Kalidonski vepar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lov na kalidonskog vepra prikazan na rimskom frizu (Ashmolean Museum, Oxford)

Kalidonski vepar (starogrčki: ὁ Καλυδώνιος κάπρος ili ὁ Καλυδώνιος ὗς) naziv je za čudovišnu životinju u grčkoj mitologiji, koju su savladali i ubili grčki heroji, a koju je boginja Artemida poslala da pustoši oblast grada Kalidona u Etoliji jer je tamošnji kralj propustio da njoj prinese žrtvu.[1]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Predstava na crnofiguralnoj posudi iz lakonije, koju je oslikao "slikar iz Naukratisa", oko 552. pne. (Louvre)

Jednog proleća Enej, kralj Kalidona u Etoliji, prineo je za žrtvu prve plodove svim bogovima, ali je slučajno izostavio Artemidu. Ljuta zbog te uvrede Artemida je poslala vepra ogromne snage i veličine da pohara kalidonsku zemlju. Meleagar, sin Enejev, sakupio je borce iz raznih grčkih gradova, koji su krenuli u tzv. kalidonski lov. Grčki su heroji brzo saavladali i ubili vepra. No, Artemida je tada izazvala sukob između Etolaca i Kureta oko toga kome će pripasti trofej ― veprova glava i koža. Etolci su s uspehom potiskivali Kurete, ali kad je Meleagar ubio svog ujaka, brata svoje majke Alteje, Alteja je pozvala Persefonu i Erinije da njenog sina kazne smrću. Meleagar se tada povukao iz borbe, a Kureti su ozbiljno zapretili Kalidonu. Meleagar se tek na usrdne molbe svoje supruge vratio u boj. Uspeo je da savlada Kurete, a onda su Erinije uslišile Altejinu molbu i usmrtile Meleagra.[2] Kod Pausanije se navodi da je Meleagra ubio Apolon, koji je pomagao Kuretima u sukobu s Etolcima.[3]

Kasnije predanje kaže da je lov na kalidonskog vepra trajao šest dana i da su u njemu poginuli mnogi junaci, uključujući i Meleagrovog brata Agelaja. U sukobu koji je između Etolaca i Kureta izbio oko veprove glave i kože Meleagar je nehotice ubio svoja dva ujaka, Ifikla i Afarej. Alteja je tada u gnevu izvukla magičnu cepanicu, od čijeg je očuvanja zavisio Meleagrov život, i bacila je u vatru, čime je Meleagru oduzela život.[4]

Prema predanju koje prenose Pseudo-Apolodor i Ovidije, u lovu na kalidonskog vepra učestvovali su gotovo svi veliki grčki junaci, a među njima i jedna žena, čuvena lovkinja Atalanta, u koju se Meleagar odmah zaljubio. Nakon devet dana gošćenja na Enejevom dvoru započeo je lov na vepra. Pobedniku je obećana veprova koža kao ratni trofej. Atalanta je prva ranila vepra, potom ga je Amfijaraj pogodio u oko, a naposletku mu je Meleagar zadao smrtonosni udarac. Meleagar je kožu ubijene životinje dao Atalanati zato što se zaljubio u nju, ali i zato što je ona zadala životinji prvi udarac. Kad su Altejina braća, smatrajući uvredom da neka žena dobije nagradu pored muškaraca, uzeli od nje kožu, tvrdeći da im pripada po pravu rođenja, ako je već Meleagar ne želi uzeti, Meleagar se razbesneo i ubio svoje ujake. Kad je Alteja to saznala, izvukla je magičnu cepanicu i bacila je u vatru, i tako je ubila Meleagra. Njegove sestre ― Gorga, Eurimeda, Dejanira i Melanipa ― neutešno su jecale sve dok ih Artemida nije pretvorila u ptice biserke ("meleagride", μελεαγρίδες) i potom prenela na ostrvo Leros, gde su jednom godišnje oplakivale brata. Dve sestre, Gorga i Dejanira, nisu bile pretvorene u ptice zahvaljujući Dionisovoj intervenciji. Prema nekim vestima, Alteja i Meleagrova žena Kleopatra kasnije su se obesile, a prema drugim, Alteja se, obuzeta kajanjem, probola bodežom.[5][6]

Učesnici lova[uredi - уреди | uredi izvor]

U tabeli su prikazani:

