Izrael na Eurosongu

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Izrael
zastava
Organizator i emiter IBA
Nacionalni festival
Učešće
Učešće 41 (35 finala)
Prvo učešće 1973.
Najbolji plasman 1. mesto 1978., 1979., 1998., 2018.
Najlošiji plasman 24. mesto u PF 2007.
Veb-sajt
Kdam na stranici IBA
Prezentacija na -{Eurovision.tv}-

Izrael učestvuje na izboru za Pesmu Evrovizije od 1973. godine. Iako geografski ne pripada evropskom kontinentu, državna televizija Izraela (IBA) je članica Evropske radiodifuzne unije koja je i organizator samog festivala.

Od dosadašnjih 35 učešća, Izrael je na ovom festivalu pobeđivao tri puta 1978, 1979 i 1998. godine, a dva puta su bili u ulozi organizatora festivala 1979. i 1999. godine, oba puta u Jerusalimu.

Zanimljivo je da Izrael u svojoj 35 godina dugoj evrovizijskoj istoriji nikada nije završio na poslednjem mestu, a najlošiji plasman ostvarila je grupa Tipaks 2007. kada su sa pesmom „Push the Button“ zauzeli 24. mesto u polufinalnoj večeri (od 27 učesnika).

Nacionalni izbor se odvijao ili putem festivala (Kdam Erovizjon) ili internim izborom i izvođača i pesme.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

David Dor u Istanbulu (2004.)
Tipaks U Helsinkiju
Boaz Mauda je nastupio u Beogradu 2008.
Prateći vokali Dane Internašonal u Diseldorfu 2011.

Prva predstavnica Izraela na Pesmi Evrovizije bila je pevačica Ilanit (Hana Drezner Cah) koja je sa pesmom „Ej šam“ (u prevodu Negde daleko) zauzela 4. mesto. Ilanit je i četiri godine kasnije ponovo predstavljala svoju zemlju na ovom festivalu. Ilanit je izabrana internim putem da predstavlja Izrael, i ovakav sistem izbora održao se sve do 1981. kada je uveden festivalski način i osnovan Kdam Erovizjon.

U Parizu 1978. Izar Koen i grupa Alfabeta sa pesmom A-ba-ni-ba osvajaju prvo mesto i tako po prvi put u istoriju dovode Evroviziju u Jerusalim. Na domaćem terenu sledeće godine Izrael ponovo slavi. Pesma Haleluja koji su te 1979. godine izveli Gali Atari i grupa Milk and Honey postala je veliki evrovizijski hit. Drugi gran pri za Izrael i nova šansa za organizaciju takmičenja. Međutim IBA se dugo mučila u vezi sa organizacijom 1980. kako u logističkom tako i u finansijskom smislu. Naposletku su morali da odustanu od organizacije a takmičenje je preseljeno u Holandiju. Evrovizija se te godine poklapala sa Danom sećanja u Izraelu (Jom Hazikaron) zbog čega grupa Ha'ahim ve Haakajut nije otputovala u Hag, a Izrael tako postao jedina zemlja koja nije branila titulu.

Najveće uspehe tokom osamdesetih godina ostvarili su Avi Toledano (1982) i legendarna Ofra Haza (1983) osvojivši dva druga mesta, a vredi pomenuti i peto mesto Izara Koena 1985. godine. Izrael je 1987. predstavljao dvojac Natan Datner i Avi Kušnir sa satiričnom pesmom Šir habatlanim ili „Pesma skitnica“. Zanimljivost u vezi sa ovom pesmom je da je tadašnji ministar kulture Izraela obećao ostavku ako ta pesma bude nastupila pod zastavom Izraela. Pesma je naravno izvedena i zauzela čak solidno osmo mesto, a ministar nije održao reč i podneo ostavku.

Devedesete godine donele su Izraelcima mešovite rezultate. Ritina emotivna balada je 1990. naišla na veoma loš prijem kod publike, ali je zato Duo Dac godinu dana kasnije osvojio treće mesto sa pesmom Kan što je bio najbolji rezultat za Izrael još od 1983. godine.

A onda u Birmingemu 1998. Dana Internacional ubedljivo osvaja prvo mesto, treći gran-pri za Izrael. Njena pesma Diva posvećena je svim ženama sveta i veliča žensku hrabrost i jačinu kroz likove egipatske kraljice Kleopatre, rimske boginje pobede Viktorije i grčke boginje lepote Afrodite. Diva, koja je na pedesetoj godišnjici Evrovizije 2005. uvrštena u 14 najboljih pesama svih vremena ovog festivala, za kratko vreme postigla je veliki uspeh i postala svojevrstan sinonim za Evroviziju. Zanimljivo je pomenuti i da je Dana prva i jedina transrodna osoba u istoriji Evrovizije koja se okitila gran prijem za najbolju pesmu Evrope.[1]

Na Evrosongu 1999. u Jerusalimu grupa Eden je sa pesmom Jom huledet ili „Srećan rođendan“ koja je izvedena na hebrejskom i engleskom jeziku zauzela peto mesto. Nakon toga usledilo je nekoliko, po rezultatima veoma neuspešnih godina za Izrael, uključujući tu i 11. mesto u Istanbulu jedne od najvećih izraelskih muzičkih zvezda Davida Ora.

