Lokalna grupa galaksija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lokalna grupa galaksija

Lokalna grupa galaksija predstavlja skup od tridesetak gravitaciono povezanih galaksija kome pripada i Mlečni put. Grubo uzevši, Lokalnoj grupi pripadaju galaksije koje se nalaze na oko 1 megaparsek od Mlečnog puta. Međutim, blizina Mlečnom putu nije dovoljan uslov za svrstavanje neke galaksije u Lokalnu grupu, neophodno je da ta galaksija bude gravitaciono povezana sa Grupom (odnosno da njena brzina ne bude takva da će je u nekom trenutku odvesti izvan okruženja Lokalne grupe). Osim Mlečnog puta, spiralne galaksije Andromeda, spiralne galaksije Trougao i Mafeji 1, svi ostali članovi Grupe su patuljaste galaksije.[1]

Otkriće[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon što je u nekim „maglinama“ (M31, M33, NGC 6822) otkrio cefeide, američki astronom Edvin Habl je pokazao da se ovi objekti ne nalaze u Mlečnom putu, već da predstavljaju galaksije za sebe. Dalje je, 1929. godine, pokazao da se galaksije udaljuju od Mlečnog puta brzinom koja je proporcionalna njihovoj udaljenosti (širenje svemira). Međutim, pokazao je i da se neke galaksije nalaze znatno bliže Mlečnom putu, i nazvao ih je Lokalna grupa galaksija, terminom koji je prvi put upotrebio 1936. godine u knjizi Carstvo maglina („The Realm of the Nebulae“).[2]

Članovi lokalne grupe[uredi - уреди | uredi izvor]

Mlečni put i galaksja Andromeda (gore desno), dve najveće galaksije Lokalne grupe

Glavni članovi Lokalne grupe su Mlečni put, galaksija Andromeda, galaksija Trougao i Mafeji 1. Ostali članovi su eliptični i nepravilni patuljci — sateliti glavnih galaksija. Galaksije Andromeda i Trougao su najudaljeniji objekti vidljivi golim okom, a osim njih (i Mlečnog puta), od članova Lokalne grupe jedino su još Veliki i Mali Magelanov oblak vidljivi golim okom.[2]

Prva galaksija Lokalne grupe koja je otrivena teleskopski je bila M32. U vreme kad je Habl skovao termin Lokalna grupa, bilo je poznato 11 galaksija za koje danas znamo da pripadaju Grupi. Danas su poznate 43 galaksije koje su najverovatnije članovi Lokalne grupe, međutim, u određivanju članstva u postoje dva problema. Prvi je taj što mnoge patuljaste galaksije imaju nizak površinski sjaj, pa je moguće da postoji dosta članova grupe koje postojećom opremom nismo u mogućnosti da otkrijemo. Osim toga, sam Mlečni put nam zaklanja prostor iza sebe. S druge strane, neke galaksije mogu biti samo fizički u prostoru koji zauzima Lokalna grupa, a da nisu za nju vezane gravitaciono — što se može ustanoviti jedino poznavanjem njihove brzine, koju nije jednostavno odrediti.[2]

Galaksiju Mafeji 1 (Maffei 1) je otkrio italijanski astronom Paolo Mafeji 1968. godine u Kasiopeji, u blizini diska Mlečnog puta. S obzirom na to da međuzvezdana materija iz Mlečnog puta otežava posmatranje ove galaksije, nije sigurno da li se radi o eliptičnoj ili spiralnoj galaksiji, kao ni da li pripada Lokalnoj i Mafeji grupi. Druge galaksije koje je Mafeji otkrio u ovom regionu sigurno ne pripadaju Lokalnoj grupi.[3]

Postojećim instrumentima, moguće je razlučiti zvezde u nekoliko galaksija Lokalne grupe.[1]

Podgrupa Mlečnog puta[uredi - уреди | uredi izvor]