Junak Pausanija Higin Ovidije Napomena
Akast
Yes check.svg
"kopljanik slavni"[10]
Admet
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Fereta, iz Fere
Alkon
Yes check.svg
Yes check.svg
jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Amfijaraj
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Oiklov, iz Arga; "od žene svoje (tj. Erifile) još neizdan"[11]
Ankej
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
iz Farasije, sin Likurgov, koji je i poginuo u lovu. Prema Ovidijevom kazivanju, Ankej je potegao na vepra dvoseklu sekiru, ali je svojim samohvalisanjem dao vepru vremena da ga napadne: vepar je rogovima probo Ankejeve slabine i junak se sruši i pade u velikoj bari vlastite krvi.[12]
Asklepije
Yes check.svg
sin Apolonov
Atalanta
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
kći Shenejeva, iz Arkadije; Ovidije je naziva Tegejkom (Tegeaea)
Kenej
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Elatov; Ovidije kaže da Kenej tad "više nije bip žena"[13]
Kastor i Poluk
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Dioskuri, sinovi Zevsa i Lede, iz Lakedemona
Kefej brat Ankejev, iz Arkadije; kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor[14]
Kteat
Yes check.svg
brat Euritov, sin Aktorov.
Deukalion
Yes check.svg
sin Minojev
Drijant iz Kalidona
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Aresov (Higin ga navodi kao "sina Japetovog")
Ehion
Yes check.svg
Yes check.svg
jedan od Argonauta, sin Merkurija (Hermesa) i Antijanire (Menetijeve kćerke); Ovidije kaže da je "prvi Ehion koplje zavrteo"[15]
Enesim
Yes check.svg
Yes check.svg
jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Epoh
Yes check.svg
Eufem
Yes check.svg
sin Posejdonov
Euripil sin Testijev; kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor[16]
Eurition
Yes check.svg
Aktorov; nehotice ga je usmrtio Pelej
Eurit
Yes check.svg
sin Merkurija (Hermesa)
Hipas
Yes check.svg
Yes check.svg
Sin Euritov
Hipotoj
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Kerkionov, unuk Agamedov, praunuk Stimfalov
Hilej
Yes check.svg
usmrtio ga je vepar
Jason
Yes check.svg
Yes check.svg
Esonov sin, iz Jolka
Ida
Yes check.svg
Yes check.svg
i Linkej, sinovi Afarejevi, iz Mesenije
Jolaj
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Ifiklov, bratić Heraklov
Ifikle brat blizanac Herakla (koji nije učestvovao u lovu), Amfitrionov smrtni sin, iz Tebe
Komet i Protoj
Yes check.svg
Yes check.svg
sinovi Testijevi, ujaci Meleagrovi
Laert
Yes check.svg
sin Arkesijev, otac Odisejev
Leleg
Yes check.svg
iz Narika u Lokridi
Leukip
Yes check.svg
Yes check.svg
jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Linkej
Yes check.svg
Yes check.svg
i Ida, sinovi Afarejevi, iz Mesenije
Meleagar
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Enejev
Molionidi
Yes check.svg
(Eurit i Kteat), sinovi Aktorovi
Mops
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Ampikov
Nestor
Yes check.svg
"koji u prvoj beše mladosti", kaže Ovidije[17]
Panopej
Yes check.svg
Pelej
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Eakov, otac Ahilejev, iz Ftije
Fenik
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Amintorov
Filej
Yes check.svg
iz Elide
Piritoj
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Iksionov, iz Larise, prijatelj Tezejev
Pleksip
Yes check.svg
Yes check.svg
brat Toksejev, koga je usmrtio Meleagar
Protoj i Komet
Yes check.svg
Yes check.svg
sinovi Testijevi, ujaci Meleagrovi
Telamon
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
sin Eakov
Tezej
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
iz Atine,
Toksej
Yes check.svg
brat Pleksipov, koga je usmrtio Meleagar

Predstave u umetnosti[uredi - уреди | uredi izvor]

Rimski mermerni sarkofag s prikazom kaledonskog lova (Palazzo dei Conservatori, Rim)
Meleagar i Atalanta, Giulio Romano

Priču o kalidonskom lovu obradili su u grčkoj književnosti Frinih u tragediji Pleuronjanke, a potom Sofokle, Euripid, Antifont i Sosifan, te Lucije Akcije kod Rimljana, pri čemu sve te tragedije nose naslov Meleagar.[18]

U likovnoj umetnosti lov na kalidonskog vepra prikazivan je od peve polovine 6. veka pne., počev od tzv. François-vaze, koja je nastala oko 570. pne. Poznat je Meleagrov kip u Vatikanskom muzeju, rimska kopija, verovatno nastala po uzoru na Skopasovo delo. Scene iz kalidonskog lova čest su motiv na mnogim sarkofazima.[1]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]