Od 2000. godine izraelski predstavnici su samo dva puta uspeli da se plasiraju među deset najboljih izvođača. Ostvarili su to Širi Majmon u Kijevu 2005. sa prelepom i preemotivnom baladom Hašeket šenišar sa petim mestom i Boaz Mauda u Beogradu 2008. osvojivši deveto mesto sa etno baladom The Fire in Your Eyes.

Od uvođenja polufinala 2004. izraelski predstavnici su tri puta ostajali u istom, uključujući tu i tek 15. mesto u drugoj polufinalnoj večeri 2011. pobednice iz 1998. Dane Internacional. Grupa Tipaks sa pesmom prepunom politički skrivenih poruka naslovljena kao Push the Button 2007. je bila na ivici diskvalifikacije.[2] Svega 17 osvojenih poena u polufinalu i tek 24. mesto (od 28 učesnika) za ovu pesmu ostaće zapisani kao najlošiji plasman Izraela na Evroviziji ikada.

Na takmičenju u Moskvi 2009. po prvi put Izrael je predstavljala pevačica arapske nacionalnosti. Bila je to Mira Avad koja je zajedno sa Ahinoam Nini (alijas Noa) izvela pesmu mira pod radnim nazivom There Must Be Another Way. Pesma je izvedena na engleskom, hebrejskom i arapskom jeziku.

Balada Milim koju je u Diseldorfu 2011. izveo Harel Skat, jedan od najpopularnijih mladih izvođača u Izraelu, iako veliki favorit na kladionicama uoči takmičenja završila je na razočaravajućem 14. mestu sa 71 poenom.

Reakcije arapskih zemalja na izraelske pesme[uredi - уреди | uredi izvor]

Većina arapskih zemalja severne Afrike i jugozapadne Azije su takođe članice EBU-a i imaju pravo nastupa na Evroviziji. Međutim zbog komplikovanih političkih odnosa sa Izraelom, te države odbijaju da nastupe. Jedina arapska država koja je nastupila na ovom festivalu bio je Maroko koji je nastupio na Pesmi Evrovizije 1980, ali te godine Izrael nije učestvovao. Liban je trebalo da učestvuje 2005. u Kijevu i čak je bila izabrana i pesma, ali pošto zakoni te arapske zemlje zabranjuju bilo kakvo emitovanje izraelskih sadržaja, predstavnici državne televizije Libana su tražili od EBU-a dozvolu da tokom nastupa Širi Majmon puštaju reklame što je EBU odbila.[3] Slična situacija je bila i sa Tunisom u nekoliko navrata.

Tokom prenosa festivala 1978. jordanska televizija JRTV je za vreme nastupa Izara Koena ubacila intermeco, a prenos je prekinut istog momenta kada je Izrael proglašen za pobednika.[4] Štaviše JRTV je kasnije objavila da je pobednik takmičenja bila Belgija (koja je zauzela drugo mesto).

Učesnici[uredi - уреди | uredi izvor]

