Jelena Đurović

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Jelena Đurović
Jelena Đurović
Rođenje13. 7. 1973. (1973-07-13) (dob: 50)
Beograd, SFR Jugoslavija
EtnicitetJevrejka
DržavljanstvoCrna Gora, Srbija
RoditeljiVukašin Đurović
Svetlana (Davidovac) Đurović

Jelena Đurović (13. 7. 1973, Beograd), crnogorsko[1]-srpska novinarka, spisateljica i politička aktivistkinja. Bila je osnivač i potpredsednica Jevrejske zajednice Crne Gore.[2][3] Predsednica je borda OJC SEE[4] i potpredsednica Crnogorske nacionalne zajednice Beograda.[5] Kao novinarka, bavi se filmskom i TV kritikom.[6][7]

Biografija[uredi | uredi kod]

Jelena je rođena u jevrejsko-crnogorskoj građanskoj porodici. Kćerka je advokata Vukašina Đurovića[8] i pravnice Svetlane Davidovac.[9] Svetlana je kao penzionerka postala poznati korisnik društvene mreže Instagram gde piše priče o Jeleninom odrastanju i životu porodice.[10] Rođena sestra Svetlanine bake po majci Serafine je Lotika "Loti" Cilermajer, junakinja romana "Na Drini ćuprija", Ive Andrića, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. Lotikina i Serafinina porodica je u 19. veku došla iz Krakova u Višegrad gde je rođena Svetlanina majka Helena Škarda. Svetlanin deda po ocu je Jovan Davidovac,[11] komunista, aktivista i jedan od osnivača Socijalističke radničke partije (1919) dok je njegova supruga i Svetlanina baba, Stanislava Šperling, bila članica poljskog Jevrejskog radničkog Bunda.

Svetlana Davidovac u svojim objavama kao kuriozitet ističe da je u porodici do sredine XX veka bilo strogo zabranjeno venčavanje van jevrejske religije, a žene koje su to kasnije činile su stupale isključivo u građanske brakove[12] čime Svetlanina familija ispunjava čak i najstriktnije ortodoksne verske kriterijume Halakha zakona - sve pretkinje i po očevoj i majčinoj liniji su joj bile Jevrejke.[13]

Familija Jeleninog oca su Đurovići i Asanovići iz doline Zete, okolina Titograda (današnja Podgorica). I baba i deda po očevoj strani su bili prvoborci, partizani u NOB-u.

Aktivizam[uredi | uredi kod]

Jelena je jedan je od osnivača Jevrejske zajednice Crne Gore. 2015. je postala i potpredsednica, a sa predsednikom Jašom Alfandarijem bila je pokretač konferencije "Mahar". Tokom sedmogodišnjeg rada u ovoj zajednici učestvovala je na više od 50 međunarodnih konferencija i predavala o temama koje se tiču Jevreja na Zapadnom Balkanu.[14][15]

Tokom rada u Jevrejskoj zajednici Crne Gore fokusirala se i na pitanja jevrejske bezbednosti na Balkanu. Delovala je i kao liaison officer,[16] pohađala obuke iz oblasti bezbednosti, da bi kasnije bila involvirana u organizaciju seminara za pripadnike agencija za sprovođenje zakona.

Posle iznenadne smrti Jaše Alfandarija bila je prinuđena da napusti Zajednicu u Crnoj Gori.

2019. godine postaje predsedavajuća organizacije OJC-SEE koja se kao diskretni think tank bavi promocijom jevrejske kulture, umetnosti, borbom protiv antisemitizma, rasizma, ksenofobije, ali i mekim lobiranjem za jevrejska i pitanja dijaloga na prostoru bivše Jugoslavije.

Paralelno je angažovana i u Crnogorskoj nacionalnoj zajednici Beograd. Kao potpredsednica ove organizacije često daje intervjue i piše o položaju nacionalne manjine u Srbiji.[17][18]

Književnost[uredi | uredi kod]

Jelena je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odsek Pozorišna i radio produkcija. Diplomski rad "Pozornica u senci vešala" tretirao je programsku politiku beogradskih pozorišta za vreme vladavine Slobodana Miloševića, a deo ovog rada publikovan je u pozorišnom časopisu "Teatron". Nekoliko godina je živela u Londonu i Budimpešti a tamo pravi teze koji će kasnije postati roman "Kraljevstvo".[19] Deo romana je objavljen i u zbirci "Voices from the faultline", a pogovor za prvo izdanje je pisao Noam Čomski.[20]

Iskustva u advertajzingu i aktivnosti na političkoj sceni daju joj inspiraciju za naredni roman, "30. februar", objavljen po povratku u Beograd, u oktobru 2011. godine.

