Krimski Kanat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Krimski kanat)
Krimski kanat
Qırım Hanlığı
(nedostaje slika zastave) Grb
Zastava Grb
BlackSea1600 sr.svg
Krimski Kanat oko 1600.
Geografija
Kontinent Evropa
Regija Istočna Evropa
Glavni grad Bahčisaraj
Društvo
Zvanični jezici krimskotatarski, turski
Religija Islam
Vladavina
Oblik vladavine Kanat
Titula vladara Kan
Istorijsko doba Srednji vek, Novi vek
Osnivanje 1441.
Prestanak 1783.
Događaji
Prethodnici i naslednici
Prethodile su: Nasledile su:
Flag of None.svg Zlatna Horda Rusko carstvo Flag of None.svg
Portal:Istorija

Krimski kanat (krim. Qırım Hanlığı, Kъыrыm Hanlыgъы) je bio država Krimskih Tatara od 1441. do 1784. godine. Bio je to kanat, koji je najduže preživeo raspad Zlatne horde.

Rani vladari[uredi - уреди | uredi izvor]

Zlatna horda se raspala 1440-ih jer je bila rastrzana građanskim ratovima. Tada je osnovano više kanata, a jedan od njih je bio Krimski kanat, koji je osnovan 1441. godine. Osnivač je bio kan Hadži Geraj. Kanat je obuhvatao

Nakon smrti Hadži Geraja usledila je borba za vlast njegovih sinova. U taj sukob se umešalo Osmansko carstvo, pa su postavili Menlija Geraja za kana. Osmansko carstvo je 1475. zauzelo kneževinu Teodoro i tri kolonije od Đenove. Od tada je kanat pod protektoratom Osmanskog carstva. Obala Krima je postala otomanska provincija (sandžak), a ostatkom Krima i severnim stepama upravljali su kanovi.

Sultani su se odnosili prema kanovima više kao prema saveznicima, a ne podanicima. Kanove nisu birali u Carigradu, nego su samo odobravali postavljanje novog kana. Turci su priznavali legitimitet kanova po stepama kao potomaka Džingis-kana. Kanovi su vodili svoju vlastitu spoljnu politiku, koja se znala razlikovati od politike Osmanskog carstva. Odnosi između kana i sultana su bili predmet diplomatskih odnosa. Kanovi su kovali vlastiti novac i njihovo ime se spominjalo na molitvama petkom, a to su bila dva značajna elementa suverenosti. Nisu plaćali danak Osmanskom carstvu, nego je Osmansko carstvo njima plaćalo za usluge tokom ratnih pohoda.

Savez krimskih Tatara i Osmanskog carstva je bio sličan savezu Poljske i Litvanije po značaju i trajnosti. Krimska konjica je postala neophodna Turcima prilikom pohoda u Evropi (Poljska i Mađarska) i Aziji (Persija). Krimski Tatari su počeli ekonomski da zavise od plena. Kada je počelo lagano nazadovanje Osmanskog carstva plen se smanjio, pa je i Krimski kanat nazadovao.

Menli Geraj je 1502. pobedio poslednjeg kana Velike horde i tada je Horda prestala da polaže prava na Krim. U 16. veku, Krimski kanat je polagao pravo kao naslednik Zlatne horde, odnosno polagao je pravo na teritorije drugih kanata naslednika Zlatne horde, a posebno na Kazanski kanat i na Astrahanski kanat. Rivalstvo kanata omogućilo je Moskovskoj kneževini, a kasnije Moskovskoj Rusiji da postane dominantna sila u regiji.

Politički i ekonomski sistem[uredi - уреди | uredi izvor]

Giraji vode poreklo od Džingis-kana i takvo plemenito poreklo omogućilo im je da se potvrde. Prema tradiciji stepe, vladar je legitiman samo ako može dokazati poreklo od Džingis-kana. Krimski Kanat nije sledio otomansku ideologiju i sistem vlasti, nego je sledio tradiciju horde. Kan je vladao uz pomoć plemićkih porodica begova. Nogaji su pripadali Astrahanskom kanatu do njegova pada 1556. i tada su postali značajni u Krimskom kanatu.

