Јабланица (Чајетина)
Za ostale upotrebe, v. Јабланица (razvrstavanje).
| Јабланица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Чајетина |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 924 |
| Положај | |
| Координате | 43°39′06″N 19°35′12″E / 43.651542°N 19.586583°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 445 m |
  Јабланица Јабланица na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | UE |
Координате: 43° 39′ 06" СГШ, 19° 35′ 12" ИГД
Јабланица је сеоско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 924 становника (према попису из 1991. било је 1187 становника).
Географија[uredi - уреди | uredi izvor]
Јабланица се налази југозападно од Чајетине и туристичког насеља Златибор у Србији. Простире се долином истоимене реке. Река Јабланица извире испод Торника, највишег врха Златибора (1496), а улива се у Црни Рзав који са Белим Рзавом који долази са Таре, отиче у Дрину код Вишеграда. Село је гранично према Босни и Херцеговини. Од Златибора преко Рибнице и подно Торника до центра села води асфалтни пут. Кроз западни део села пролази и железничка пруга Београд-Бар.
Мада је Јабланица једно целовито село, Јабланичани и Златиборци разликују Горњу и Доњу Јабланицу.
Историја[uredi - уреди | uredi izvor]
Ово село помиње и Евлија Челебија у свом познатом путопису када је 1664. године посетио ове крајеве.
После Другог српског устанка граница између Србије и Турске ишла је од Шаргана преко Златибора, тј. Торника и Муртенице и даље, тако да су од садашњих села општине Чајетина, ван граница Србије, тј. у Турској, остала села Семегњево, Јабланица и Доброселица. Тек постављањем граничне линије 1834. године ова су села ушла у састав Капетаније Рујно а тиме и у састав Србије.
У Јабланици се налази једна од ретких дрвених црквица, црква брвнара. Саграђена је 1838. године. Олтар је заокругљен а врата су са интересантном орнаментиком. У склопу црквеног комплекса се налазе собрашице (софрашице, собре, софре, шатре, чардак, чардачић). То су мале дрвене зградице које су подизали имућнији домаћини и које су њима и њиховим гостима служиле приликом одржавања црквених сабора. У ужичком и златиборском крају још се једино овде могу видети овакви грађевински објекти као сведоци некадашњег градитељства.
Основна школа је изграђена 1919. године. Као и црквица брвнара и ова школска зграда била је дрвена. Тек 1934. године Јабланичани су подигли зидану планску школу са свим потребним просторијама. Сада у селу постоји потпуна основна школа.
Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]
У насељу Јабланица живи 796 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,1 код мушкараца и 48,0 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
По најпотпунијем попису у 19. веку, који је обављен 1863. године, Јабланица је била међу најмањим општинама у срезу и тада је имала у 84 домаћинстава и 667 становника. Број становника се од тада стално значајно повећавао (уз познато успорење у току балканских и Првог светског рата) све до друге половине двадесетог века када је почело опадање, тако да је 1971. године забележено 1864. а пописом 2002. године свега 924 становника, тј. дошло је до смањења за 50,4%. За разлику од пописа од пре 140 година, Јабланица по најновијем попису из 2002. спада међу највећа села у општини и заузима по величини друго место (садашња општина се у приличној мери, али не потпуно, поклапа са ондашњим срезом, а село са ондашњом општином). И у овом селу је изражен проблем старења становништва. Старијих од 65 година је једна четвртина становника (26,1%) а предшколске деце 4,1%.
|
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 3 | ||
| 80+ | 11 | 18 | ||
| 75-79 | 22 | 32 | ||
| 70-74 | 32 | 46 | ||
| 65-69 | 36 | 44 | ||
| 60-64 | 41 | 43 | ||
| 55-59 | 28 | 27 | ||
| 50-54 | 28 | 29 | ||
| 45-49 | 49 | 29 | ||
| 40-44 | 33 | 27 | ||
| 35-39 | 29 | 17 | ||
| 30-34 | 24 | 20 | ||
| 25-29 | 25 | 16 | ||
| 20-24 | 36 | 22 | ||
| 15-19 | 26 | 33 | ||
| 10-14 | 20 | 17 | ||
| 5-9 | 14 | 16 | ||
| 0-4 | 11 | 17 | ||
| просек | 45.1 | 48.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 423 | 152 | 239 | 23 | 8 | 1 |
| Женски | 406 | 70 | 245 | 85 | 6 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 204 | 64 | - | 3 | 70 | 7 | 7 | 2 | 6 | 38 |
| Женски | 121 | 92 | - | - | 8 | - | - | 5 | 4 | 1 |
| Оба | 325 | 156 | - | 3 | 78 | 7 | 7 | 7 | 10 | 39 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | 2 | 1 | 2 | - | - | 1 | |
| Женски | - | 1 | 1 | 2 | 6 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | 1 | 2 | 4 | 7 | 2 | - | - | 2 |
Референце[uredi - уреди | uredi izvor]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