Mlečni put i Veliki i Mali Magelanov oblak (levo) — panoramska fotografija

Mlečni put, galaksija kojoj pripada i Sunčev sistem, najveća je galaksija svoje podgrupe. Manje je luminozna od galaksije Andromeda, ali nije jasno da li je i manje masivna — postoje indicije da Mlečni put sadrži više tamne materije od M31, dovoljno da bude najmasivnija u Lokalnoj grupi.[4]

Veliki i Mali Magelanov oblak su najveće galaksije ove podgrupe posle Mlečnog puta. Vide se samo sa južne hemisfere. Snažno gravitaciono interaguju međusobno kao i sa Mlečnim putem. Ova interakcija se ogleda u postojanju oblaka neutralnog gasa (Magelanska struja, engl. Magelanic Stream) koji spaja sve tri galaksije protežući se preko 300.000 svetlosnih godina.[4][3] Oba Magelanova oblaka su klasifikovana kao nepravilne galaksije, mada postoje indicije da se u Velikom Magelanovom oblaku nalaze slabo definisani spiralni kraci, kao i centralna prečka sastavljena od starih zvezda.[2][3] Magelanovi oblaci su značajni jer sadrže sve vrste objekata — zvezde od patuljastih do džinova, dvojne i višestruke zvezde, rasejana i globularna jata, magline, nove, a u Velikom magelanovom oblaku je detektovana i jedna od najskorijih supernovih1987A. Zbog toga je većina savremenih velikih zemaljskih teleskopa napravljena na južnoj hemisferi.[3] Detaljni modeli dinamičke evolucije podgrupe Mlečnog puta pokazuju da će oba Magelanova oblaka biti „usisana“ u Mlečni puta tokom narednih nekoliko milijardi godina.[2]

Najbliža galaksija Mlečnom putu je patuljasta eliptična galaksija Strelac (SagDEG, ne treba je mešati sa patuljastom nepravilnom galaksijom StrelacSagDIG). Leži na 800.000 svetlosnih godina od Sunca a na 500.000 svetlosnih godia od centra Mlečnog puta. Period orbite SagDEG oko Mlečnog puta iznosi manje od milijardu godina, i značajno je izdužena u smeru ka jezgru Mlečnog puta (koji će nakon dovoljno vremena „usisati“ sve zvezde ove galaksije). SagDEG sadrži oko milion zvezda, od kojih su mnoge crveni džinovi, a ovoj galaksiji najverovatnije pripada i globularno jato M54.[4]

Članovi podgrupe Mlečnog puta[2]
Galaksija Godina
otkrića
Rektascenzija Deklinacija Tip Udaljenost
(Mly)
Luminoznost
(·106 L)
Masa
(·106 M)
Mlečni put - 17h 45,7m -29° 01' Sbc ili SBbc 0,03 8300 350.000
Veliki Magelanov oblak - 05h 23,6m -69° 45' Irr 0,16 2100 20.000
Mali Magelanov oblak - 00h 52,7m -72° 50' Irr 0,19 580 1000
galaksija Strelac 1994. 18h 55,1m -30° 29' dSph 0,08 18 -
galaksija Peć 1938. 02h 40,0m -34° 27' dSph 0,45 16 68
galaksija Lav I 1955. 10h 08,5m +12° 19' dSph 0,81 4,8 22
galaksija Lav A 1942. 09h 59,4m +30° 45' dIrr 2,2 3,0 11
galaksija Vajar 1938. 01h 00,2m -33° 43' dSph 0,26 2,2 6,4
galaksija Feniks 1976. 01h 51,1m -44° 27' dIrr/dSph 1,4 0,9 33
galaksija Lav II 1950. 11h 13,5m +22° 09' dSph 0,66 0,6 9,7
galaksija Sekstant 1990. 10h 13,1m -01° 37' dSph 0,28 0,5 19
galaksija Pramac 1977. 06h 41,6m -50° 58' dSph 0,33 0,4 13
galaksija Mali medved 1955. 15h 09,2m +67° 13' dSph 0,21 0,3 23
galaksija Zmaj 1955. 17h 20,3m +57° 55' dSph 0,27 0,3 22

Podgrupa galaksije Andromeda[uredi - уреди | uredi izvor]