Po rečima autorke ovo je "ljubavna priča o kraju sveta", dok je jedan od recezenata, Dimitrije Vojnov, napisao[21]: "30. februar je ljubavni roman o ljudima koji su toliko uvereni u vlastitu pamet pa misle da su iznad ljubavi; politički roman o vlastodršcima toliko uverenim u svoju nezamenjivost da pomisle kako su iznad elementarne etike; naučnofantastični roman o vanzemaljcima koji su civilizacijski toliko superiorni da misle da su iznad srpskog prkosa. Ovo je roman o svima onima koje su ponekad uništili ljubav, pravda i Srbi."

Stil[uredi | uredi kod]

Kako sama izjavljuje, najjači uticaj na stvaralaštvo Jelene Đurović imaju dela novinara Kristofera Hičensa i pisaca Breta Istona Elisa i Done Tart. Takođe, Jelena pominje i filmove "Dogvil" i "Element zločina" danskog reditelja Larsa Von Trira, i knjigu "Running wild" J.G. Ballarda kao presudne za razmišljanje o umetničkim formama. O Hičensu, Triru i Elisu je napisala nekoliko novinskih članaka. U tekstovima, kao inspiraciju spominje i radove Miroslava Krleže i dramu "Hrvatski Faust" Slobodana Šnajdera. Fascinacija anti-utopijom, teorijama zavere koje su vezane za kabalistička učenja, satirom i transgresijom sve su ovo lajt motivi romana "Kraljevstvo" i "30.februar". Iako za sebe tvrdi da je ateista,[22] Đurovićeva ističe svoje jevrejsko poreklo[23] i poštovanje prema istoriji, tradiciji i kulturi jevrejskog naroda. Piše i o izraelskoj politici.[24]

Novinarstvo[uredi | uredi kod]

Od 1994. do 1995. radi na radiju "Studio B" kao autor i urednik emisije "Time in", a koju je sponzorisao Soroš Fond. U međuvremenu Jelena je urednica kulture i piše za nekoliko srpskih novina,[25] a od septembra 2008. postaje i zamenica glavnog odgovornog urednika prve nezavisne internet radio stanice u Srbiji "Novi Radio Beograd".[26]

U januaru 2011. godine pokreće portal agitpop.me Arhivirano 2015-08-01 na Wayback Machine-u na kojem nastavlja da obrađuje teme iz kulture i kulturne politike.[27]

Od marta 2013. godine emisija Agitpop se emituje na radiju B92.[28] Tokom dvogodišnjeg rada na radiju intervjuiše mnoge ličnosti koje se bave kulturom i kulturnom politikom, između ostalog i dizajnera Miltona Glejzera sa kojim je razgovarala u njegovom studiju u Njujorku.[29]

Tokom 2018. i 2019. Jelena pravi i uređuje prvu emisiju u Srbiji koja se bavi filmskom kritikom a emituje se isključivo online - "MondoPop", na portalu Mondo.[30]

Krajem 2019. započinje svoju produkciju pod nazivom AgitPop na YouTube kanalu.agitpopkultura

U novembru 2019. je predstavljen projekat "Kadiš za Lotiku",[31] dokumentarni film u režiji Irene Škorić, a po scenariju Jelene Đurović. Ovaj dokumentarac će se baviti istorijom porodice Cilermajer, pre svega Lotikom, jednom od prvih žena koje su pokrenule veliki i uspešan biznis na Balkanu. Film je podržao hrvatski filmski fond HAVC.[32]

U avgustu 2020. postaje gostujući bloger na najčitanijem izraelskom portalu "The Times of Israel".[33]

Od oktobra 2020. filmsku emisiju AgitPop preuzima portal "Antena M".[34]

Kao potomak porodice Cilermajer i scenaristkinja ovog filma pozvana je i da piše recenziju za knjigu "Višegrad koga više nema" autora Brace Vranića (2021).[35]

Privatni život[uredi | uredi kod]

31. januara 2009. Jelena se udala se za Tomicu Oreškovića, potomka hrvatskog narodnog heroja Marka Oreškovića.

