Крајишник (Сечањ)
| Крајишник | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Сечањ |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1719
|
| Густина становништва | 52 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°27′06″N 20°43′27″E / 45.451666°N 20.724166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 58 m |
| Површина | 43,0 km² |
  Крајишник Крајишник (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23231 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 27′ 06" СГШ, 20° 43′ 27" ИГД
Крајишник (мађ. Istvánfölde, старо име Stefanföld, нем. Stefansfeld) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1719 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Село се први пут помиње, под именом Stephansfeld,Szent István,Istvánáza 1796. године.Stephansfeld 1849 godine.Istvánfõlde. Шупљаја 1922. године. Насеље је основао Загребачки каптол 1796. на пољу «шупље» у Јашатомићком (модошком) срезу насељавањем Немаца из Нове Пећи, Грапца и других торонталских општина и 106 сесијаша и 75 надничара чинили почетак.
За исте основана је 1797. парохија и подигнута црква посвећена Св. Стефану и отуда име Стефанфелд. 1873. Шупљаја је добила пошту. 1892. бушен је први артески бунар.[1].
Село се први пут помиње, под именом Шупљаја, у катастигу (попису дародаваца) пећке патријаршије 1660. године[2]. Село је тада, као и данас, било насељено Србима. Крајем осамнаестог века, Марија Терезија, желећи да изврши што већу германизацију ових области, насељава у Банат немачке колонисте. Они мењају име села у Стефансфелд. У периодима када је овај део Баната био под јурисдикцијом Пеште, коришћена је и мађарска варијанта Иштванфелд. Након слома Аустроугарске и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918. године, нове власти враћају стари српски назив Шупљаја. Након капитулације краљевине Југославије 1941. године, и присаједињења Баната Трећем рајху, немачки окупатори поново мењају име и враћају немачки назив Стефансфелд. Капитулацијом Хитлерове Немачке, немачко становништво се расељава, а Срби из околних села враћају назив Шупљаја, који убрзо по досељењу, колонисти из Босанске крајине поново мењају, и желећи да их назив села подсећа на постојбину, дају му садашње име Крајишник.
Демографија[uredi | uredi kod]
Кретање броја становника:
У насељу Крајишник живи 1825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 869 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.058 | 91,83% | ||
| Роми | 92 | 4,10% | ||
| Југословени | 16 | 0,71% | ||
| Мађари | 12 | 0,53% | ||
| Црногорци | 5 | 0,22% | ||
| Румуни | 4 | 0,17% | ||
| Хрвати | 3 | 0,13% | ||
| Македонци | 2 | 0,08% | ||
| Немци | 1 | 0,04% | ||
| Муслимани | 1 | 0,04% | ||
| Бугари | 1 | 0,04% | ||
| Бошњаци | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 2 | 0,08% | ||
| м | ж | |||
| ? | 6 | 2 | ||
| 80+ | 16 | 35 | ||
| 75-79 | 26 | 67 | ||
| 70-74 | 62 | 93 | ||
| 65-69 | 78 | 106 | ||
| 60-64 | 69 | 73 | ||
| 55-59 | 41 | 48 | ||
| 50-54 | 90 | 75 | ||
| 45-49 | 98 | 103 | ||
| 40-44 | 85 | 66 | ||
| 35-39 | 61 | 89 | ||
| 30-34 | 58 | 60 | ||
| 25-29 | 55 | 60 | ||
| 20-24 | 85 | 55 | ||
| 15-19 | 83 | 73 | ||
| 10-14 | 69 | 52 | ||
| 5-9 | 64 | 62 | ||
| 0-4 | 34 | 42 | ||
| просек | 40.3 | 44.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 913 | 283 | 570 | 46 | 14 | - |
| Женски | 1005 | 182 | 569 | 227 | 24 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 399 | 191 | 3 | 1 | 112 | 3 | 8 | 19 | 12 | 23 |
| Женски | 259 | 55 | - | - | 108 | 2 | 3 | 22 | 11 | 4 |
| Оба | 658 | 246 | 3 | 1 | 220 | 5 | 11 | 41 | 23 | 27 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 2 | 8 | 5 | 3 | 2 | - | - | 6 | |
| Женски | 3 | 2 | 4 | 18 | 21 | 3 | - | - | 3 | |
| Оба | 4 | 4 | 12 | 23 | 24 | 5 | - | - | 9 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Monografija Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- ↑ Монографија „Крајишник некад и сад“, Бранко Атлагић
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