Godina Izvođač Pesma Finale Bod F PF Bod PF
1973 Ilanit Ey Sham (אי שם) 4. 97
1974 Kaveret Natati la Khalay (נתתי לה חיי) 7. 11
1975 Šlomo Arci At Va'ni (את ואני) 11. 40
1976 Čokolat, Menta, Mastik Emor Shalom (אמור שלום) 6. 77
1977 Ilanit Ahava Hi Shir Lishnayim (אהבה היא שיר לשניים) 11. 49
1978 Izar Koen & Alfabeta A-Ba-Ni-Bi (א-ב-ני-בי) 1. 157
1979 Gali Atari & R|Milk and Honey Hallelujah (הללויה) 1. 125
1980 The Brothers and The Sisters Pizmon Choser Odustali su
1981 Hakol Over Habibi Halayla (הלילה) 7. 56
1982 Avi Toledano Hora (הורה) 2. 100
1983 Ofra Haza Hi (חי) 2. 136
1984 Ilanit Balalaika Odustali su
1985 Izar Koen Olé, Olé (עולה, עולה) 5. 93
1986 Moti Giladi & Saraj Curiel Yavo Yom (יבוא יום) 19. 7
1987 Datner & Kušnir Shir Habatlanim (שיר הבטלנים) 8. 73
1988 Jardena Arazi Ben Adam (בן אדם) 7. 85
1989 Gili & Galit Derekh Hamelekh (דרך המלך) 12. 50
1990 Rita Klajnštaj Shara Barkhovot (שרה ברחובות) 18. 16
1991 Duo Dac Kan (כאן) 3. 139
1992 Dafna Dekel Ze Rak Sport (זה רק ספורט) 6. 85
1993 Sarale Šaron & The Shiru Group Shiru (שירו) 24. 4
1994 Nije učestvovao
1995 Liora Amen (אמן) 8. 81
1996 Galit Bel Shalom Olam Nisu se plasirali 28 12
1997 Nije učestvovao
1998 Dana Internacional Diva (דיווה) 1 172
1999 Eden Yom Hudelet (יום הולדת) 5. 93
2000 PingPong Sameach (שמח) 22. 7
2001 Tal Sondak En davar (אין דבר) 16. 25
2002 Sarit Hadad Light A Candle (נדליק ביחד נר) 12. 37
2003 Lior Narkis Words of Love (מילים לאהבה) 19. 17
2004 David Dor Leha'amin (להאמין) Nisu se plasirali 11. 57
2005 Širi Majmon HaSheket SheNish'ar (השקט שנשאר) 4. 154 7. 158
2006 Edi Batler Together We Are One (זה הזמן) 23. 4 Top 10 iz 2005.
2007 Tipaks Push the Button (כפתור אדום) Nisu se plasirali 24. 17
2008 Boaz Mauda The Fire In Your Eyes (כאילו כאן) 9. 124 5. 104
2009 Noa & Mira Avad There Must Be Another Way (עינייך) 16. 53 7. 75
2010 Harel Skat Milim (מילים) 14. 71 8. 71
2011 Dana Internacional Ding Dong (דינג דונג) Nisu se plasirali 15 38
2012 Izabo Time (זמן) 13 33
2013 Moran Mazor Rak bishvilo (רק בשבילו) 14 40
2014 Mei Fajngold Same Heart 14 19
2015 Nadav Gueđ Golden Boy 9 97 3 151
2016 Hovi Star Made of Stars 14 135 7 147
2017 Imri I Feel Alive 23 39 3 207
2018 Neta Toy 1 529 1 283
  • Godine 1996. nisu učestvovali na takmičenju jer nisu uspeli da prođu predkvalifikacije.

Istorija glasanja (1975/11)[uredi - уреди | uredi izvor]

Izraelska publika i žiri je najviše poena dodelila (zaključno sa 2011):

# Država Bod.
1. Flag of the United Kingdom UK 138
2. Flag of Francuska Francuska 115
3. Flag of the Netherlands Holandija 103
= Flag of Švedska Švedska 103
4. Flag of Danska Danska 94
5. Flag of Španija Španija 93

Izrael je najviše poena dobio od (zaključno sa 2011):

# Država Bod.
1. Flag of Francuska Francuska 152
2. Flag of Finska Finska 125
3. Flag of Švicarska Švajcarska 122
4. Flag of Portugal Portugal 113
5. Flag of Njemačka Nemačka 106

Od uvođenja polufinala u tabelu su uračunati samo poeni osvojeni tokom finalne večeri.

Statistika od 2004.[uredi - уреди | uredi izvor]

Izrael je najviše poena dodelio (zaključno sa 2011):

# Država Bod.
1. Flag of Rusija Rusija 63
2. Flag of Rumunjska Rumunija 61
3. Flag of Ukrajina Ukrajina 52
4. Flag of Armenija Jermenija 47
5. Flag of Švedska Švedska 31
6. Flag of Danska Danska 30
7. Flag of Grčka Grčka 27
8. Flag of Norveška Norveška 26
9. Flag of Azerbejdžan Azerbejdžan 20
10. Flag of Malta Malta 21

Izrael je najviše poena dobio od (zaključno sa 2011):

# Država Bod.
1. Flag of Francuska Francuska 44
2. Flag of Bjelorusija Belorusija 37
3. Flag of Finska Finska 33
4. Flag of Andora Andora 30
Flag of the Netherlands Holandija 30
5. Flag of Rumunjska Rumunija 29
6. Flag of Belgija Belgija 25
7. Flag of Norveška Norveška 22
8. Flag of Armenija Jermenija 21
9. Flag of Albanija Albanija 20
Flag of Švedska Švedska 20

Organizovanje Pesme Evrovizije[uredi - уреди | uredi izvor]

Izrael je dva puta do sada bio domaćin Pesme Evrovizije.

Godina Grad Dvorana Voditelji
1979 Flag of Izrael Jerusalim Međunarodni kongresni centar Jardena Arazi i Danijel Per
1999 Flag of Izrael Jerusalim Međunarodni kongresni centar Dafna Dekel, Sigal Šačamon i Jigal Ravid

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Transsexual singer stirs up passions". BBC News. 10 May 1998., Pristupljeno 27. 1. 2012.
  2. Eurovision 'Armageddon' in Israel, BBC News, 2007-02-28, Pristupljeno 27. 1. 2012.
  3. "Lebanon withdraws from Eurovision". BBC News. 18 March 2005., Pristupljeno 27. 1. 2012.
  4. "Eurovision Song Contest 1978". esctoday.com. 2005., Pristupljeno 27. 1. 2012.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Šablon:Države na izborima za Pesmu Evrovizije Šablon:Pesma Evrovizije