Липовица (Деспотовац)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Lipovica (Despotovac))
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Липовица (razvrstavanje).
Липовица

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Поморавски
Општина Деспотовац
Становништво
Становништво (2011) Green Arrow Up.svg 502
Положај
Координате 44°09′19″N 21°32′16″E / 44.155333°N 21.537833°E / 44.155333; 21.537833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 466 m
Липовица na karti Srbije
Липовица
Липовица
Липовица na karti Srbije
Остали подаци
Позивни број 035
Регистарска ознака DE


Координате: 44° 09′ 19" СГШ, 21° 32′ 16" ИГД

Липовица је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 502 становника.

Порекло становништва[uredi - уреди | uredi izvor]

Подаци датирају из 1926. г.[1]

Село је старо у њему има староседеоца.

Родови су:

  • Сибиновићи (25 к., Св. Никола), староседеоци.
  • Кушљићи - Крисјанићи (30 к., Митровдан); доселили се око 1720. г. од Пећи у Метохији. Код Крисјанића се причају склонио неки владика, који је дошао од Горњака, одакле су га Турци гонили. Они су га лепо примили и он их је благословио. Владичин благослов се на њих излио, те скоро сваки Крисјанић има по пет синова и много оваца. Причали су, да су се самој баби Крисјани пет пута овце хиљадиле. По Крисјани су прозвани Крисјанићи, док су се раније звали Кушљићи.
  • Петровићи (5 к., Св. Никола), дошли из Црне Реке.
  • Радуловићи - Новаковићи (6 к., Св. Никола), дошли из Хомоља и пореклом су Власи.
  • Милованци (15 к., Св. Лука), дошли од Тимока.
  • Црноречани (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Црне Реке.
  • Миликовци (6 к., Св. Петка), дошли из Хомоља, пореклом Власи.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Липовица живи 372 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (44,5 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 825 [2]
1953. 840
1961. 872
1971. 832
1981. 754
1991. 701 576
2002. 646 450
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
449 99,77%
Македонци
  
1 0,22%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]