Teritorija kanata je bila podeljena među begovima, a ispod begova su bili mirze i plemićke porodice. Odnos seljaka i stočara prema mirzama nije bio feudalan. Bili su slobodni, a islamski zakon ih je štitio od gubitka tih prava. Zemlja se zajednički obrađivala, a porez se razrezivao po selu. Porez je predstavljao desetinu poljoprivrednog proizvoda ili dvanaesti deo stoke. Za vreme poslednjeg kana izvršena je reforma prema turskom modelu.

Rusi na južnim granicama. Naslikao: Sergej Vasiljevič Ivanov

Krimski zakon je bio baziran na tatarskom zakonu, islamskom zakonu i nešto stvari iz turskih zakona. Muftija je bio glavni sveštenik, koga je biralo lokalno sveštenstvo. Muftijina administracija kontrolisala je veliku crkvenu zemlju. Otomanski sultan je postavljao kadijaaskera, koji je kontrolisao kanatske sudske jedinice, kojima su upravljale kadije. Kadije su teoretski zavisile o kadijaaskeru, ali praktički su zavisile o kanu i vođama klanova.

Religiozne manjine (Grci, Jermeni, Krimski Goti, Čerkezi, Đenovljani, Krimski Karaiti i Jevreji) živele su u gradovima i naseljima, često u odvojenim četvrtima. Imali su vlastite religiozne i sudske institucije. Kontrolisali su finansije i trgovinu, a plaćali su porez kao kompenzaciju za nesluženje u vojsci. Nema dokaza da je bilo neke diskriminacije. Živeli su kao krimski Tatari i govorili su njihov jezik.

Nomadski Tatari bili su stočari. Krim je imao značajne trgovačke luke, kojima je roba išla preko Puta svile i izvozila se u Osmansko carstvo i Evropu. Krimski kanat je imao mnoštvo živopisnih gradova sa karavansarajima, hanovima, trgovačkim četvrtima, mlinovima. Krimski Tatari su učestvovali u trgovini, poljoprivredi i zanatima. Na Krimu se proizvodilo mnogo vina, duvana i voća. Ćilimi su se izvozili u Poljsku, a noževi su bili među najboljima na Kavkazu. Ipak, najveći izvor prihoda je bio ratni plen, uglavnom u vidu slovenskih robova, ponajviše Rusa, koje su dalje prodavali u Osmansko carstvo.

Zlatno doba[uredi - уреди | uredi izvor]

 Historija Krima

Flag of Crimea.svg

 Antičko doba
 Bosporsko kraljevstvo (438 p.n.e.-370)
 Skitija
 Ostrogotska država (4. vek)
 Srednji i novi vek
 Tema Herson (833/840-1204)
 Kneževina Teodoro (14. vek-1475)
 Krimski kanat (1441-1783)
 Kefski ejalet (1568-1774)
 Tauridska oblast (1783-1796)
 Novorosijska gubernija (1796-1802)
 Tauridska gubernija (1802-1917)
 Krimski rat (1853-1856)
 Savremeno doba
 Krimska Narodna Republika (1917-1918)
 SSR Taurida (1918)
 Prva krimska regionalna vlada (1918)
 Druga krimska regionalna vlada (1918-1919)
 Krimska SSR (1919)
 Južnoruska vlada (1920)
 Vlada Južne Rusije (1920)
 Krimska ASSR (1921-1941)
 Reichskommissariat Ukrajina (1941-1944)
 Krimska ASSR (1944-1945)
 Konferencija u Jalti (1945)
 Krimska oblast (1945-1991)
 Krimska ASSR (1991-1992)
 Republika Krim (1992-1995)
 Autonomna Republika Krim (od 1995)
 Republika Krim (od 2014)
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Krimski kanat je bio jedna od najvećih sila u Istočnoj Evropi do 18. veka. Igrali su bitnu ulogu u odbrani granica muslimanskog sveta protiv Moskovske Rusije i Poljske. U procesu koji se zvao "žetva stepe" porobljavali su mnoge slovenske seljake i uzimali ratni plen, od čega bi kanu pripadao deo od 10 do 20%. Ponekad je pohode predvodio kan, a mnogo puta su bili pojedinačni pohodi, od kojih je mnogo bilo i protiv volje kana.

