Žana Moroa u bici kod Hoenlindena (3. decembar 1800.) nakon čega je car primoran da traži mir. Austrija je potpisala još jedan u nizu ponižavajućih sporazuma. Zajedno sa Amijenskim mirom, mir u Linevilu označio je kraj rata Druge koalicije protiv Napoleona. Velika Britanija jedina je država koja je posle 9. februara 1801. godine ostala u ratu sa Francuskom, što je potrajalo još godinu dana.

Odredbe[uredi - уреди | uredi izvor]

Mirom je utvrđeno da će između dve strane "zauvek trajati mir, sloga i dobro razumevanje". Austrija je primorana da sprovede uslove Kampoformijskog mira zaključenog 1797. godine po završetku rata Prve koalicije. Francuska kontrola nad levom obalom Rajne proširena je u "potpuni suverenitet", a Republika se odrekla svih prava na teritorije istočno od Rajne. Uređene su sporne granice u Italiji. Od teritorija Velikog vojvodstva Toskane formirana je Etrurska kraljevina, a vojvodi Ferdinandu III obećana je kompenzacija u Nemačkoj. Sveto rimsko carstvo priznalo je samostalnost Batavijske, Helvetske i Ligurijske republike. Potvrđena je austrijska kontrola nad Venecijom i dalmatinskom obalom. Austrijanci ponovo ulaze u rat protiv Francuske 1805. godine.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]