Кална (Црна Трава)
За остале употребе, погледајте Кална (разврставање).
| Кална | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Црна Трава |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 147 |
| Положај | |
| Координате | 42°52′07″N 22°26′31″E / 42.8685°N 22.442°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 1081 m |
  Кална Кална (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Координате: 42° 52′ 07" СГШ, 22° 26′ 31" ИГД
Кална је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 147 становника (према попису из 1991. било је 217 становника).
Географија[uredi | uredi kod]
Село Кална је старо српско насеље у садашњој црнотравској општини. Налази се на североисточном крају општине, удаљено од Црне Траве 35км. Смештено је између планине Тумбе и југословенско-бугарске границе на надморској висини од 500 до 1100 метара. Просторно је једно од највећих села у општини и Лесковачком региону.
Кална је изразито брдско-планинско село, са пуно стрмих падина оштрих коса, долова и дубоко усечених удолина преко којих се прилично посне њиве, ливаде и пашњаци смењују са буковом шумом и габровином. У шаренилу рељефне разуђености има више десетина малих извора, потока и поточића. Кроз село протиче Каланска река која се у месту Састав Река улива у реку Власину.
Ливаде, бројни пропланци, долине река и потока обилују разним биљним светом: траве, висибабе, јагорчевине, камилице, мајчине душице, маслачка, дивље детелине, затим шумских јагода, малина и купина, шипурака, разним врстама печурака. То огромно богаство биљног света чини да цео крај нарочито у пролеће подсећа на непрегледну башту разнобојног цвећа, дивљег шибља и растиња. Надморска висина Калну (центар села се налази на 900м) чини је погодном за одмор и опоравак.
Историја[uredi | uredi kod]
У народу живи предање да је Кална добила име по калу, блату кога је овде наводно било. „Беле кали“ је нарочито било на месту садашњег центра села па су жене са њим прале веш. Колико има истине у овом народном предању није утврђено. Поред овог тумачења постоји једно сасвим другачије тумачење имена Калне. По речима Петра Гагулића пензионисаног свештеника из Ниша, који се дуго бавио проучавањем црквених прилика у овом делу Србије, име Кална потиче од грчке речи калос што у преводу значи добар. Из ње се изводе речи калинора – добра земља, калолимани – добра лука. У прилог овој тврдњи иде чињеница да се Кална према турским прописима из 16. века првобитно звала Кална Лука. После исељавања становништва из првобитне Калне због куге следи поновно њено насељавање. Први нови становници досељавају се са Власине, Црне Траве и Знепоља (сада Бугарска).
Први становници Калне су живели у родовским задругама. Живели су у веома примитивним кућама („иземице“ и „бусаче“) саграђеним од дрвета или прућа и омазаним блатом, углавном са једном просторијом. На малим отворима који су служили као прозори, стављане су осушене и остругане овчије или козје коже. У кошевима од прућа држали су пољопривредне производе, првенствено жито. Бавили су се претежно овчарством и имали су велика стада. Децембра 1877. године Кална је ослобођена од турског ропства
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Кална живи 131 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 52,1 година (47,8 код мушкараца и 56,4 код жена). У насељу има 72 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,04.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 147 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 1 | 4 | ||
| 75-79 | 5 | 10 | ||
| 70-74 | 7 | 8 | ||
| 65-69 | 11 | 14 | ||
| 60-64 | 2 | 7 | ||
| 55-59 | 6 | 3 | ||
| 50-54 | 2 | 4 | ||
| 45-49 | 2 | 1 | ||
| 40-44 | 10 | 6 | ||
| 35-39 | 5 | 1 | ||
| 30-34 | 8 | 4 | ||
| 25-29 | 3 | 1 | ||
| 20-24 | 2 | 0 | ||
| 15-19 | 3 | 4 | ||
| 10-14 | 1 | 0 | ||
| 5-9 | 3 | 4 | ||
| 0-4 | 2 | 1 | ||
| просек | 47.8 | 56.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 68 | 30 | 32 | 5 | 1 | - |
| Женски | 68 | 11 | 32 | 23 | 2 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 31 | 16 | - | - | 1 | - | 8 | - | - | 1 |
| Женски | 11 | 6 | - | - | 4 | - | - | - | 1 | - |
| Оба | 42 | 22 | - | - | 5 | - | 8 | - | 1 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | 1 | - | 1 | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 2 | 1 | - | 1 | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