Sve do početka 18. veka kanat je bio uključen u veliku trgovinu robljem u Osmanskom carstvu i Bliskom istoku. Kefe je bila najpoznatija luka za trgovinu robovima. Postoje istraživači, koji procenjuju da je oko 3 miliona ljudi bilo odvedeno u roblje za vreme Krimskog kanata. Jedna od najpoznatijih žrtava bila je Rokselana, koja je postala supruga Sulejmana Veličanstvenog. Konstantna opasnost od Tatara dovela je do stvaranja kozaka.

Tatari su obično napadali duž voda. Njihov glavni put prema Moskvi je bio od Perekopa, do Tule. Kada bi zašli dovoljno duboko, oko 100 do 200 kilometara u teritoriju okrenuli bi se i krenuli u pljačku i hvatanje robova. Rusija je mobilisala do 65.000 vojnika u proleće, što je bilo teško opterećenje za državu. Obala reke Oke blizu Moskve je bila poslednja linija odbrane. Kozaci i mladi plemići bi organizovali straže da znaju kretanje Tatara u stepi.

Krimski kanat je imao i nekoliko puta saveze sa Poljskom-Litvanijom ili sa kozacima iz Poljske Litvanije protiv Moskovske Rusije. Područje oko koga se ratovalo bilo je jako značajno za Rusiju, jer je to bilo plodnije područje sa blažom klimom.

Nazadovanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Sa nazadovanjem Osmanskog carstva i promenom odnosa snaga u Evropi započelo je i nazadovanje Krimskog kanata. Iz otomanskih pohoda su se vraćali bez plena, praznih ruku, a tatarska konjica je imala velike gubitke kako su moderne evropske vojske imale sve više jačih topova. Pri kraju 17. veka Rusija je postala previše snažna za krimske Tatare, pa više nisu mogli pljačkati kao nekad. Nisu mogli izvoditi pljačkaške pohode u Rusiji i Ukrajini. Ekonomske nevolje su dovele i do unutrašnje borbe za vlast. Pri kraju kanata i Nogaji su prestali da podržavaju kana.

U prvoj polovini 17. veka Kalmici su osnovali Kalmički kanat na donjoj Volgi i počeli su ratovati protiv Krimskog kanata i Nogaja. Kalmički kanat je postao ruska vazalna država i učestvovao je u ruskim pohodima 17. i 18. veka sa do 40.000 konjanika.

Ujedinjene ruske i ukrajinske snage napadale su u krimskim pohodima 1687. do 1689. i u Rusko-turskom ratu (1735—1739). Rusi su tada uspeli da zauzmu delove Krima.

Za vreme poslednjeg kana Rusi su imali već veliki uticaj u kanatu, u kome je izbio građanski rat. Katarina Velika se umešala u građanski rat 1783. i anektirala je Krim Rusiji.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Stefan Albrecht, Michael Herdick (Hrsg.): Im Auftrag des Königs. Ein Gesandtenbericht aus dem Land der Krimtataren. Die „Tatariae descriptio“ des Martinus Broniovius (1579) (= Monographien des Römisch-Germanischen Zentralmuseums 89). Verlag des Römisch-Germanischen Zentralmuseums Mainz, Mainz 2011, ISBN 978-3-7954-2422-0.
  • Alan W. Fisher: The Russian Annexation of the Crimea, 1772–1783. Cambridge University Press London 1970, ISBN 0-521-07681-1.
  • Alan Fisher: The Crimean Tatars (= Hoover Institution Publication 166). Hoover Institution Press, Stanford CA 1978, ISBN 0-8179-6661-7
  • Gavin Hambly (Hrsg.): Zentralasien (= Weltbild Weltgeschichte. Bd. 16). Weltbild Verlag, Augsburg 1998.
  • Günter Kettermann: Atlas zur Geschichte des Islam. Primus-Verlag, Darmstadt 2001, ISBN 3-89678-194-4.
  • Denise Klein (Hrsg.): The Crimean Khanate between East and West (15th–18th century). Wiesbaden: Harrassowitz, 2012, ISBN 978-3-447-06705-8.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]