Galaksija Trougao u veštačkim bojama (lako uočljiva spiralna struktura)

Andromedina podgrupa sadrži 2 spiralne galaksije — samu galaksiju Andromeda (M31) i galaksiju Trougao. Obe galaksije sadrže sve astronomske objekte (uključujući preko 300 globularnih jata u M31), a u Andromedi je zabeležena i jedna supernovaS Andromede — koja je 1885. došla do granice vidljivosti golim okom, ali u to vreme se nije znalo da M31 nije deo Mlečnog puta. U međuvremenu je identifikovan ostatak ove supernove.[4][3]

Galaksija Andromeda je dominantna galaksija Lokalne grupe, luminoznija i (verovatno) masivnija od Mlečnog puta. U pitanju je dobro definisana spiralna galaksija klase Sb (mada ka nama okrenuta ivicom, tako da se ne vide spiralni kraci), a noviji snimci Habla pokazuju da ima dvostruko jezgro.[3] Mlečni put i Andromeda su se u prošlosti udaljavali, ali se sada približavaju jedna drugoj, mada nije izvesno da li će doći do kolizije. Ako i dođe do kolizije, ona se može desiti tek za 8 - 10 milijardi godina, mada je verovatnije da će obe galaksije nastaviti da orbitiraju oko zajedničkog centra mase kao stabilan binarni sistem.[2]

Najbliži sateliti M31 su eliptične galaksije M32 i M110, koje obe pokazuju posledice snažnih plimskih sila galaksije Andromeda. Neki modeli dinamičke evolucije Lokalne grupe pokazuju da su i Megelanovi oblaci a možda i Lav I nastali kao sateliti Andromede, a da ih je kasnije preuzeo Mlečni put.[2]

Galaksija Trougao je približno polovine veličine Mlečnog puta, i sadrži oko 10 milijardi zvezda[4] a luminoznost joj je oko 10% luminoznosti Andromede[2]. Jezgro M33 je vrlo slabo ako uopšte i postoji, a kraci su rašireni, što svrstava ovu galaksiju u Sc klasu.[2]

Galaksija IC 10 je najbliži primer „starburst“ galaksije — galaksije u kojoj zvezde nastaju tako brzim tempom da, kada bi se takav tempo održao, sav vodonik bi bio potošen u vremenu kraćem nego što je trenutni životni vek galaksije.[2]

Članovi podgrupe galaksije Andromeda[2]
Galaksija Godina
otkrića
Rektascenzija Deklinacija Tip Udaljenost
(Mly)
Luminoznost
(·106 L)
Masa
(·106 M)
galaksija Andromeda (M31) - 00h 42,7m +41° 16' Sb 2,5 25.000 700.000
galaksija Trougao (M33) - 01h 33,9m +30° 40' Sc 3,7 300 30.000
M32 1749. 00h 42,7m +40° 52' E2 2,6 380 2120
M110 1864. 00h 40,4m +41° 41' E5/dSph 2,6 370 740
IC 10 1895. 00h 20,4m +59° 18' dIrr 2,7 160 1580
NGC 185 1865. 00h 39,0m +48° 20' dSph/dE3 2 130 130
NGC 147 1864. 00h 33,2m +48° 31' dSph/dE5 2,3 130 110
IC 1613 1906. 01h 04,9m +02° 08' Irr 2,3 64 795
EGB 0427+63 1984. 04h 32,0m +63° 36' dIrr 4,2 9,1 -
galaksija Andromeda VII 1998. 23h 26,5m +50° 42' dSph 2,5 5,7 -
galaksija Andromeda I 1972. 00h 45,7m +38° 00' dSph 2,6 4,7 -
galaksija Andromeda II 1972. 01h 16,5m +33° 26' dSph 1,7 2,4 -
galaksija Andromeda VI 1998. 23h 51,7m +27° 36' dSph 2,7 1,4 -
LGS 3 1978. 01h 03,9m +21° 53' dIrr/dSph 2,6 1,3 13
galaksija Andromeda III 1972. 00h 35,3m +36° 31' dSph 2,5 1,1 -
galaksija Andromeda V 1998. 01h 10,3m +47° 38' dSph 2,6 1,0 -

