Konstantin Vasiljev
| Konstantin Vasiljev | |
|---|---|
 Konstantin Vasiljev, 1961. | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 3. septembar 1942 Majkop, Krasnodarska Pokrajina,  Sovjetski Savez |
| Smrt | 29. 10. 1976. (34 godina) Vasiljevo, Zelenodoljsk, Tatarska ASSR Sovjetski Savez |
| Opus | |
| Polje | slikarstvo |
Konstantin Aleksejevič Vasiljev (rus. Константи́н Алексе́евич Васи́льев; Majkop, Krasnodarska Pokrajina, 3. septembar 1942 — Vasiljevo, Zelenodoljsk, Tatarska ASSR, 29. oktobar 1976) je bio ruski slikar poznat po svojim slikama inspirisanim motivima ruskih bajki, slovenske religije i germanske mitologije.
Biografija[uredi | uredi kod]
Rođen je u Majkopu za vreme okupacije od strane Trećeg rajha. Posle rata, sa porodicom se 1949. godine seli u selo Vasiljevo kod Kazanja. Od 1957. do 1961. pohađa Kazanjsku likovnu školu. Tokom srednje škole radi kao učitelj crtanja i slikanja i kao grafički dizajner. Umetničko nasleđe Vasiljeva je opsežno: crteži, slike, grafike, skice za ikonopis crkve u Omsku.
Učesnik je republičke izložbe „Umetnici satiričari Kazanja“ (rus. «Hudožniki-satiriki Kazani» ), održanoj u Moskvi 1963. godine, kao i izložbi u Zelenodoljsku i Kazanju od 1968. do 1976. godine. [1]
Prema zvaničnoj verziji Konstantin Vasiljev je poginuo 29. oktobra 1976. godine kada ga je na železničkom prelazu udario voz. Porodica i prijatelji nisu prihvatili ovo objašnjenje zbog mnogih nerazjašnjenih okolnosti u vezi ove tragedije. Konstantin Vasiljev je sahranjen u Vasiljevu, u brezovoj šumi koju je mnogo voleo[2].
Tokom osamdesetih godina XX veka održan je čitav niz izložbi slika K. Vasiljeva u mnogim gradovima Rusije, ali i u Bugarskoj, Jugoslaviji i Španiji. Tokom 1996. godine u čast obeležavanja 20 godina od smrti slikara otvoreni su Memorijalni muzej u Vasiljevu, galerija slika u Kazanju, a 1998. godine i Muzej Konstantina Vasiljeva (rus. «Muzeй Konstantina Vasilьeva» ) u Moskvi. Posthumno je nagrađen nagradom Tatarstana za ciklus slika o Drugom svetskom ratu 1998. godine.
Po slikaru je nazvana mala planeta 3930 Vasiljev, koju je 1982. godine otkrila sovjetski astronom Ljudmila Žuravljova[3].
Stil[uredi | uredi kod]
U ranoj fazi bio je pod uticajem slikara kao što su Pablo Pikaso, Henri Mur i Salvador Dali, ali kasnije, krajem šezdesetih, prevazilazi apstrakciju i nadrealizam, vraćajući se realizmu i formirajući osobeni vasiljevski stil. Često se izražavao kroz slike pejzaža, posvećujući veliku pažnju detaljima. [4] Vasiljev nalazi inspiraciju u narodnom predanju: ruskim bajkama i legendama, irskim i skandinavskim sagama i edama. Osim mitološkim temema Vasiljev se bavi i temom ruskih heroja Drugog svetskog rata.
Radovi[uredi | uredi kod]
- „Svetovid“
- „Odin“
- „Valkira nad poginulim vojnikom“
- „Dostojevski, Fjodor Mihajlovič“
- „Maršal Žukov“ (1974)
- „Čovek sa sokolom“ (1976)
- „Rusalka“
- „Šumska gotika“
- „Aljoša Popovič i lepa devica“
- „Knez Igor“
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Biografiя Konstantina Vasilьeva, Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ↑ Anatoliй Doronin «Rusi volšebnaя palitra», Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ↑ Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York: Springer Verlag. str. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.
- ↑ „Konstantin Vasiljev i legendarni junaci ruskih bilina“, A. Marinković-Obrovski, Pristupljeno 9. 4. 2013.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York: Springer Verlag. str. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- Varvarskaя galereя / Vasilьev Konstantin Alekseevič (1942—1976) Arhivirano 2008-12-18 na Wayback Machine-u (ru)
- http://www.goldenmuseum.com/ Arhivirano 2019-04-05 na Wayback Machine-u
- http://bibliotekar.ru/Kvasiliev/index.htm
- http://www.trinitas.ru/rus/doc/0232/004a/02321061.htm
- http://www.rus-sky.com/vasilyev/