Korisnik:AndjelaObucina95

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Жагубичко врело[uredi | uredi kod]

Жагубичко врело је извор у североисточној Србији. Извор је реке Млаве.

Положај и карактеристике[uredi | uredi kod]

Налази се на јужној периферији Жагубице од чијег је центра удаљено 1 километар , испод северних падина Бељанице. Жагубица се налази на надморској висини од 315 метара. Само врело има изглед мањег језера, тачније , представља потопљену вртачу окружену планинским висовимаима Конџила и Врелске Падине.

Ово је природни амфитеатар, који је испунјен водом и формира језеро пречника 25 метара у правцу северозапад-југоисток, односно, 29 метара у правцу исток-запад а укупан обим је 93 метра. Дубина амфитеатра је непозната. Највећа измерена дубина износи 84 метра, али може се са сигурношћу рећи да је она знатно већа, с обзиром да вода избија из сифонских канала и то под великим притиском који спречава тачнија мерења. Ронилачке екипе спустиле су се до дубине од око 84 метра, али нису доспели до дна врела, тако да је стварна дубина овог извора и данас непозната.[1]

Температура воде у врелу варира од 3,4 до 11,5 степени целзијуса. Самим тим вода није прикладна за купање. Кружна површина базена је тамно плаво – зелена. Окружење врела попуњава дрвеће. У периоду великих издашности врела, проток воде достиже чак 15 000 литара у секунди. Оно што се прво примећује у врелу јесте велики број рибе, углавном пастрмке. Стотинак метара од врела налазе се рибњаци у којима се гаји пастрмка. Вода неприметно избија на површину и ретко се мути. Врело Жагубице је позната туристичка атракција, и за стране туристе и за локалне посетиоце. Заштићено као Хидролошки споменик прве категорије.

Осим прелепог споменика природе, жагубички крај поседује и неколико веома интересантних споменика културе.

Културни значај[uredi | uredi kod]

Тршка црква налази се у некадашњем селу Тргу, 4, 5 км северозападно од Жагубице. Не зна се ко је ктитор, нити када је подигнута. Први писани податак о цркви потиче из 1734 . године, у коме је забележено да је изграђена 460 година раније. По изгледу припада Рашком стилу градње. Тршка црква налази се под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја. Уз спољни зид цркве налази се самоникла лоза, за коју се, попут оне у Хиландару, верује да лечи неплодност.

Манастир Горњак налази се између Петровца на Млави и Жагубице. Изграђен је у периоду од 1376 – 1380 . године као задужбина кнеза Лазара. Према изгледу припада Моравској школи градње. Од средњевековних грађевина очуване су главна манастирска црква и капела у пећини.

У Горњачкој клисуру, на полапута између некадашње митрополије и манастира Горњак, забележена је ретка природна појава. На једном делу речног тока, дугом око 100 метара, vrelo се уопште не чује. Мештани ово место зову Вода која ћути. Према једној легенди, управо је на овом месту гласник са Косова јавио народу вест о изгубљеној бици. У том тренутку све је занемело, и људи и гора и шума и сама вода. Постоји и прича о томе да је, уочи боја на Косову, ловећи по овим планинама, кнез Лазар срео у шуми испосника, светог Григорија. Кнез је желео да разговара са светим човеком, али он није хтео да пређе на другу страну Млаве. Стога њих двојица крену да се довикују. Када је светитељ схватио да разговара са побожним човеком, уз помоћ молитве Божије, утиша на том месту хучање реке и мирно разговара са кнезом. Овде је кнез Лазар подигао цркву у славу Ваведења пресвете Богородице. Када се пође у обилазак врела Жагубице, немогуће је не посетити и друга знаменита места овог краја. А има их много. Ово је крај кроз који су путовали великаши, ово је крај легенди, ово је крај невероватне природне лепоте. Врело Жагубице, са свим обележјима овог краја, једна је од најромантичнијих дестинација у Србији.[2]

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Triton ast
  2. http://turizamusrbiji.rs/