Jovan Mosho

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Jovan Mosho (rođen između 540. i 550. u Siriji, umro 619. u Rimu) bio je vizantijski monah i pisac. Njegov spis Livada duhovna, koja opisuje duhovna iskustva na Srednjem istoku, postao je popularan primer asketske književnosti u srednjem veku i uzor za potonja dela slične tematike.

Mosho je svoj monaški život započeo u manastiru sv. Teodosija blizu Jerusalima negde oko 565. godine. Upoznavši se s monaškom praksom pustinjaka duž reke Jordan, te posetivši Egipat, Sinaj, Kipar i Antiohiju, naselio se u Rimu i sastavio lični prikaz vlastih monaških iskustava, ali se koristio i drugim izvorima. Livada duhovna sadrži više od tri stotine priča o verskim običajima, napisanih jednostavnim jezikom, uz detalje o životu i verovanjima toga doba. U Livadi duhovnoj Mosho kaže da je monaški život sličan cvetnoj livadi: cveće su monaške vrline, a monasi kao pčele iz cvetova skupljaju med vlastitih vrlina.

Livada duhovna, pisana bez ikakvih kritičkih standarda, obiluje opisima čuda i duhovnih ekstaza, ali ipak predstavlja jedini istorijski izvor za običaje i rituale vezane za bogoslužje u monaštvu 6. i 7. veka, kao i za kult Bogorodice ali i političke prilike toga doba (uključujući i prikaze perijskih i arabljanskih navala) te za kritiku tada najvažnijih jeresi.