Kognitivni deficit

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Kognitivni deficit (kognitivno oštećenje) je sveobuhvatni termin za opisivanje karakteristika koje odražavaju barijeru u kognitivnim sposobnostima.[1] Termin opisuje deficit globalnog intelektualnig učinka, kao što je mentalna retardacija. On se isto koristi za opisivanje specifičnih deficita u spoznajnim sposobnostima (nesposobnosti učenja, disleksija), kao i za kognitivno/memorijsko ograničenje uzrokovano upotrebom lekova i droga, na primer alkohola i benzodiazepina.[2] Kognitivni deficit može da bude urođen ili uzrokovan faktorima sredine kao što su povrede mozga, neurološki poremećaji, ili duševna bolest.[3][4]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Coren, Stanley; Lawrence M. Ward, James T. Enns (1999). Sensation and Perception. Harcourt Brace. str. 9. ISBN 0-470-00226-3. 
  2. Kalachnik, JE.; Hanzel, TE.; Sevenich, R.; Harder, SR. (Sep 2002). "Benzodiazepine behavioral side effects: review and implications for individuals with mental retardation". Am J Ment Retard 107 (5): 376–410. doi:10.1352/0895-8017(2002)107<0376:BBSERA>2.0.CO;2. ISSN 0895-8017. PMID 12186578.  Check date values in: |date= (help)
  3. Hockenbury, Don and Sandy (2004). Discovering Psychology. Worth Publishers. ISBN 0-7167-5704-4. 
  4. Fried, Yehuda and Joseph Agassi, (1976). Paranoia: A Study in Diagnosis. Boston Studies in the Philosophy of Science, 50. ISBN 90-277-0704-9. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Coren, Stanley; Lawrence M. Ward, James T. Enns (1999). Sensation and Perception. Harcourt Brace. str. 9. ISBN 0-470-00226-3. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]