Katasterizmi

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Katasterizmi ili Pozvežđivanje (starogrčki: Καταστερισμοί, Katasterismoí = "smeštanja među zvezde") naslov je starogrčkog proznog spisa koji je nastao u helenističkom razdoblju i opisuje mitske nastanke zvezda i sazvežđa. Delo je sačuvano u sažetom obliku (epitome) koji je nastao krajem 1. veka nove ere na temelju danas izgubljenog originala, a kako pokazuje izvesnu povezanost s delom Eratostena iz Kirene, naziva se Pseudo-Eratostenovim.[1] Taj je spis nekad i bio pripisivan Eratostenu, možda da bi se pojačao kredibilitet dela.[2] No, premda Pozvežđivanje opisuje sazvežđa, ipak se više bavi mitološkim narativom u vezi sa svakim pojedinim sazvežđem nego matematičkim aspektima astronomije.[3] Premda u antici nije postojala neka stroga granica između astronomije i astrologije,[4] učeni ljudi u Aleksandriji počeli su u 1. veku pne. praviti razliku između astroloških predviđanja i astronomskih posmatranja u naučne svrhe.

Pozvežđivanje predstavlja rezultat dugog procesa grčke asimilacije mesopotamskog zodijaka, preuzetog uz posredništvo persijskih tumača i zatim prevedenog i harmonizovanog u skladu s poznatim terminima grčke mitologije. U ovom prevođenju posebno je bila značajna primena grčke mitološke nomenklature za označavanje svake pojedine zvezde, kako u slučaju asterizama kao što su Plejade i Hijade, tako i u slučaju sazvežđa. U klasičnom razdoblju "zvezde lutalice" i bogovi koji su njima upravljali predstavljali su odvojene entitete, kao npr. kod Platona, ali je u helenističkoj kulturi veza između njih postala neraskidiva, pa Apolon, na primer, više nije bio onaj koji vlada Suncem, nego je sam bio Helije.[5]

Odeljci 1–42 Pozvežđivanja obrađuju 43 od 48 sazvežđa, uključujući Plejade, koja su bila poznata Ptolemeju u 2. veku nove ere; odeljci 43 i 44 obrađuju pet planeta i Mlečni put.

Na nekoliko mesta u delu citiraju se odlomci danas izgubljene epske pesme Astronomija, koja se u antici pripisivala Hesiodu. Mnogi mitovi u Pozvežđivanju jednostavno su preuzeti iz Aratovih Pojava (oko 275. pne.), pa se i raspored građe temelji na rasporedu koji je dat u toj Aratovoj pesmi. S druge strane, sličan materijal nalazimo i u poznijoj pesmi pod naslovom Astronomija (latinski: De astronomia odnosno, u nekim rukopisima De astrologia), koja se pripisuje Higinu.

U doba renesanse Pozvežđivanje je rano počelo da se štampa i uvek je bilo pripisivano Eratostenu, ali ga je dosta brzo potisnula Higinova Astronomija, jedino drugo antičko delo koje se bavilo tom tematikom. Pozvežđivanje je bilo ilustrovano slikama u drvorezu u prvom ilustrovanom izdanju, koje je priredio Erhard Ratdolt u Veneciji (1482). I izdanje koje je u Meiningenu 1791. priredio Johann Schaubach, istoričar antičke astronomije, bilo je ilustrovano mapama nebeskog svoda preuzetim iz dela Aratus Johanna Buhlea, štampanog u Leipzigu u dva toma (1793–1801). Nakon starog Teubnerovog izddanja A. Olivierija, Pseudo-Eratosthenis Catasterismi (Leipzig 1897), tekst je doživeo novo kompletno izdanje, koje uključuje i vatikanske fragmente: Eratòstenes de Cirene, Catasterismes, Introducció, edició crítica, traducció i notes de J. PÀMIAS I MASSANA, Barcelona 2004, te Eratosthenes, Catasterismi, Text, Übers., Komm. von J. PÀMIAS u. K. GEUS, Oberhaid 2007.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Đurić 1990, str. 684.
  2. Schmitz 1867, s.v. Eratosthenes (2).
  3. Deker 2013, str. 2–3.
  4. Beck 2007, str. 1, 7.
  5. Seznec 1981, str. 37–40.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]