Jurij Vega

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jurij Vega, 1802.

Baron Jurij Bartolomej Vega (slovenački Jurij Bartolomej Vega, nemački Georg Freiherr von Vega, latinski Georgius Bartholomaei Vecha), slovenački matematičar i artiljerac, rođen je 23. marta 1754. u Zagorici kod Dolskog, Slovenija (tada Kranjska, Austrija) kao Jurij Veha, a umro je septembra 1802. u Nusdorfu pored Beča.

Vega se školovao u jezuitskoj gimnaziji i liceju u Ljubljani; istu školu je tada pohađao i Anton Tomaž Linhart, poznati slovenački dramski pisac, pesnik i istoričar. Posle škole radio je na nacrtima za regulisanje Save i Ljubljanice, a Ljubljanu je napustio pet godina nakon diplomiranja i 1780. godine stupio u vojsku kao profesor matematike na bečkoj školi za artiljerce. U to vreme je promenio prezime u Vega i oženio 16. godišnju češku plemkinju Jožefu Svoboda.

Učestovavo je u mnogim ratovima. U 1788. ratovao je u Austrijsko-turskom ratu pod austrijskim feldmaršalom Gideonom Laudonom u bici protiv Turaka za Beograd. Njegovo zapovedništvo nad baterijama minobacača, i znanje o trajektorijama je znatno pomoglo da se osvoji Kalemegdan. Između 1793. i 1797. Vega je ratovao protiv francuskih revolucionara pod zapovedništvom generala Dagoberta Vurmzera. Ratovao je u Fort Luju, Manhajmu, Majncu, Visbadenu, Kelu i Dicu. 1795. po njegovim nacrtima su napravljena dva 13,6 kg minobacača sa borbenim radijusom skoro 3 km; stari minobacači su imali radijus dejstva manji od 1,8 km.

Objavio je mnoštvo knjiga sa logaritamskim tablicama; prvu 1783. Mnogo kasnije, 1797. godine, usledilo je drugo izdanje i sa zbirkom integrala i drugim korisnim formulama. Njegov Priručnik, prvi put objavljen 1793, kasnije je preveden na mnoge jezike i izdat u ukupno preko 100 izdanja.

U 1781. se zalagao za uvođenje metričkog sistema u Habzburškoj monarhiji, ali u tome nije uspeo. Metrički sistem je uveo Franc Jozef I tek u 1871.

Napisao je najmanje šest naučnih članaka i 20. avgusta 1789. postigao svetski rekord u računanju broja pi na 140 decimala, od kojih je 137 bilo ispravno. Svoju kalkulaciju je prosledio Ruskoj akademiji nauka u Sankt Peterburgu, kada je pronašao grešku u računanju broja pi Tomasa de Lanjija iz 1719, a članak je objavljen šest godina kasnije. Vega je držao taj rekord 52 godine.

Jurij Vega je bio član Akademije praktičnih nauka u Majncu, Fizičkog i matematičkog društva iz Erfurta, Bohemijskog naučnog društva iz Praga i Pruske akademije nauka iz Berlina. Bio je i pridruženi član Britanskog naučnog društva u Getingenu. Za svoje vojne rezultate dobio je orden Marije Terezije 1796 godine, a za vojne zasluge naslednu titulu barona sa pravom na svoj grb, 1800.

Vegino beživotno telo pronašli su u Dunavu 26. septembra 1802. pored Nusdorfa. Slučaj nikad nije razjašnjen, ali po nekim teorijama ubio ga je neki mlinar.

U Sloveniji svake godine se učenici i đaci takmiče za „Vegovo priznanje“. Jurij Vega se nalazi i na slovenačkoj novčanici za 50 tolara i na prigodnoj poštanskoj marki.

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]