Kofein

Izvor: Wikipedia
Kofein
Caffeine.svg
Caffeine 3d structure.png
Caffeine (1) 3D spacefill.png
IUPAC ime
Drugi nazivi 1,3,7-trimetilksantin, trimetilksantin, metilteobromin, 7-metilteopilin, tein, matein, kvaranin
Identifikacija
CAS registarski broj 58-08-2 YesY
PubChem[1][2] 2519
ChemSpider[3] 2424
EC-broj 200-362-1
DrugBank DB00201
MeSH Caffeine
IUPHAR ligand 407
RTECS registarski broj toksičnosti EV6475000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C8H10N4O2
Molarna masa 194.19 g/mol
Agregatno stanje bez mirisa, beli kristali ili prah
Gustina 1.23 g/cm3, u čvrstom stanju
Tačka topljenja

227–228 °C (anhidrozni); 234–235 °C (monohidrat)

Tačka ključanja

178 °C subl.

Rastvorljivost u vodi 2,17 g/100 ml (25 °C)
18,0 g/100 ml (80 °C)
67,0 g/100 ml (100 °C)
pKa −0.13–1.22[4]
Dipolni moment 3.64 D (izračunata vrednost)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0405
EU-klasifikacija Štetan (Xn)
EU-indeks 613-086-00-5
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
2
0
 
R-oznake R22
S-oznake S2
LD50 192 mg/kg (pacov, oralno)[5]

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kofein (odnosno trimetilksantin (C8H10N4O2), tein, matein, guaranin i metiloteobromin) je prirodni alkaloid, koji se dobija iz zrna kafe, iz listova čaja i iz kakaovih zrna. Dodaje se veštačkim pićima (npr.Koka-kola)

Kofein je jedan od prirodnih psihostimulansa, supstanci koje utiču na centralni nervni sistem. Nekoliko šoljica kafe ili (pravog) čaja na dan ima pobuđujući učinak na naš organizam, prouzrokuje jasniji i brži tok misli, smanjuje pospanost i povećava budnost.

Izvori kofeina[uredi - уреди]

Može se naći u listovima, plodovima i u semenju mnogih biljaka. Mnogi ljudi misle, da su kafe, čajevi i kole jedini izvori kofeina, međutim istina je da se kofein nalazi i u mnogim dugim proizvodima kao što su: čokolada, neki lekovi protiv bolova, preparati za slabljenje simptoma prehlade, preparati za kontrolisanje telesne težine... Poznato je najmanje 63 biljnih vrsta, koje sadrže kofein. Biljke proizvode kofein, da bi ih kao pesticid štitio od insekata.

Najviše kofeina je u šoljici kafe, slede čaj i kola. Kafena zrna sorte 'arabica' sadrže približno 1% kofeina. Prženjem se osobine kofeina ne menjaju značajno, jer je molekul kofeina na temperaturama vrlo postojan. Za prosečan kapućino potrošimo 7g mlevene kafe, što bi značilo 70 mg kofeina, mada u kafu ne dopre celokupna količina kofeina, već nešto više od 50%. Čaša koka-kole (2 dl) sadrži približno 25 mg kofeina. U normalnoj tableti protiv bolova, u proseku ima oko 50 mg, a u jačim i do četiri puta više.

Istorija[uredi - уреди]

Kofein je otkrio nemački hemičar F. F. Runge godine 1819.

Hemijski sastav[uredi - уреди]

Kofein (C8H10N4O2) (trimetilksantin = tein = guaranin) je alkaloid. Izolovan u čistom obliku, kofein je bele boje, kristalan prah bez mirisa. Sastavljen je iz belih, podložnih kristala jako gorkog ukusa. Takav se rastvara u vodi. Osnovni proces dobijanja čistog kofeina je dekofenizacija kafe i čaja.

Količina kofeina u nekim napitcima (mg):

  • turska kafa: 135
  • espreso kafa 95
  • kafa bez kofeina 5
  • čaj iz vrećice 50
  • ledeni čaj 42
  • zeleni čaj 30
  • koka kola 45
  • koka kola lajt 47
  • Red Bul 130

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. This is the pKa for protonated caffeine, given as a range of values included in Harry G. Brittain, Richard J. Prankerd (2007). Profiles of Drug Substances, Excipients and Related Methodology, volume 33: Critical Compilation of Pka Values for Pharmaceutical Substances. Academic Press. ISBN 012260833X. http://books.google.co.jp/books?id=D3vBu5Tx4XwC&pg=PT15&lpg=PT15. 
  5. Peters, Josef M. (1967). "Factors Affecting Caffeine Toxicity: A Review of the Literature". The Journal of Clinical Pharmacology and the Journal of New Drugs (7): 131-141. 

Literatura[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]