Кална (Црна Трава)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Kalna (Crna Trava))
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Кална (разврставање).
Кална

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Општина Црна Трава
Становништво
Становништво (2011) 147
Положај
Координате 42°52′07″N 22°26′31″E / 42.8685°N 22.442°E / 42.8685; 22.442
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1081 m
Кална na karti Srbije
Кална
Кална
Кална na karti Srbije
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE


Координате: 42° 52′ 07" СГШ, 22° 26′ 31" ИГД

Кална је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 147 становника (према попису из 1991. било је 217 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Село Кална је старо српско насеље у садашњој црнотравској општини. Налази се на североисточном крају општине, удаљено од Црне Траве 35км. Смештено је између планине Тумбе и југословенско-бугарске границе на надморској висини од 500 до 1100 метара. Просторно је једно од највећих села у општини и Лесковачком региону.

Кална је изразито брдско-планинско село, са пуно стрмих падина оштрих коса, долова и дубоко усечених удолина преко којих се прилично посне њиве, ливаде и пашњаци смењују са буковом шумом и габровином. У шаренилу рељефне разуђености има више десетина малих извора, потока и поточића. Кроз село протиче Каланска река која се у месту Састав Река улива у реку Власину.

Ливаде, бројни пропланци, долине река и потока обилују разним биљним светом: траве, висибабе, јагорчевине, камилице, мајчине душице, маслачка, дивље детелине, затим шумских јагода, малина и купина, шипурака, разним врстама печурака. То огромно богаство биљног света чини да цео крај нарочито у пролеће подсећа на непрегледну башту разнобојног цвећа, дивљег шибља и растиња. Надморска висина Калну (центар села се налази на 900м) чини је погодном за одмор и опоравак.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

У народу живи предање да је Кална добила име по калу, блату кога је овде наводно било. „Беле кали“ је нарочито било на месту садашњег центра села па су жене са њим прале веш. Колико има истине у овом народном предању није утврђено. Поред овог тумачења постоји једно сасвим другачије тумачење имена Калне. По речима Петра Гагулића пензионисаног свештеника из Ниша, који се дуго бавио проучавањем црквених прилика у овом делу Србије, име Кална потиче од грчке речи калос што у преводу значи добар. Из ње се изводе речи калинора – добра земља, калолимани – добра лука. У прилог овој тврдњи иде чињеница да се Кална према турским прописима из 16. века првобитно звала Кална Лука. После исељавања становништва из првобитне Калне због куге следи поновно њено насељавање. Први нови становници досељавају се са Власине, Црне Траве и Знепоља (сада Бугарска).

Први становници Калне су живели у родовским задругама. Живели су у веома примитивним кућама („иземице“ и „бусаче“) саграђеним од дрвета или прућа и омазаним блатом, углавном са једном просторијом. На малим отворима који су служили као прозори, стављане су осушене и остругане овчије или козје коже. У кошевима од прућа држали су пољопривредне производе, првенствено жито. Бавили су се претежно овчарством и имали су велика стада. Децембра 1877. године Кална је ослобођена од турског ропства

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Кална живи 131 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 52,1 година (47,8 код мушкараца и 56,4 код жена). У насељу има 72 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,04.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 826 [1]
1953. 817
1961. 885
1971. 720
1981. 441
1991. 217 214
2002. 147 147
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
147 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]