Klinija iz Tarenta

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Klinija (razvrstavanje).

Klinija iz Tarenta (starogrčki: Κλεινίας, cvetao u 4. veku pne.) bio je starogrčki pitagorejski filozof,[1] te savremenik i prijatelj Platonov, ako se može verovati jednoj, inače možda bezvrednoj priči koju Diogen Laertije navodno prenosi od Aristoksena: prema toj priči, Platon je želeo da spali sve Demokritove spise do kojih je mogao doći, ali su ga u tome sprečili Klinija i Amikla iz Herakleje.[2]

U životu se Klinija istinski pridržavao načela pitagorejske škole. Tako je, na primer, imao običaj da svoj gnev utišava sviranjem harfe.[3][4] Kad je neki Pror iz Kirene tokom prevrata izgubio svu svoju imovinu, Klinija je, ne znajući o tom čoveku ništa drugo do da je pitagorejac, preduzeo riskantan put u Kirenu i nadoknadio mu sav izgubljeni imetak.[5]

Na kraju Jamblihovog Životopisa Pitagore nalazi se jedan Klinijin spis.[6]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]