Izreka

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Izreka je izraz u obliku formule, metaforički iskovan oblik govora, većinom pomoću slika idiomatičkog karaktera.

Mogu se razdvojiti tri glavne funkcije:

  • Prva je funkcija preterivanja i preuveličavanja, pri čemu se ravna sa hiperbolom (Isterati nekoga iz kože - kada se govori o besu)
  • Druga je funkcija eufemizma, ublažavanja (Kad gavran pobeli - umesto nikad)
  • Treća je svođenje jednog stanja stvari ili akcije na što manji broj reči (nokat i meso - za nečiju zbliženost)

U izreku spadaju i drugi oblici čvrste, tradicionalne forme. Npr. poređenja po sličnosti - rumen kao ruža, ali i po suprotnosti - ljut kao ovca. Mogu sadržati i aluzije na anegdote i priče - Prošao kao Janko na Kosovu.

U izreke spadaju još i tzv. tipični narodni dubleti - s koca i konopca, ali i ustaljeni izrazi poput vatreno krštenje, slika zdravlja, potom navodi iz stranih jezika - hic et nunc i konvencionalne fraze - da si mi živ i zdrav.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Škreb i grupa autora Rečnik književnih termina, Beograd: Bigz, 1986.
  • Knežević, M. Antologija narodnih umotvorina, 1957.
  • Jolles, A. Einfache formen, 1958.
  • Latković, V. Narodna književnost I, 1967.
  • Bausinger, H. Formen der "Volkspoesie", 1968.