Prijeđi na sadržaj

Luis Arce

Izvor: Wikipedija
Luis Arse
Luis Arce

Arse 2015. godine

Biografija
Datum rođenja 1963. 9. 28. (28-09-1963) (1996 god.)
Mesto rođenja La Paz ( Bolivija)
Državljanstvo  Bolivija
Politička partija Pokret za socijalizam
Diploma sa Viši univerzitet u San Andresu
Univerzitet u Varviku
Od 23. januara 2019. — {{{kraj funkcije 1}}}

Luis Alberto "Lućo" Arse Katakora (šp. Luis Alberto "Lucho" Arce Catacora; La Paz, 28. septembar 1963) je bolivijski političar koji je dva puta bio ministar ekonomije i javnih finansija od 2006. do 2017. i 2019. pod predsednikom Evom Moralesom . [1] Izabran je za predsednika Bolivije nakon pobede na opštim izborima u Boliviji 2020. godine i biće inaugurisan 8. novembra 2020. [2] Član je Pokreta za socijalizam .

Rani život

[uredi | uredi kod]

Luis Arce je rođen 28. septembra 1963. u La Pazu.[3] Bio je sin Karlosa Arse Gonzalesa i Olge Katakore, oboje učitelji. Arse je odrastao u porodici srednje klase i završio gimnaziju u svom rodnom gradu 1980. Studirao je na Institutu za bankarsko obrazovanje u La Pazu, u početku završivši računovodstvo 1984. godine. Godine 1991. završio je ekonomiju na Višem univerzitetu u San Andresu pre završetka studija u inostranstvu na Univerzitetu Varvik u Koventriju gde je diplomirao 1997. godine sa masterom iz ekonomije. Takođe ima počasni doktorat Univerziteta de los Andes i privatnog Univerziteta Franc Tamajo (UNIFRANZ) u Boliviji. [4] [5]

Karijera

[uredi | uredi kod]

Arse je proveo veći deo svog radnog veka kao državni službenik, počev od 1987. godine u Centralnoj banci Bolivije, gde je proveo veliki deo svoje profesionalne karijere. Od 1992. do 2005. godine, Arse je radio u Menadžmentu međunarodnih operacija Centralne banke Bolivije kao zamenik menadžera rezervi. Između 1994. i 1995. biće unapređen u poziciju šefa Odeljenja za informacije i publikacije, podupravstva za istraživanje i analizu, pod Menadžmentom ekonomskih studija Centralne banke Bolivije

Takođe je počeo da radi na akademsko-univerzitetskom polju kao dodiplomski i postdiplomski profesor na različitim javnim univerzitetima i privatnim univerzitetima u Boliviji. Takođe je držao brojna predavanja na različitim univerzitetima u Evropi, Severnoj Americi i Latinskoj Americi, uključujući Univerzitet Kolumbija u Njujorku, Univerzitet u Buenos Airesu i Univerzitet Harvard.[6]

Ministar ekonomije

[uredi | uredi kod]

Predsednik Evo Morales imenovao je Arsea 23. januara 2006. godine za ministra finansija. Tri godine kasnije, 2009. godine, preuzeo je komandu nad novim Ministarstvom ekonomije i javnih finansija. Neki mediji u Boliviji opisali su Arsea kao zaslužnog za ekonomski preporod Bolivije.[7] Arse je nadgledao nacionalizaciju ugljovodonika, telekomunikacija i rudarskih kompanija u Boliviji, kao i stvaranje BankoSur-a.[8] Nadgledao je brzu ekspanziju bolivijske ekonomije, sa rastom BDP-a za 344%, a ekstremnim siromaštvom smanjenim sa 38% na 15%. [9] [10]

2011. godine, Američki ekonomski magazin rangirao je Arsea za 8. najboljeg ministra ekonomije u regionu od ukupno 18[11] Uoči opštih izbora u Boliviji 2014. godine, Vol strit džurnal ga je smatrao glavnim faktorom u Moralesovom ponovnom reizboru. [12]

24. juna 2017. godine, Luis Arse bio je prinuđen da napusti položaj i otputuje u Brazil na operaciju, jer mu je mesecima ranije dijagnostikovan teški rak bubrega.[13] Tamo je ostao u mandatnom periodu oporavka pre nego što se 23. januara 2019. vratio na mesto ministra ekonomije.

Kao ministar ekonomije, Arse se nije previše eksponirao. Kristofer Sabatini, viši istraživač za Latinsku Ameriku u Četam hausu i osnivač Amerikas Kuarterli opisao je Arsea kao „jednog od retkih tehnokrata u MAS- u“. Sabatini je napisao da je „pribran“ i „da se ne upušta u zapaljivu retoriku“. [14] I samom Arseu su Bolivija i mediji često pripisivali zasluge za vođenje nacije kroz period ekonomskog rasta. Njegove politike bile su istaknute u smanjenju stope siromaštva u Boliviji tokom njegovih mandata i omogućavanju velikih količina ekonomskog rasta kao rezultat povećanja izvoza gasa. [15] Generalno, kao ministar ekonomije, Arceovo nasleđe je generalno pozitivno.

