Jacques-Bénigne Bossuet

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jacques-Bénigne Bossuet
Jacques-Bénigne Bossuet 1.PNG
Rođenje 27. septembra 1627.
Dijon
Smrt 12. aprila 1704.
Pariz
Zanimanje biskup, teolog, književnik
Nacionalnost Francuz
Književni period 17. vijek

Jacques-Bénigne Bossuet (Dijon, 27. septembra 1627. - Pariz, 12. aprila 1704.), francuski klasicistički književnik, teolog i biskup.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je u Dijonu, u Burgundiji, u obitelji visokih dužnosnika. Stekao je temeljno teološko i opće obrazovanje. Veoma rano su došle do izražaja njegove govorničke sposobnosti. Sa 16 godina svojim govorom je zadivio sve prisutne u salonu Rambouillet. Godine 1649. postaje doktor teologije, a za svećenika je posvećen 1652. U crkvenoj službi isticao se vrijednošću i upornošću, posebno kao propovjednik. Biskup postaje 1669., a već sljedeće godine izabran je za prjestolonasljednikovog učitelja. Ovu dužnost vršio je do 1680. godine i u tom razdoblju, između ostalog, sastavljao je i niz rasprava i udžbenika za svog slavnog, ali ne mnogo sposobnog, učenika. Posljednje godine svog života Bossuet provodi u intezivnom radu na učvršćivanju katoličke vjere i Crkve i na teološkim raspravama sa protestantima i kvijetistima.

Teolog[uredi - уреди | uredi izvor]

Bossuet je bio tvrd i nepokolebljiv dogmatičar, braneći čistoću katoličke vjere od svih suvremenih heretika i opasnosti. Pored protestantizma i kvijetizma, on je brani i od umjetnosti, prije svega kazališta, u kome vidi nedovoljno jasno iskazanu moralnu pouku, ako je uopće i ima. Izgovorene povodom vjerskih blagdana, Bossuetove propovijedi predstavljaju napor da se "čista evanđeoska misao" pretvori u riječ.

Pored propovedi, Bossuet je napisao i veliki broj posmrtnih govora, izgovorenih poslije smrti crkvenih dostojanstvenika i znamenitih ličnosti sa dvora Luja XIV. I ovi govori su ispunjene moralnim poukama, razmišljanjima o ljudskoj sudbini, taštini, ništavnosti i jednakosti pred Bogom i siromašnih i bogatih, moćnih i slabih. Sudeći o svemu uvijek samo sa gledišta nadmoćne vere i crkve, bez ikakvih ličnih raspoloženja, on je u ovim govorima bio strog, čak i prema onim ličnostima za koje su bili rezervirani samo laskanje i hvalospjevi. U tom pogledu, Bossuet donekle odskače u vremenu u kom je živio. Svoje propovijedi je brižljivo i strpljivo pisao, ali nije ih nikad objavljivao. To su učinili njegovi potomci, 68 godina nakon njegove smrti.

Književnik[uredi - уреди | uredi izvor]

U Bossuetovim spisima sve je podređeno osnovnoj ideji o Bogu. U njima je sve simetrično, skladno, jednostavno i uzvišeno. I pored toga, kroz vanjsku formu, idejno hladnu i mračnu, probija se snaga Bossuetovog snažnog lirskog temperamenta. Trudeći se biti strog teolog, on je često i nadahnuti pjesnik. Mnoge rečenice zvuče kao poezija puna ritma, aliteracija, asonanci, unutrašnjih rima.

Radovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Oeuvres, 1852
  • Méditation sur la brièveté de la vie (1648)
  • Réfutation du catéchisme de Paul Ferry (1655)
  • Oraison funèbre de Yolande de Monterby' (1656)
  • Oracion funebre e Valeria Slazar (2007)
  • Panégyrique de saint Paul (1659)
  • Oraison funèbre de Nicolas Cornet (1663)
  • Oraison funèbre d'Anne d'Autriche (1667)
  • Oraison funèbre d'Henriette Marie de France (1669)
  • Oraison funèbre d'Henriette d'Angleterre (1670)
  • Exposition de la foi catholique (1671)
  • Sermon pour la Profession de Mademoiselle de La Vallière (1675)
  • Traité de la connaissance de Dieu et de soi-même (1677)
  • Traité du libre arbitre (1677)
  • Logique (1677 - published only later)
  • Conférence avec le pasteur Claude (1678 - published 1682)
  • Discours sur l'histoire universelle (1679)
  • Politique tirée de l'Écriture sainte (Politics Drawn from the Very Words of Holy Scripture) (1679 - published 1709)
  • Sermon sur l'unité de l'Église (1682)
  • Oraison funèbre de Marie Thérèse (1683)
  • Oraison funèbre d' Anne de Gonzague, princesse Palatine (1685)
  • Oraison funèbre de Michel Le Tellier (1686)
  • Oraison funèbre de Mme du Blé d'Uxelles (1686)
  • Oraison funèbre du prince de Condé (1687)
  • Catéchisme du diocèse de Meaux (1687)
  • Histoire des variations des Églises protestantes (1688)
  • Explication de l'Apocalypse (1689)
  • Avertissements aux Protestants (I, II, III) (1689)
  • Avertissements aux Protestants (IV, V, VI) (1690–91)
  • Défense de l'<<Histoire des variations>> (1690–91)
  • Correspondence avec Leibniz (1691–93)
  • Défense de la Tradition et des Saints Pères (1691–93)
  • Traité de la concupiscence (1691–93)
  • Lettre au P. Caffaro (1694–95)
  • Maximes et réflexions sur la comédie (1694–95)
  • Méditation sur l'Evangile (1694–95)
  • Élévations sur les mystères (1694–95)
  • Instructions sur les états d'oraison (replying to Fénelon) (1697)
  • Relation sur le quiétisme (1698)
  • Instructions pastorales pour les Protestants (manual for Protestant converts to Catholicism) (1701)

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Francuska književnost, knjiga prva, u okviru Edicije strane književnosti, Izdavačko preduzeće „Nolit“, Beograd, 1976. ((sh))

Veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikicitat
Wikicitat: Jacques-Bénigne Bossuet