Ljubi bližnjeg svog

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ljubi bližnjeg svog (ili voli svog suseda) je etičko načelo koje zastupaju mnoge svetske religije.

Judaizam[uredi - уреди | uredi izvor]

U knjizi Levitskoj, čije se autorstvo tradicionalno pripisuje Mojsiju, je zapisano:

Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnju na sinove naroda svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog. — Knjiga Levitska, 19:18

Jevreji Mojsija smatraju za najvećeg proroka, a hrišćani i muslimani ga takođe poštuju. Knjiga Levitska je deo jevrejske Tore i hrišćanske Biblije.

Hrišćanstvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Na više mesta u Novom zavetu i u apokrifima su zabeležene sledeće Isusove reči:

Ljubi brata svojega kao dušu svoju. Čuvaj ga kao oko u glavi. — Evanđelje po Tomi, izreka 25

Isus je često naglašavao ljubav prema bližnjem, smatrajući je jednom od dve najveće zapovesti:

Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci. — Evanđelje po Mateju, 22:35-40

On je govorio da na njima leže čitava Tora i Knjiga Proroka, odnosno da „druge zapovesti veće od ovih nema.“[1] Za razliku od Tanaha, odnosno Starog zaveta, Isus načelo ljubavi proširuje i na neprijatelje:

Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. — Evanđelje po Mateju, glava 5:43-44

U Pavlovoj poslanici Galatima ljubav prema bližnjem postaje načelo čitavog zakona:

Jer se sav zakon izvršuje u jednoj reči, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao sebe. —  Poslanica Galatima, glava 5:14

Tumačenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Vaso Pelagić smatra da je Isus "pripadao taboru socijalista" jer se zauzimao za sirotinju i družio se s njome, i govorio: “ljubi bližnjeg svog kao samog sebe, a bližnji naš jeste svaki čovjek na svijetu”.[2]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]