Lovačke grupe Jugoistok

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

"Lovačke grupe Jugoistok" su bile nemačko-kvislinške diverzantske grupe osnovane početkom 1945. godine radi ubacivaja u oslobođenu Srbiju.

U to vreme vođene su teške borbe na Sremskom frontu između Wehrmachta i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.[1] Diverzantsko-špijunske grupe sabotera, obučene od Gestapoa, slate su u pozadinu radi slabljenja napora Narodnooslobodilačke vojske koja se borila da otera okupatora iz Jugoslavije.[1]

Pored srpskih, postojale su i rumunske, bugarske i grčke 'Lovačke grupe Jugoistok'.[2]

Delovanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon što su proterani iz Srbije, Nemci su počeli da pripremaju tzv. Lovačke grupe Jugoistok, obaveštajno-terorističke grupe sastavljene od Srba i Nemaca sa ciljem ubacivanja u Srbiju radi vršenja diverzija, terorističkih napada i sabotaža. Kada su se ostaci Ljotićevog Dobrovoljačkog korpusa i Nedićeve Specijalne policije povukli u Treći Rajh, Gestapo je odmah naredio da se formiraju diverzantske grupe i upute na obuku u Kajzervaldu i Nojštrelicu. Do kraja 1944. godine formirano je i obučeno oko pet terorističkih grupa, svaka jačine od deset do četrdeset ljudi. Na čelu jedne od ovih grupa bio je zloglasni Boško Bećarević, dok su vođe ostalih bili istaknuti ljotićevci i agenti Gestapoa Ratko Parežanin, Jovan Kraguljac, Rade Pavlović "Ognjen" i Branko Gašparević "Gara".[2]

Radi uspešnog izvođenja operacija, povezali su se s generalom Mihailovićem, koji je tada bio u Bosni. 13. januara 1945. pukovnik Gojko Borota iz Sarajeva izveštava Mihailovića o njihovom dolasku:

Wikiquote „Nemačka Komanda stavlja na raspoloženje grupu od 64 sabotera pod komandom Gare. Snabdeveni su sa jednom većom i tri manje radiostanice, odlično instruisani i opremljeni... u Sarajevo je već pristiglo njih 29 koji su svršili specijalne kurseve... svi su Srbi... Gara mi je poručio da se potpuno stavljaju na raspoloženje našoj organizaciji i primaju sve naše direktive.[3][1]
(Depeša pukovnika Gojka Borote generalu Mihailoviću od 13. januara 1945.)

Nakon boravka kod Mihailovića i zajedničkih dvomesečnih priprema, vođa jedne diverzantske grupe poslao je izveštaj svojoj komandi. On 5. marta 1945. javlja generalu Horstenauu:

Wikiquote „U sklopu priprema za akciju na prostoru Srbije, vođa za vezu za ovaj cilj formirane grupe imao je priliku da razgovara sa DM. Ti razgovori vođeni su u upadljivo prijateljskoj atmosferi. DM je plan grupe našao korisnim i za svoj cilj - borbu protiv komunizma - i obećao svaku moguću pomoć.[4]
()
Gašparević sa svojom diverzantskom grupom Ringelnatter.

O zadacima i obuci svoje špijunsko-terorističke grupe, njen vođa Gašparević "Gara" je u toku istražnog postupka 1945. godine ispričao:

Wikiquote „Grupe su zasnovane na principu pozadinsko-saboterskog delovanja, ali tako da istovremeno sa vršenjem raznih dela sabotaže i iznenadnih prepada na slabije neprijateljske jedinice vrše i podzemnu propagandu i da organizuju nacionalistički orijentisane građane i seljake u jedinstveni front nacionalnog otpora. Da se to postigne, potrebno je sve članove grupe ideološki izgraditi tako da po dolasku na teren može svaki član grupe potpuno samostalno delovati. Da stvori ćeliju od 3 člana, koje bi politički i vojnički vaspitao i osposobio do te mere da oni dalje svaki za sebe mogu stvarati takvu ćeliju od tri člana i tako dalje. Analogno tome, i ove naše grupe bi se, odmah po dolasku na teren, razbile u trojke koje bi počele sa radom na stvaranju novih ćelija. Jedino bi uz komandanta grupe trebalo ostaviti dve trojke i centralnu radio-stanicu. ... Komandanti bi iz svih dobijenih izveštaja uzimali najvažnije podatke za sopstveni izveštaj, koji bi preko glavne radio-stanice slali svojim starešinama, konkretno u mom slučaju Vrhovnoj komandi Draže Mihailovića i Mandlu.[2]
()

Gašparovićeva grupa zvala se 'Ringelnater' što u prevodu znači zmija belouška.[2] Od 64 čoveka, koliko je imao kad je došao u Sarajevo, veliki broj njih je dezertirao ili se porazboljevao pa je popunjena četnicima. Grupi je Draža Mihailović dodelio 30 ljudi sa poručnikom Milovanom Nedeljkovićem na čelu.[5] Sa njima je još otišlo i 6 četnika iz Gorske garde.[6] Draža im je nalagao da vrše anti-jugoslovensku propagandu:

