Logička greška
U filozofiji, izraz logička greška se odnosi na formalnu grešku: manu u strukturi deduktivnog argumenta koji čini argument neispravnim. Međutim, često se koristi u opštijem smislu u neformalnom govoru u značenju da je argument neispravan iz bilo kog razloga, i stoga ovaj termin obuhvata i neformalne greške – one gde je argument neispravan i iz drugih razloga, a ne zbog strukturnih omaški, kao što su greške u premisama – kao i formalne greške.
Prisustvo formalne greške u deduktivnom argumentu ne govori ništa o premisama argumenta, ili o zaključku. I premise i zaključak mogu u stvari biti istiniti, ili čak više verovatni usled argumenta (npr. kod greške poziv na autoritet), ali deduktivni argument je još uvek netačan, jer zaključak ne sledi iz premisa na opisan način. Argument može da sadrži formalnu grešku čak i ako se ne radi o deduktivnom argumentu; na primer, za induktivni argument koji netačno primenjuje principe verovatnoće ili kauzaliteta možemo reći da sadrži formalnu grešku.
Prepoznavanje grešaka u svakodnevnim greškama može biti teško, jer su argumenti često uvijeni u retoričke šablone koji zamagljuju logičke veze između izjava. Neformalne greške mogu takođe da eksploatišu emocije ili psihološke slabosti kod slušalaca.
Različit pristup razumevanju klasifikovanja grešaka predlaže teorija argumentacije (vidi referencu van Eemeren, Grootendorst na kraju teksta). u ovom pristupu, argument se smatra interaktivnim protokolom između pojedinaca koji pokušavaju da razreše neslaganje. Protokole regulišu određena pravila interakcije, i kršenja ovih pravila su greške. Neke od grešaka u spisku koji sledi se najbolje daju razumeti kao greške u ovom smislu.
Uobičajeni primeri[uredi | uredi kod]
- Ad hominem
- Poziv na većinu
- Argument iz neznanja
- Ekvivokacija
- Post hoc ergo propter hoc
- Argumentum ad baculum
- Učetvorenje pojmova
- Non sequitur
- Zamena teze
Povezano[uredi | uredi kod]
- Kognitivni bias
- Demagogija
- Greške u definiciji
- Netačan iskaz
- Neformalna logika
- Nevažeći dokaz
- Paradoks
- Sofizam
- Prividna veza
- Validnost
Literatura[uredi | uredi kod]
- Aristotle, On Sophistical Refutations Arhivirano 2008-10-07 na Wayback Machine-u, De Sophistici Elenchi.
- William of Ockham, Summa of Logic (ca. 1323) Part III.4.
- John Buridan, Summulae de dialectica Book VII.
- Francis Bacon, the doctrine of the idols in Novum Organum Scientiarum, Aphorisms concerning The Interpretation of Nature and the Kingdom of Man, XXIIIff Arhivirano 2020-02-14 na Wayback Machine-u.
- The Art of Controversy Arhivirano 2004-06-23 na Wayback Machine-u | Die Kunst, Recht zu behalten - The Art Of Controversy (bilingual) Arhivirano 2002-12-15 na Wayback Machine-u, by Arthur Schopenhauer
- John Stuart Mill, A System of Logic - Raciocinative and Inductive. Book 5, Chapter 7, Fallacies of Confusion.
- C. L. Hamblin, Fallacies. Methuen London, 1970.
- Fearnside, W. Ward and William B. Holther, Fallacy: The Counterfeit of Argument, 1959.
- D. H. Fischer, Historians' Fallacies: Toward a Logic of Historical Thought, Harper Torchbooks, 1970.
- Douglas N. Walton, Informal logic: A handbook for critical argumentation. Cambridge University Press, 1989.
- F. H. van Eemeren and R. Grootendorst, Argumentation, Communication and Fallacies: A Pragma-Dialectical Perspective, Lawrence Erlbaum and Associates, 1992.
