Jovan Gazulić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Jovan Gazulić (lat. Johannes Gasulus, alb. Gjon Gazulli) (1400, Gjader, Oblast Leš, Mletačka Republika - 19. februar 1465. Dubrovačka Republika) je bio sveštenik dominikanskog reda, profesor matematike i astronomije i diplomata.[1]

Završio je školu u Skadru i Dubrovniku, a 1425. diplomirao na Univerzitetu u Padovi. Tokom 1432. godine posetio je dvor kralja Žigmunda Luksemburškog kao izaslanik albanskih pobunjenika tražeći pomoć u borbi protiv Osmanskog carstva. Počev od 1433. godine je bio profesor matematike i astronomije na Univerzitetu u Padovi a istovremeno je kao diplomata zastupao interese Dubrovačke Republike i Skenderbega koji je vladao jednom kneževinom na teritoriji koja danas pripada Albaniji. Njegov brat Pavel Gazul je takođe bio diplomata u službi kod Skenderbega.[2]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Elsie, Robert (24 December 2012). A Biographical Dictionary of Albanian History. I.B.Tauris. str. 162. ISBN 978-1-78076-431-3. http://books.google.com/books?id=pgf6GWJxuZgC&pg=PA162. "... in BCS (SerboCroatian) as Ivan or Jovan Gazulić" 
  2. „"Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine” (srpski). Projekat Rastko. http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/gjovanovic-kastriot_l.php. Pristupljeno 6. novembar 2010. "Na razmišljanje o odnosu dva jezika navode nas i neki oblici imena u ovim pismima. Naime, pored slovenskih imena koja nose pomenuti Ниньц Вукосаљић (slovensko i ime i očinstvo), i čelnik Rajan, nalazimo i neslovenska: sam Ђурьђ Кастриот i "господинь Павель Газуль". (Čelnik Rajan i gospodin Pavel Gazul odneli su poklad Đurđa Kastriota u Dubrovnik). Pada u oči da se imena Ăюрьгь i Павель ne javljaju u tipično arbanaškim likovima Đerđ i Pal." 

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Edwin E. Jacques, The Albanians: An ethnic history from prehistoric times to the present, Jefferson, McFarland, 1995, 188–189.
  • Oliver Jens Schmitt, Das venezianische Albanien (1392–1479), München, Oldenbourg, 2001, 589.