Wikiquote „"Propagirajte da Tito mobiliše samo Srbe i šalje ih u Mađarsku da ginu, a muslimane i katolike čuva."[2]
()

Prebacivanje u Srbiju nije napredovalo po planu, a Gašparević se žalio da ih narod ne prihvata:

Wikiquote „"Situacija je bila teška. Narod nas nije rado prihvatao, a i mi sami morali smo da se klonimo sela kako ne bi bili otkriveni."[2]
()

Gašparevićeva grupa je aprila 1945. zarobljena od jedinica Jugoslovenske armije. Sličnu sudbinu doživeo je i šef svih špijunsko-terorističkih grupa Rade Pavlović "Ognjen", koji se početkom proleća 1945. godine, sa grupom obučenom u britanske uniforme, dobro naoružanom i opremljenom radio-stanicom i špijunsko-diverzantskim materijalom, spustio padobranom iz aviona na Kopaonik. Tako je plan "Komande lovačkih grupa Jugoistok", sa gestapovcem Mandlom na čelu, o ubacivanju špijunsko-terorističkih grupa u Srbiju, već na samom početku doživeo pun neuspeh.[2]

Suđenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Beogradski proces

Branko Gašparević, vođa nemačko-kvislinške diverzantske grupe Ringelnater, je avgusta 1945. od Višeg vojnog suda JA osuđen na smrt i streljan.[7]

General Dragoljub Mihailović je uhvaćen 1946. godine. Na suđenju u Beogradu stavljeno mu je na teret i osnivanje terorističkih grupa uz pomoć Gestapoa.

Optuženi Dragoljub Mihailović pred sudom u Beogradu 1946.
Pretsednik: Ko vas je dakle povezao sa Gašparevićem?
Optuženi: Borota.
Pretsednik: Znači li to da su Nemci Gašparevića uputili na Borotu?
Optuženi: Sigurno.
Pretsednik: Da li je Borota bio pod vašom komandom?
Optuženi: Jeste.
Pretsednik: Kakvo je bilo naređenje Gašparevićeve grupe?
Optuženi: Ja nisam gledao, on mi je tom prilikom govorio, a ja sam bio suviše zauzet, da ima dve puške bezglasne, i da ih je probao na dvojici ustaša.
Pretsednik: Da li je imao eksploziva?
Optuženi: Imao je mnogo materijala.
Pretsednik: Kakva je odela imala Gašparevićeva grupa?
Optuženi: Imala je engleska i nemačka odela.
Pretsednik: Zašto je Gašparevićeva grupa nosila engleska odela?
Optuženi: Da bi bolje prolazila kroz Srbiju, da bi bolje bila primljena od naroda.[1]

Tokom saslušanja, optuženi Mihailović je priznao da je održavao vezu sa ovim grupama:

Pretsednik: Jeste li vi održavali vezu sa ovim grupama?
Optuženi: Možda je bila.
Pretsednik: Da ili ne?
Optuženi: Jeste.
Pretsednik: Kako?
Optuženi: Radio putem.[1]

Na kraju se ispostavilo da je on bio njihov vrhovni zapovednik:

Pretsednik: Ako je Gašparević imao za zadatak diverzije, sabotaže i atentate na rukovodioce, znači li to da sve te stvari ne može da radi bez naređenja Topalovića?
Optuženi: Bez naređenja Topalovića nije mogao da radi ni jednu stvar.
Pretsednik: Pod čijom je komandom Topalović?
Optuženi: Pod komandom komandosa.
Pretsednik: A ko je komandant komandosa?
Optuženi: Pukovnik Pavlović.
Pretsednik: A ko je komandant Pavlovićev?
Optuženi: Ja.[1]

U presudi generalu Mihailoviću je utvrđeno:

Nakon što je politički i vojnički bio razbijen, organizovao je terorističke grupe uz pomoć Gestapoa, pa ih je upućivao da vrše diverzije, sabotaže i atentate, kako bi ugrožavao novi ustavni poredak u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji.[8] — Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
Mihailović je pred isterivanje Nemaca iz Jugoslavije i uništenje četničkih jedinica, prešao na terirozam. u martu 1945 godine u Modriči, u Bosni je osnovao školu za teroriste, kojima je dao ime „kraljevskih komandosa", a terirostičku diverzantsku grupu Gašparevića, za koju je znao da je od Gestapoa iz Beča upućena za Srbiju u cilju vršenja sabotaža, diverzija i atentata, prihvatio, stavio pod svoju komandu, dodelio joj zadatak i uputio je za Srbiju sa svojim komandantom Topalovićem. Ostalim komandantima izdao je naređenje da takođe pređu na terorističke akcije, pa su neki komandanti nakon prestanka ratnih operacija dizali mostove i vozove u vazduh i vršili atentate, sve dok nisu bili pohvatani.[8] — Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]