Podgrupa NGC 3109[uredi - уреди | uredi izvor]

Ova podgrupa je jasno odvojena i od podgrupe Mlečnog puta i od podgrupe Andromede.[2]

Članovi podgrupe galaksije NGC 3109[2]
Galaksija Godina
otkrića
Rektascenzija Deklinacija Tip Udaljenost
(Mly)
Luminoznost
(·106 L)
Masa
(·106 M)
NGC 3109 1864. 10h 03,1m -26° 10' Irr 4,1 160 6550
galaksija Sekstant A 1942. 10h 11,1m -04° 43' dIrr 4,7 56 395
galaksija Sekstant B 1955. 10h 00,0m +05° 20' dIrr 4,4 41 885
galaksija Pupma 1985. 10h 04,1m -27° 20' dIrr/dSph 4,1 1,7 12

Oblak Lokalne grupe[uredi - уреди | uredi izvor]

Region intenzivnog formiranja zvezda u galaksiji NGC 6822

Oblak Lokalne grupe (engl. Local Group Cloud) čini razvučeni oblak galaksija bez dominantnog člana.[2]

Članovi Oblaka Lokalne grupe[2]
Galaksija Godina
otkrića
Rektascenzija Deklinacija Tip Udaljenost
(Mly)
Luminoznost
(·106 L)
Masa
(·106 M)
Volf-Lundmark-Melot galaksija 1923. 00h 02,0m -15° 28' Irr 3,0 500 150
NGC 6822 1864. 19h 44,9m -14° 48' Irr 1,6 94 1640
IC 5152 1895. 22h 02,7m -51° 18' dIrr 5,2 70 400
galaksija Pegaz 1958. 23h 28,6m +14° 45' dIrr/dSph 3,1 12 58
SagDIG 1977. 19h 30,0m -17° 41' dIrr 3,4 6,9 9,6
UKS2323-326 1978. 23h 26,5m -32° 23' dIrr 4,3 5,3 -
galaksija Vodolija 1959. 20h 46,8m -12° 51' dIrr/dSph 2,6 0,8 5,4
galaksija Tukan 1985. 22h 41,8m -64° 25' dSph 2,9 0,6 -

Okruženje Lokalne grupe[uredi - уреди | uredi izvor]

Dve najbliže grupe Lokalnoj grupi su grupa galaksija Vajar i grupa galaksija Mafeji, koje se nalaze gotovo dijametralno jedna od druge u odnosu na Zemlju.[2] Obe grupe snažno gravitaciono interaguju sa Lokalnom grupom, a granice između ovih grupa i Lokalne grupe nije moguće precizno odrediti, pa se galaksije iz graničnih oblasti nekad svrstavaju u Lokalnu grupu, a drugi put u Vajar odnosno Mafeji grupu.[2][4] Grupom Vajar dominira spiralna galaksija NGC 253[4], a Mafeji grupom M81, zbog čega se ponekad naziva i M81-Mafeji grupa[2]. Grupa Vajar nema galaksija velikih poput Andromede ili Mlečnog puta i značajno je manje mase od Lokalne grupe, pa trpi jake gravitacione efekte i izdužena je ka Lokalnoj grupi.[2]

Prvi zaista veliki sused Lokalnoj grupi je galaktičko jato Devica koga čini oko 2000 galaksija i u kome se nalazi centar mase Lokalnog superjata. Najveća galaksija jata u Devici je M87, džinovska eliptična galaksija koja je i snažan radio-izvor. M87 je takođe zanimljiv zbog mlaza materije koji izbacuje.[2][4]

Značaj Lokalne grupe[uredi - уреди | uredi izvor]

