Лисо Поље
| Лисо Поље | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Колубарски |
| Општина | Уб |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  225
|
| Положај | |
| Координате | 44°32′23″N 20°11′33″E / 44.539666°N 20.1925°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 78 m |
  Лисо Поље Лисо Поље (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 14212 |
| Позивни број | 014 |
| Регистарска ознака | UB |
Координате: 44° 32′ 23" СГШ, 20° 11′ 33" ИГД
Лисо Поље је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Лисо Поље се са источне стране граничи са селом Пољане, са североисточне са селом Дражевац, северозападне Великом Пољем, западне Пироманом и јужне Бргулама. Према попису из 2011. било је 225 становника.
Настанак села[uredi | uredi kod]
За Лисо поље прича се да је дошло отуда, што су крајем 18-ог века неки сељаци пекли ракију и позвали своје суседе на пробу првенца. Пробајући првенац, сви, колико их је год било, изопијају се и у том тренутку на њих набаса некаква лиса кобила, коју ухвате, опију, одеру и одерану најуре у село. Што су лису кобилу одерали, село се прозове Лисо Поље, одвоји се од Бргула а старо име Шимнатица напусти се. И данас се прича, да је кобила била једног од Јанковића из истог села. *Према писању Вука Караџића:
- Лисо Поље је раселица Бргула, равно село са кућама растуреним на све стране, подељеним на породичне групе.
И ако је Лисо Поље код Вука посебно село, ипак није било дуго после тога посебно село. Тек око 1860. године засебно се одвојило од Бргула и добило свога кмета, а све дотле, па и у доба Вукова, био је прави Бргулски заселак, што су преносиле са колена, на колено и давнашње породице. И Прота Матеја, који је имао своју воденицу у овом селу, помиње га као засебно село у 1813. години, али после ослобођења остало је подуже неодвојено од Бргула.
- Када је Сибиљанин Јанко пошао од Београда са војском на Косово, прича се, да је прешао Колубару на броду у Стублинама, да се брод по њему зове Царев Брод, затим, да је дошао у Пироман и улогорио се на потоку, који се по њему зове Царевац. На Царевцу је војска била три дана, очекивала другу војску и пировала, то се по томе село назвало Пироман. Кад је помоћна војска дошла, Јанко је са овом војском отишао у Лисо Поље у мису, ондашњи манастир, причестио војску и с њоме уз Колубару и Љиг отишао на Косово.
- Црквине у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима. Даље се каже: Мисишта или католичких цркава по народном предању било је у Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику. У Лисом пољу, прича се, да је био католички манастир у коме је било калуђерица.
- У „Речнику“ (Речник места) К. Јовановића од 1872. године од 80 насељених места, где су: Хрвати, посавске Бргуле (Бргулице, немају ништа са Бргулама осим сличности назива) и Степање засеоци а ЛИСОГ ПОЉА, и ако га Вук у харачким тефтерима помиње, у овој књизи га нема.
- Лисо Поље се помиње у списима из 1827:Колубара је због велике количине воде небродна река (не може се прегазити). Кад би стање воде спало на најмању меру, онда се може бродити по извесним местима. Такви су бродови: Бели Брод у Лајковцу, Дабин Брод у Јабучју, Скобаљски у Скобаљу, Протин Брод у ЛИСОМ ПОЉУ и Царев Брод у Стублинама. *На Колубари су данас (у оно време) два гвоздена моста, један на Белом Броду а други код Обреновца.
- Такође се помињу "Мочила" у Лисо Пољу око 1835. године:Мочила су јаки и чисти извори, дубља од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али се употребљавају као мочила за („кисељење“) лан и конопљу. Оваквих мочила има у Забрежју, Уровцима, Пиромано, ЛИСОМ ПОЉУ, Брезовици и др.
- Порекло фамилија-презимена села Лисо Поље, општина Уб:
- Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:
- -Богићевићи, друга половина 18. века, Јабланица у Старом Влаху, Никољдан.
- -Бранковићи, после 1827. године, оближљи Грабовац, Ђурђевдан.Данас фамилија Поповић.
- -Илићи, после 1827. године, Отањ код Пожеге, Ђурђевдан. Данас су то породице Илић и Петровић.
- -Јешићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.
- -Костићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.Данас је то фамилија Манојловић
- -Манојловићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подговини, Јовањдан.Данас је то породица Николић.
- -Маричићи, Јанковићи и Јегдићи, стара породица, Лазаревдан. Данас остала само Фамилија Јанковић.
- -Микуљи, после 1827. године, Ердељ, не славе, Румуни. Данас фамилија Тодоровић слави Никољдан.
- -Перићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
- -Петровићи, друга половина 18. века, Својдруг – округ ужички, Андријевдан.
- -Тимотићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Лисо Поље живи 215 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (40,5 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 75 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,71.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 277 | 99,64% | ||
| непознато | 1 | 0,35% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 2 | 5 | ||
| 75-79 | 6 | 5 | ||
| 70-74 | 11 | 6 | ||
| 65-69 | 11 | 17 | ||
| 60-64 | 8 | 4 | ||
| 55-59 | 5 | 11 | ||
| 50-54 | 9 | 8 | ||
| 45-49 | 8 | 5 | ||
| 40-44 | 11 | 7 | ||
| 35-39 | 7 | 11 | ||
| 30-34 | 15 | 7 | ||
| 25-29 | 8 | 10 | ||
| 20-24 | 4 | 7 | ||
| 15-19 | 7 | 4 | ||
| 10-14 | 8 | 7 | ||
| 5-9 | 12 | 10 | ||
| 0-4 | 8 | 12 | ||
| просек | 40.5 | 41.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 113 | 22 | 81 | 9 | 1 | - |
| Женски | 108 | 9 | 78 | 21 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 63 | 28 | - | 7 | 6 | 11 | 1 | 2 | - | 3 |
| Женски | 18 | 17 | - | - | 1 | - | - | - | - | - |
| Оба | 81 | 45 | - | 7 | 7 | 11 | 1 | 2 | - | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 2 | - | - | - | - | - | 2 | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 2 | - | - | - | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
