Јабланица (Чајетина)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Jablanica (Čajetina))
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Јабланица (razvrstavanje).
Јабланица

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво (2011) 924
Положај
Координате 43°39′06″N 19°35′12″E / 43.651542°N 19.586583°E / 43.651542; 19.586583
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 445 m
Јабланица na karti Srbije
Јабланица
Јабланица
Јабланица na karti Srbije
Остали подаци
Позивни број 031
Регистарска ознака UE


Координате: 43° 39′ 06" СГШ, 19° 35′ 12" ИГД

Јабланица је сеоско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 924 становника (према попису из 1991. било је 1187 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Јабланица се налази југозападно од Чајетине и туристичког насеља Златибор у Србији. Простире се долином истоимене реке. Река Јабланица извире испод Торника, највишег врха Златибора (1496), а улива се у Црни Рзав који са Белим Рзавом који долази са Таре, отиче у Дрину код Вишеграда. Село је гранично према Босни и Херцеговини. Од Златибора преко Рибнице и подно Торника до центра села води асфалтни пут. Кроз западни део села пролази и железничка пруга Београд-Бар.

Мада је Јабланица једно целовито село, Јабланичани и Златиборци разликују Горњу и Доњу Јабланицу.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Ово село помиње и Евлија Челебија у свом познатом путопису када је 1664. године посетио ове крајеве.

После Другог српског устанка граница између Србије и Турске ишла је од Шаргана преко Златибора, тј. Торника и Муртенице и даље, тако да су од садашњих села општине Чајетина, ван граница Србије, тј. у Турској, остала села Семегњево, Јабланица и Доброселица. Тек постављањем граничне линије 1834. године ова су села ушла у састав Капетаније Рујно а тиме и у састав Србије.

У Јабланици се налази једна од ретких дрвених црквица, црква брвнара. Саграђена је 1838. године. Олтар је заокругљен а врата су са интересантном орнаментиком. У склопу црквеног комплекса се налазе собрашице (софрашице, собре, софре, шатре, чардак, чардачић). То су мале дрвене зградице које су подизали имућнији домаћини и које су њима и њиховим гостима служиле приликом одржавања црквених сабора. У ужичком и златиборском крају још се једино овде могу видети овакви грађевински објекти као сведоци некадашњег градитељства.

Основна школа је изграђена 1919. године. Као и црквица брвнара и ова школска зграда била је дрвена. Тек 1934. године Јабланичани су подигли зидану планску школу са свим потребним просторијама. Сада у селу постоји потпуна основна школа.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Јабланица живи 796 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,1 код мушкараца и 48,0 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

По најпотпунијем попису у 19. веку, који је обављен 1863. године, Јабланица је била међу најмањим општинама у срезу и тада је имала у 84 домаћинстава и 667 становника. Број становника се од тада стално значајно повећавао (уз познато успорење у току балканских и Првог светског рата) све до друге половине двадесетог века када је почело опадање, тако да је 1971. године забележено 1864. а пописом 2002. године свега 924 становника, тј. дошло је до смањења за 50,4%. За разлику од пописа од пре 140 година, Јабланица по најновијем попису из 2002. спада међу највећа села у општини и заузима по величини друго место (садашња општина се у приличној мери, али не потпуно, поклапа са ондашњим срезом, а село са ондашњом општином). И у овом селу је изражен проблем старења становништва. Старијих од 65 година је једна четвртина становника (26,1%) а предшколске деце 4,1%.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1562 [1]
1953. 1699
1961. 1762
1971. 1864
1981. 1382
1991. 1187 1176
2002. 932 924
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
921 99,67%
Хрвати
  
1 0,10%
непознато
  
2 0,21%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]