Кратово (Прибој)
За остале употребе, погледајте Кратово (разврставање).
Кратово | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Прибој |
Становништво | |
Становништво (2011) | 305 |
Положај | |
Координате | 43°32′35″N 19°37′58″E / 43.5431°N 19.6328°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 820 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | PB |
Координате: 43° 32′ 35" СГШ, 19° 37′ 58" ИГД
Кратово је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 305 становника (према попису из 1991. било је 349 становника).
Географске одлике[uredi | uredi kod]
Месну заједницу Кратово чине села Кратово, Јелача, Брезна и Прибојске Челице. Овај простор захвата источни део прибојске општине. Само село Кратово чине места Кратово и засеоци Орашац, Симовићи и Под. Са запада Кратово се граничи са Бањом, са југа са Бистрицом и Челицама, са истока Рутосима, са севера Брезнима и са северозапада Јелацом. Од Бање га одваја Бањско брдо, од Челица планински масив Вијенац и Клик. Граница са Рутошима је Годин поток а са Брезнима Крстаче.
Хидрографска мрежа[uredi | uredi kod]
Окосницу хидрографске мреже чини Кратовска река. Она извире у Радоињи, па се јос назива Радошњица. Својим током пролази кроз Рутоше, због чега се на појединим картама назива и Рутошка река. Од Кратова она тече кроз кањон Бјеличковице и долази до Потпећког језера у које се улива код Ћирковића.
Кратовска река, иако је мала богата је рибом, раније је количина рибе била знатно већа, али се умањила осамдесетих година, приликом градње степеничастих каскада, високих и по неколико метара, чиме је пресечен пут риби из Потпећког језера уз Кратовску реку. У неколико наврата је извршено порибљавање Кратовске реке, тако да се данас у њој може срести поточна и калифорнијска пастрмка.
Име[uredi | uredi kod]
Према легенди која и над данас постоји, овим крајевима је некада пролазио српски краљ Урош I, који је имао некакво кожно обољење, па су га још назвали и Урош I Храпави.
Том приликом краљ са војском је заноћио на Бањи. Ујутру пошто се пробудио краљ се уми на топлом бањском извору и са војском настави пут даље. Кад је стигао до садашњег села Кратова, Урош је приметио да су ране на лицу почеле да му зарастају и да су се већ створиле красте, па зато и том месту даде име Кратово. Путујући даље красте са његовог лица почеле су да отпадају и лице је почело да му се рута, те месту даде име Рутоши.
Историја[uredi | uredi kod]
Археолошка налазишта указују да је простор Кратова насељаван још током неолитског доба. Према именом знана племена која су живела овим крајевима би требало да су илирског порекла. У ова подручја крајем четвртог века продрли су Келти. Касније Кратово се налазило на ударном путном правцу којим су Турци надирали ка западу. О турском Кратову постоји мало података. Нешто више података постојио из 14. века и из времена Првог српског устанка. Током 1807. године у овим крајевима вођене борбе против Турака. Жешће борбе вођене су у Виловима и код Прибоја, а мање окршаја било је у Радоињи, Кратову, Бистрици и Штиткову.
Почеци развоја школства[uredi | uredi kod]
У време прве школе Кратово је било сиромашно село са патријахалним начином живота. Вековна владавина Турака у овим крајевима оставила је дубоке последице по Кратово и околини.
Међутим пошто није нађено заједничко решење, свако село је приступило подизању сопствене школске зграде. Без основних наставних срестава и потребног наместаја отпочео је рад први учитељ Димитрије-Дико Пурић, са 51 учеником који су били распоређени у 3 разреда. Нова школа у Кратову отворена је 10. новембра 1965. године.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Кратово живи 248 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (38,9 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 101 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 303 | 99,34% | ||
Црногорци | 1 | 0,32% | ||
Руси | 1 | 0,32% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 10 | 17 | ||
80+ | 2 | 4 | ||
75-79 | 1 | 6 | ||
70-74 | 8 | 7 | ||
65-69 | 7 | 12 | ||
60-64 | 12 | 7 | ||
55-59 | 9 | 15 | ||
50-54 | 8 | 7 | ||
45-49 | 10 | 9 | ||
40-44 | 12 | 12 | ||
35-39 | 17 | 5 | ||
30-34 | 8 | 8 | ||
25-29 | 9 | 10 | ||
20-24 | 6 | 5 | ||
15-19 | 8 | 6 | ||
10-14 | 7 | 5 | ||
5-9 | 8 | 7 | ||
0-4 | 11 | 10 | ||
просек | 38.9 | 43.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 127 | 35 | 85 | 5 | 2 | - |
Женски | 130 | 15 | 86 | 27 | 1 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 47 | 11 | - | - | 11 | 2 | 6 | 2 | 2 | 5 |
Женски | 22 | 9 | - | - | 1 | - | - | 2 | - | - |
Оба | 69 | 20 | - | - | 12 | 2 | 6 | 4 | 2 | 5 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 2 | - | 3 | 1 | - | - | 2 | |
Женски | - | - | - | 5 | 4 | - | - | - | 1 | |
Оба | - | - | 2 | 5 | 7 | 1 | - | - | 3 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9