Lucy Stone

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Lucy Stone

Dagerotip Lucy Stone, o. 1840–1860
Rođen/a 13. august 1818. (1818-08-13)
West Brookfield, Massachusetts, SAD
Umro/la 19. oktobar 1893. (dob: 75)
Boston, Massachusetts, SAD
Nacionalnost američka
Obrazovanje Bachelor of Arts
Alma mater Oberlin College
Poznat/a po abolicionistički aktivizam
sufražist
borba za ženska prava
Vjeroispovjest kongregacionalist
unitarijanka
Suprug/a/zi/ge Henry Browne Blackwell (1825–1909)
Djeca Alice Stone Blackwell (1857–1950)

Lusi Stoun (engl. Lucy Stone; 13. avgust 181819. oktobar 1893) bila je američka govornica, abolicionistkinja, sufražetkinja i organizatorka pokreta za ženska prava.[1] Godine 1847. Stounova je postala prva žena iz Masačusetsa koja je dobila diplomu fakulteta. Bila je glasnogovornica pokreta za ženska prava i slobodu robova u vreme kada su žene obeshrabrivane i sprečavane da govore u javnosti. Takođe je poznata po tome što je nakon venčanja zadržala devojačko prezime, u vreme kada je bio običaj da žena uzme prezime svog supruga.

Njene organizacione aktivnosti u okviru pokreta za ženska prava dovele su do značajnih promena tokom 19. veka, uprkos komplikovanoj političkoj situaciji. Stounova je pomogla pri organizaciji prve „Nacionalne konvencije za ženska prava“ (engl. National Women's Rights Convention), koju je podržavala svake naredne godine, kao i brojne lokalne i regionalne aktivističke konvencije. Govorila je pred brojnim zvaničnicima u cilju promocije zakona koji bi ženama dali veća prava. Pomogla je u osnivanju „Ženske lojalne nacionalne lige“ (engl. Women's Loyal National League) kako bi dala svoj doprinos pri izglasavanju 13. amandmana Ustava Sjedinjenih Američkih Država kojim bi robovlasništvo bilo zabranjeno. Potom je učestvovala u osnivanju „Američke sufražetske asocijacije“, čije su aktivnosti značajno doprinele uvođenju ženskog prava glasa na lokalnom nivou.

Stounova je obimno pisala o ženskim pravima i bavila se objavljivanjem i distribucijom govora i zbornika. Godine 1870. osnovala je značajan i uticajan feministički nedeljnik „Ženski žurnal“ (engl. Woman's Journal), koji je objavljivao, kako njena, tako i mnoga druga mišljenja o ženskim pravima.[2] Stounovu su nazivali „glasnogovornicom“,[3] „zvezdom danicom“[4] i „srcem i dušom“[5] pokreta za ženska prava. Njen rad je inspirisao Suzan B. Entoni da se posveti sufražetskom pokretu,[6] a Elizabet Kejdi Stanton nazvala ju je „prvom osobom koja je naterala američku javnost da se duboko umeša u žensko pitanje.“[7] Stounova, Entonijeva i Stantonova često su nazivane „trijumviratom“ sufražetskog i feminističkog pokreta 19. veka.[8][9]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Electronic Oberlin Group. Oberlin: Yesterday, Today, Tomorrow... Lucy Stone (1818-1893). Pristupljeno 9. maja 2009.
  2. Dorchester Atheneum. Lucy Stone, 1818-1893 . "Najveći doprinos Lusi Stoun možda je upravo to što je osnovala i finansirala nedeljni list Američke sufražetske asocijacije pod nazivom „Ženski žurnal“." Pristupljeno 9. maja 2009.
  3. Spender 1982, str. 348
  4. Hays 1961, str. 81.
  5. Million 2003, str. 161.
  6. Hays, p. 88; Million, pp. 132, 296n.9
  7. Blackwell 1930, str. 94.
  8. Library of Congress. American Memory. American Women, Manuscript Division. Women's Suffrage: The Early Leaders. Pristupljeno 13. maja 2009.
  9. Riegel 1970, str. 220.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]