Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine
Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (engleski: Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide; francuski: Convention pour la prévention et la répression du crime de génocide; španski: Convención para la Prevención y la Sanción del Delito de Genocidio; arapski: اتفاقية منع ومعاقبة جريمة الإبادة الجماعية;kin. 防止及惩治灭绝种族罪公约; ruski: Конвенция о предупреждении преступления геноцида и наказании за него) je Generalna skupština Ujedinjenih naroda usvojila 9. decembra 1948. godine kao svoju 260. rezoluciju. Konvencija je stupila na snagu 12. januara 1951. godine. Konvencija definira pravno značenje genocida i njezino donošenje predstavljalo je kulminaciju višegodišnje kampanje pravnika Rafala Lemkina. Svim zemljama konvencija savjetuje da preveniraju i kazne aktivnosti koje bi se mogle opisati genocidom u ratu ali i u mirnodopskom vremenu.
Definicija genocida[uredi | uredi kod]
Članak 2 konvencije definira genocid kao:
...bilo koje od niže navedenih dela, počinjenih u nameri da se potpuno ili delimično uništi kao takva neka nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa:
- a) ubistvo članova grupe;
- b) teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe;
- c) namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog
ili delimičnog uništenja;
- d) mere usmerene ka sprečavanju rađanja u okviru grupe;
- e) prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.[1]
Članak 3 definira zločine koji mogu biti kažnjeni na osnovu konvencije:
Biće kažnjena sledeća dela:
- a) genocid;
- b) sporazum o izvršenju genocida;
- c) neposredno i javno potsticanje na izvršenje genocida;
- d) pokušaj genocida;
- e) saučesništvo u genocidu.[1]