Izvori[uredi | uredi kod]

  1. ↑ Perović dobio državljanstvo jer je posebno bitan
  2. ↑ http://www.jevzajcg.me/index.php/aktivnosti-2/jelena-urovipotpredsjednica-jz-crne-gore-posjetila-zajednice-jevreja-u-makedoniji-albaniji-i-na-kosovu
  3. ↑ „Jelena Đurović za Pobjedu: "Posle raspada Jugoslavije vratila sam se otadžbini"”. Arhivirano iz originala na datum 2021-07-09. Pristupljeno 2021-07-04. 
  4. ↑ „Organisation for Jewish Cooperation in Southeastern Europe”. Arhivirano iz originala na datum 2019-06-30. Pristupljeno 2019-06-30. 
  5. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2021-07-09. Pristupljeno 2021-07-04. 
  6. ↑ Jelenin kanal za filmsku i TV kritiku
  7. ↑ „Žiri filmskog festivala Palić 2020”. Arhivirano iz originala na datum 2021-07-09. Pristupljeno 2021-07-05. 
  8. ↑ Vukašin Đurović
  9. ↑ Intervju Svetlane Davidovac za Slobodnu Evropu
  10. ↑ Naučite kako se vodi Instagram - fenomen jedne penzionerke[mrtav link]
  11. ↑ Hapšenje Jovana Davidovca i Moše Pijadea, 05. septembar 1923.
  12. ↑ Intervju sa Svetlanom Davidovac:https://zena.blic.rs/lifestyle/svetlana-djurovic-davidovac-instagram/ddt99z0
  13. ↑ Intervju sa Svetlanom Davidovac: https://www.youtube.com/watch?v=KTJR4QUkgwk&t=326s
  14. ↑ Predavanje Jelene Đurović na konferenciji u Moskvi, strana 172: http://conference.rjcevent.ru/wp-content/uploads/2021/01/protecting-the-future-2018.pdf Arhivirano 2021-07-09 na Wayback Machine-u
  15. ↑ Predavanje Antisemitizam u XXI veku, konferencija Mahar: https://www.youtube.com/watch?v=QerYuLsBDKc&t=1692s
  16. ↑ Sastanak predstavnika Globalne jevrejske bezbednosti i članova makedonske vlade, 2015:https://www.holocaustremembrance.com/news-archive/director-global-jewish-security-skopje Arhivirano 2021-07-09 na Wayback Machine-u
  17. ↑ Intervju Jelene Đurović, emisija Drugačija radio veza, AntenaM https://www.youtube.com/watch?v=tIxeBP8QvdA&t=787s
  18. ↑ Intervju Jelene Đurović - portal FenjerTV https://fenjertv.me/crnogorci-u-beogradu-nevidljiva-dijaspora/
  19. ↑ Intervju Jelene Đurović časopisu Gay-Serbia: http://www.gay-serbia.com/intervju/2004/04-07-05-jelena-djurovic/index.jsp?aid=1437
  20. ↑ http://www.zayupress.com/voices.html
  21. ↑ http://tridesetifebruar.blogspot.com/2011/10/dimitrije-vojnov-o-romanu-30februar.html
  22. ↑ Editorijal magazina "Kvart", mart 2009.: http://2.bp.blogspot.com/_caaFwRlZM8E/SZxaBAZbeZI/AAAAAAAALy8/a5sqhJ7YFWg/s1600-h/macasev-kvart4.jpg
  23. ↑ Jelenin intervju za portal Svetskog jevrejskog kongresa: https://www.worldjewishcongress.org/en/news/you-can-not-be-half-pregnant-the-same-goes-for-being-jewish-11-4-2015
  24. ↑ Tekst o atentatu na Jicaka Rabina:https://agitpop.me/?03EC597F Arhivirano 2021-07-09 na Wayback Machine-u
  25. ↑ Spisak tekstova koje je Jelena napisala i/ili uređivala u magazinima CAMP, FAAR i Glas: http://agitpopmagazine.blogspot.com/
  26. ↑ Tekst o pokretanju prve internet radio stanice u Srbiji, Blic:https://www.blic.rs/kultura/novi-radio-beograd-na-internetu/gbrsqet
  27. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2011-03-17. Pristupljeno 2011-02-23. 
  28. ↑ Agitpop na radiju B92
  29. ↑ Intervju sa Miltonom Glejzerom:https://agitpop.me/?01E004C1 Arhivirano 2021-07-09 na Wayback Machine-u
  30. ↑ Emisije za portal Mondo:https://mondo.rs/MONDOPop/tag18695/1
  31. ↑ Konferencija za štampu povodom početka snimanja:https://www.youtube.com/watch?v=Yn_icwcrn90&t=2s
  32. ↑ Vest o podršci koprodukciji:https://p-portal.net/podrska-havc-a-i-za-tri-vecinske-srpske-koprodukcije
  33. ↑ Prvi tekst za portal The Times of Israel:https://blogs.timesofisrael.com/how-my-mom-became-insta-star-without-even-trying//
  34. ↑ https://www.antenam.net/kultura/agitpop/176576-emisija-o-filmu-agitpop-na-portalu-antena-m
  35. ↑ Recenzija knjige "Višegrad koga više nema" http://www.chigoja.co.rs/visegrad_koga_vise_nema_srpko_braco_vranic
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jelena_Đurović&oldid=41857871