Tosa (pas)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Japanski borac Tosa)
Tosa
Glava
Mladunci

Tosa (takođe tosa inu ili japanski mastif, jap. 土佐闘犬), japanska rasa pasa. Prema FCI klasifikaciji svrstan je u drugu FCI grupu među molose.[1]

Izgled[uredi - уреди | uredi izvor]

Japanski pas borac je velika i snažna pasmina. On mora da i izgledom zadrži veliku okretnost i pored svoje težine. Ima veliku glavu koja je delimično klinastog oblika. Takođe karakteristični su i nabori na čelu, opuštene uši koje vise pored obraza. Telo mu je dugačko i veoma mišićavo. Krzno je masivno i otporno. Rep mu je dugačak, a dlaka je kratka.[2] Težina mužjaka se kreće od minimum 38 kg, pa do iznad 90 kg. Ženke su osetno lakše i retko dostižu težinu iznad 80 kg. Gornja granica visine za mužjake i ženke nije utvrđena. Koa i težina, tako i visina ovih pasa u praksi veoma varira. Boja: žuta, žuto-crvena, boja kajsije, nijanse bordo - braon, a dopuštena je i crna i tigrasta.

Narav[uredi - уреди | uredi izvor]

Japanski borac spada među staložene i veoma hrabre pse. Poseduje izuzetnu izdržljivost na bol i fizički napor. On razvija i poseduje samostalnu autonomnu ličnost. Vlasnik mora biti nepopustljiv, a osobama koje su plašljive se ova pasmina ne preporučuje. Dobar je za dresuru, ali samo ako je vlasnik odlučan, a ukoliko je socijalizovan može biti u društvu i sa drugim psima i životinjama. Iako je krupan može da živi u kući ili stanu ali mu je neophodna svakodnevna aktivna vežba. I pored težine, može pravilnim treningom postići veliku brzinu i okretnost. Izuzetna izdržljivost kod ove rase, kada je kombinovana dobrom dresurom, može od njega stvoriti službenog psa upotrebivog za poslove zaštite lica i objekata. [3]

Zdravlje[uredi - уреди | uredi izvor]

Japanski pas borac živi u proseku od deset do dvanaest godina. Ovo je po pravilu vitalan i zdrav pas. Kod njega se, međutim, povremeno javljaju problemi sa očima, nadimanjem i zglobovima.

Nega[uredi - уреди | uredi izvor]

S obzirom da ima kratku dlaku nije mu potrebna veća nega dlake. Dovoljno ga je povremeno očešljati. Nekoliko puta godišnje se malo linja. Krzno mu je snažno i skoro neosetljivo na spoljne povrede. Kada je moguće treba mu pružati porodičnu ljubav, mada je prilagodljiv i na uslove bez ljudskog prisustva, posebno ako je njegova namena da vrši funkciju čuvara.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Ova rasa je nastala u devetnaestom veku ukrštanjem japanske pasmine Šikoku sa psima iz Evrope. Između ostalog korišćeni su buldozi, engleski mastifi, nemački poenteri, nemačke doge i bulterijeri. Prema nekim izvorima za stvaranje ove pasmine korišćeni su i bernardinci kao i drugi evropski psi pogodni za borbu pasa. Japanski pas borac je, kao što mu i ime govori, stvoren isključivo za borbe pasa. Zbog svoje neustrašivosti, to je i do danas ostala u nekim zemljama njegova osnovna namena. Tamo gde su borbe pasa legalne ova rasa je veoma popularna. I pored svoje hrabrosti i potencijala da postane agresivan prema drugim životinjama, ova rasa je sa plemenitim karakterom i razvija poseban dobroćudan odnos prema svom vlasniku i ukućanima. [4]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Druga FCI grupa.
  2. Podaci o japanskom borcu na sajtu Gretabreeds.com.
  3. U pojedinim zemljama su vršena ozbiljna istraživanja upotrebe ove rase u vojne i službene svrhe.
  4. Tosa je rasa za koju se pokazalo da poseduje visoku emocionalnu inteligenciju.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]