Dok se uobičajeno posmatra zračenje koje dolazi iz udaljenih galaksija kako bi se otkrilo kako je izgledao svemir i formiranje zvezda u ranim stadijumima evolucije, dotle se proučavanjem galaksija Lokalne grupe može otkriti kako izgledaju relativno stare zvezde i galaksije, kao i posledice različitih procesa, uključujući kolizije galaksija. Dosadašnja istraživanja Lokalne grupe su pokazala da je u normalnim galaksijama nastanak zvezda i kompleksan ali i vrlo raznolik proces. Neke obližnje patuljaste sferoidne galaksije se gotovo u potpunosti sastoje od zvezda nastalih neposredno nakon Velikog praska, druge sadrže zvezde različite starosti koje su nastajale postupno tokom evolucije galaksije. U patuljastim nepravilnim galaksijama zvezde se formiraju i danas, a u nekim galaksijama zvezde nastaju po prvi put od formiranja galaksije.[2]

Što se tiče sudara galaksija, većina sudara se desila u davnoj prošlosti, mada danas možemo da pratimo proces kolizije (ili pripajanja) Patuljaste eliptične galaksije Strelac i Magelanovih oblaka sa Mlečnim putom. Analiza ovih sudara/pripajanja bi trebalo da pomogne u osvetljavanju prirode tamne materije kao i uslova u ranom svemiru.[2]

Mageljanovi oblaci[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Mageljanovi oblaci

U najbližem susjedstvu naše galaktike su patuljaste galaksije nepravilnog oblika: Mali i Veliki Mageljanov oblak, nazvani po Mageljanu, prvom europljanu koji ih je ugledao. Veliki Mageljanov oblak se nalazi u zviježđu Dorado i udaljen je oko 170 000 s.g., dok se Mali Mageljanov oblak, udaljen 210 000 s.g., nalazi u zviježđu Tukan.

Ove dvije male nepravilne galaktike prolaze kroz disk mliječnog puta svakih milijardu godina, pri čemu gube masu i energiju. Posljedica toga je da nam se spiralno približavaju. Sudar se očekuje za desetak milijardi godina. Između naše galaktike i ovih satelita se proteže 200 000 ly dugi tok neutralnog vodika koji je posljedica plimnih međudjelovanja.

Novootkriveni sateliti Mliječnog Puta[uredi - уреди | uredi izvor]

Sve do 1994. godine mislilo se da su Mageljanovi Oblaci nama najbliže galaksije. Tada je grupa znanstvenika (Rodrigo Ibata, Gerard F. Gilmora i Michael J. Irwin) sasvim slučajno nabasala na galaksiju u Galaksiji. Na samo 80 000 s.g., sakriveni iza središta Galaksije, nalaze se ostaci patuljaste galaktike nazvane Strijelčev Patuljak (Sagittarius Dwarf) koja se u dalekoj prošlosti sudarila sa našom galaksijom. Plimne sile Mliječnog Puta rastočile su ovu patuljastu galaksiju, pa se danas može prepoznati samo njen kompaktni centar koji bi se, da nije tamo gdje je, vidio pod kutem od čak 20° (čak 40 puta šire od punog mjeseca). Duljina ostataka ove galaktike iznosi, po najduljoj osi, čak 28 000 s.g., oko četvrtinu promjera naše galaktike Mliječnog Puta. Masa joj, međutim, iznosi samo tisućiti dio mase naše galaksije.

Ova mini-galaksija je već napravila oko 10 punih krugova oko naše galaksije, zbog čega bi već trebala biti potpuno asimilirana, što se očito nije dogodilo. Postojanje veće količine tamne tvari koja bi jače vezivala mini-galaksiju bi moglo objasniti ovu činjenicu. Procjenjue se da će se zvijezde Strijelčevog Patuljka stopiti u Mliječni put kroz idućih 100 milijuna godina dok će njegove ostatke u obliku grupa zvijezda koje se kreću zajedno biti moguće prepoznati još najmanje milijardu godina. Čak se tvrdi da je halo naše galaktike nastao usljed niza ovakvih sudara sa mini-galaksijama, te da su mnogi kuglasti skupovi zapravo pridošlice iz drugih galaksija.