Predsednička kampanja

[uredi | uredi kod]

Nakon bolivijske političke krize 2019. godine, koja je rezultirala ostavkom predsednika Evo Moralesa i njegove vlade, privremena predsednica Đeanine Anjes raspisala je nove izbore. Morales je 19. januara 2020. objavio da su nakon osam sati sastanaka u Argentini Luis Arse i bivši ministar spoljnih poslova David Čokueuanka izabrani da budu kandidati Pokreta za socijalizam (MAS) na izborima 2020. godine. Arseovi protivnici kritikovali su ga kao marionetu Moralesa, optužbu koju su on i njegova stranka odbacili. Jedan lider MAS-a, David Apaza, pokušao je da distancira Arseovu kampanju od kontroverznog bivšeg predsednika, rekavši da se „kategorično, Evo neće mešati u vladu brata Luisa Arsea“. [16] Sam Arse je rekao da Morales „neće imati nikakvu ulogu u našoj vladi“.[17]

Većina ispitivanja javnog mnjenja pokazala je da je Arse imao prednost, iako bez dovoljno da izbegne novembarski drugi krug. Do izborne noći, podeljeni kandidati desnice uspeli su da se delimično konsoliduju oko bivšeg predsednika Karlos Mese dok su Anjez i bivši predsedniki Jorge Kuiroga izašli iz trke. Iako su rani rezultati favorizovali Mesu, brzo prebrojavanje glasova koje je sprovela biračka kuća Kiesmori ujutro 19. oktobra ukazalo je da je Arse osvojio 52,4% glasova, dovoljno za konačnu pobedu na izborima bez potrebe za drugim krugom.[18] Arse i njegova stranka proglasili su pobedu koju je privremena predsednica Aljez ubrzo potvrdila na Tviteru. Mesa, Arseov primarni protivkandidat, priznao je poraz na konferenciji za novinare rekavši da su početna prebrojavanja pokazala "snažnu i jasnu" pobedu za Arsea.[19]

Publikacije

[uredi | uredi kod]

Arse Katakora je objavio nekoliko knjiga i članaka o ekonomiji, uključujući „Bolivijski ekonomski socijalno-komunitarni produktivni model“ (2015), „Neizvesnost i dolarizacija u Boliviji“, [20]Da li je primeren mehanizam Bolsina (devizno tržište Centralne banke) ? " , „Kratka ocena bolivijskog režima deviznog kursa“, „Doprinos raspravi o dolarizaciji“, „Potražnja za novcem u Boliviji“ i „Finansijska liberalizacija i koncentracija u bankarskom sistemu“.[21]

Lični život

[uredi | uredi kod]

Arce je oženjen Lurdes Brigidom Duran Romero. Zajedno imaju troje dece: Luisa Marsela, Rafaela Ernesta i Kamilu Danielu.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. „Who is Luis Arce, the President Elect of Bolivia?” (es). 19 October 2020. 
  2. „Copa announces that Arce will be inaugurated on November 8” (es). 23 October 2020. 
  3. „Luis Arce, un delfín que nada sobre el capital político de Evo Morales”. France24. 25 September 2020. 
  4. VILLALOBOS, Tania (5 May 2016). „Luis Alberto Arce Catacora” (es). Trigésimo sexto período de sesiones de la CEPAL. Pristupljeno 19 October 2020. 
  5. „UNIFRANZ website”. www.unifranz.edu.bo. [mrtav link]
  6. „Luis Arce: ‘No hay una desaceleración profunda de la economía’ - La Razón”. web.archive.org. 5 April 2017. Arhivirano iz originala na datum 2017-04-05. Pristupljeno 19 October 2020. 
  7. „Economía y finanzas - El milagro económico de Bolivia”. RFI. 1 July 2015. Pristupljeno 19 October 2020. 
  8. Bolivian-American Chamber of Commerce Arhivirano 2019-01-14 na Wayback Machine-u[mrtav link]
  9. González, Diego. „¿Cuáles son las claves del éxito económico boliviano? | DW | 12 July 2019” (es-ES). DW.COM. Pristupljeno 12 May 2020. 
  10. Lazcano, Miguel (26 January 2020). „Bolivia redujo a mayor ritmo la pobreza extrema - La Razón” (es-ES). La Razón. Arhivirano iz originala na datum 2020-01-26. Pristupljeno 2020-11-07. 
  11. „Luis Alberto Arce” (en). World Bank Live. 15 March 2016. Pristupljeno 12 May 2020. 
  12. Otis, John (9 October 2014). „Bolivian Leader’s Re-Election Calling Card: Socialist Economy Minister”. Pristupljeno 20 October 2020. 
  13. „Ateo y poderoso, Arce llegó a creer en la energía de la oración” (spanish). www.paginasiete.bo. Arhivirano iz originala na datum 2018-06-25. Pristupljeno 19 October 2020. 
  14. Nugent, Ciara (20 October 2020). „The Far-Left Wins Back Power in Bolivia. What Does That Mean for the Country's Future?”. Pristupljeno 22 October 2020. 
  15. „Bolivia's ex-economy minister takes asylum in Mexico”. 12 August 2019. Pristupljeno 22 October 2020. 
  16. Phillips, Tom; Collyns, Dan (19 October 2020). „Bolivia election: exit polls suggest thumping win for Evo Morales's party” (en-GB). The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 19 October 2020. 
  17. Rochabrun, Marcelo (20 October 2020). „Exclusive: Bolivia's President-elect Arce says 'no role' for Morales in new government” (en). Reuters. Pristupljeno 20 October 2020. 
  18. Rochabrun, Marcelo; Ramos, Daniel (19 October 2020). „Bolivia's socialists claim victory as unofficial count shows big win” (en). Reuters. Arhivirano iz originala na datum 2020-10-19. Pristupljeno 19 October 2020. 
  19. Reeves, Philip (19 October 2020). „Ally Of Socialist Evo Morales On Track To Win Bolivia's Election As Rival Concedes” (en). NPR.org. Pristupljeno 19 October 2020. 
  20. Arce C., Luis Alberto. „Incertidumbre y Dolarización en Bolivia”. Bolovian Government. Pristupljeno 12 May 2020. [mrtav link]
  21. „Luis Alberto Arce” (en). World Bank Live. 15 March 2016. Pristupljeno 12 May 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]