U međuvremenu je otkriveno da četiri kuglasta skupa (Messier 54, Terzan 7, Terzan 8 i Arp 2) za koja se smatralo da pripadaju našoj galaksiji zapravo pripadaju novootkrivenom patuljku. Do ovih su zaključaka došli na osnovu mjerenja brzina skupova te njihovih udaljenosti i položaja, metoda kojom je i otkrivena mimi-galaksija.

Već u kolovozu 1994, otkrivena je još jedna susjedna mini-galaksija nazvana Dwingeloo 1. Ova se galaktika skriva u galaktičkoj ravnini, u zviježđu Kasiopeja. Da se slučajno nalazi na nekom drugom dijelu neba, bila bi među 10 najsvijetlijih galaktika na našem nebu. Dwingeloo 1 ima masu oko 3 puta manju od naše galaksije. Tijekom proučavanja ove novootkrivene galaksije, trećinu stupnja dalje uočena je još jedna, nazvana Dwingeloo 2. Masa ove galaktike je procjenjena na polovicu mase njenog susjeda, a njen promjer jednak je polovici promjera galaktike Dwingeloo 1. Obje galaktike se nalaze na udaljenosti od oko 10 000 000 s.g.. Čini se da ne pripadaju Lokalnoj Grupi već su vezane uz susjednu grupu galaktika IC342.

Početkom 21. stoljeća, otkriveno je još nekoliko mini-galaksija u procesu stapanja sa Mliječnim Putom.

Lokalna grupa u teleskopu[uredi - уреди | uredi izvor]

Andromedina galaksija lako je, ako se promatra daleko od izvora svjetlosnog zagađenja, vidljiva golim okom kao poveća svijetla mrljica. Susjedna Messier 33 vidljiva je u dvogledu 10x50, a samo u iznimno dobrim uvjetima i golim okom.

Mageljanovi oblaci su lako vidljivi golim okom, ali samo sa južne polutke. Jakim je teleskopom u njima moguće razlučiti pojedinačne zvijezde. Od godine 1923. znamo, zaslugom američkog astronoma Edwina Hubblea, da su neke od tih maglica udaljeni zvjezdani otoci, galaktike sličnoj našoj.

Dijagram[uredi - уреди | uredi izvor]

Dijagram naše lokacije u opservabilnom svemiru. (Klikni ovdje za manju sliku.)


Vidite još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Richard A. Matzner, ur. (2001) (((en))). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy. Boka Raton: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 Paul Murdin, ur. (2001) (((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. str. 2203-2207 str. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Patrick Moore (2005) (((en))). Philip's Atlas of the Universe. London: Octopus Publishing Group Ltd. str. 198-199 str. ISBN 978-0-540-08791-4. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 Patrick Moore (2000) (((en))). The Data Book of Astronomy. Bristol: IOP Publishing Ltd. str. 308 str. ISBN 978-0-7503-0620-1. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Richard A. Matzner, ur. (2001) (((en))). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy. Boka Raton: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6. 
  • Paul Murdin, ur. (2001) (((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. str. 2203-2207 str. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  • Patrick Moore (2000) (((en))). The Data Book of Astronomy. Bristol: IOP Publishing Ltd. str. 308 str. ISBN 978-0-7503-0620-1. 
  • Patrick Moore (2005) (((en))). Philip's Atlas of the Universe. London: Octopus Publishing Group Ltd. str. 198-199 str. ISBN 978-0-540-08791-4. 
  • van den Bergh, Sidney (2000). "Updated Information on the Local Group". The Publications of the Astronomical Society of the Pacific 112 (770): 529–536. Bibcode:2000PASP..112..529V. arXiv:astro-ph/0001040. doi:10.1086/316548. 
  • Andrew Layden: The local group. ESO, Garching 1994, ISBN 3-923524-54-4

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]



Sunčev sistem
Solar System XXVII.png
Zvijezda: Sunce

Planete: Merkur | Venera | Zemlja (Mjesec) | Mars | Jupiter | Saturn | Uran | Neptun


Patuljasta planeta: Cerera | Pluton | Erida

Pojas asteroida | Kajperov pojas | Ortov oblak