István Sándorfi
- Izvorni oblik osobnog imena je Sándorfi István. Članak koristi zapadne konvencije.
| István Sándorfi Étienne Sandorfi | |
|---|---|
| Hiperrealizam | |
 Sándorfi potpisuje kataloge | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 12. 6. 1948. Budimpešta, Mađarska |
| Smrt | 26. 12. 2007. (dob: 59) Pariz, Francuska |
| Nacionalnost | mađarska, francuska |
| Opus | |
| Polje | slikar |
István Sándorfi (u Francuskoj poznat kao Étienne Sandorfi, Budimpešta, 12. jun 1948. – Pariz, 26. decembar 2007) bio je mađarski slikar.
Rani život[uredi | uredi kod]
Otac mu je radio za američku kompaniju, pa su ga komunističke vlasti osudile na zatvor od pet godina. Na slobodu je izašao nekoliko dana pred revolucije 1956. godine. Iste je godine porodica napustila Mađarsku, naselivši se prvo u Austriji, a potom u Zapadnoj Njemačkoj i konačno 1958. u Francuskoj.[1][2] Sándorfi je slikati počeo s 8 godina, a u dobi od 12 godina je počeo kao svoju tehniku koristiti ulje. Diplomirao je na pariškoj École nationale supérieure des Beaux-Arts i studirao na École nationale supérieure des arts décoratifs.
Imao je dvije kćeri: Ange (1974 - ) i Eve (1979 - ).[2]
Umro je nakon kratke bolesti 26. decembra 2007 te je po vlastitoj želji pokopan u Budimpešti.[3]
Slikanje i slike[uredi | uredi kod]
U 1970-ima počeo je koristiti sebe kao model, budući da nije volio da ga stranci gledaju dok radi.[1] Njegova prva izložba bila je u maloj galeriji u Parizu, a prva velika izložba održana je 1973. godine u Musée d'Art Moderne de la Ville de Paris. [2] Nakon toga njegove su se slike našle u nekoliko muzeja u inozemstvu, primjerice u Kopenhagenu, Rimu, Minhenu, Briselu, Baselu, New Yorku, Los Angelesu i San Franciscu.
Na svojim slikama prikazuje čudne objekte, ili pak veoma čudne pokrete i situacije.[1] Boje u njegovoj fazi 1970-1980ih bile su plava, boja jorgovana, i njihove hladne kombinacije. U 1980-ima slika više ženskih formi i mrtva priroda.[1] Od 1988. godine slika pretežno žene.
Njegova prva mađarska izložva održana je 2006. godine u Budimpešti, potom 2007. u Debrecenu. Bio je to prvi njegov povratak u Mađarsku nakon što ju je napustio još u djetinjstvu.
Izložbe[uredi | uredi kod]
- 1966 - Galerie des Jeunes, Paris • Galerie de la Barbière, Le Barroux
- 1970 - Galerie 3+2, Paris
- 1973 - Musée d'Art Moderne de la Ville de Paris
- 1974 - Galerie Daniel Gervis, Paris
- 1975 - Galerie Beaubourg, Paris
- 1976 - Bucholz Galerie, Munich
- 1977, 1980 - Galerie Isy Brachot, Bruxelles
- 1978, 1981, 1983 - Galerie Isy Brachot, Paris
- 1979 - FIAC, Galerie Isy Brachot, Paris
- 1981 - Galerie Isy Brachot, Basel
- 1982 - Amaury Taitinger Gallery, New York
- 1984 - FIAC, Galerie Isy Brachot, Paris
- 1986 - Galerie Lavignes-Bastille, Paris - Galerie de Bellecour, Lyon
- 1987 - Lavignes-Bastille Gallery, Los Angeles - Hôtel de Ville, Nancy
- 1988 - Armory Show '88, Lavignes-Bastille Gallery, New York - Abbaye des Cordeliers, Châteauroux (retrospektív) - Louis K. Meisel Gallery, New York - FIAC, Galerie Lavignes-Bastille, Paris
- 1991 - Galerie Prazan-Fitussi, Paris
- 1993 - Galerie Guénéguaud, Paris - Galerie Mann, Paris
- 1994, 1997 - Jane Kahan Gallery, New York
- 1999 - Galerie Tempera, Bruxselles
- 1999-2000 - Gallerihuset, Copenhagen
- 2006 - Erdész-Maklári Galéria, Budapest
- 2007 - A test színeváltozása. Életműkiállítás, MODEM, Debrecen.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 http://www.muvesz-vilag.hu/kepzomuveszet/visszatekinto/7698
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-03. Pristupljeno 2009-11-01.
- ↑ http://index.hu/kultur/klassz/sandorfi1228/
Eksterni linkovi[uredi | uredi kod]
- Artportál: Sándorfi István Arhivirano 2009-07-24 na Wayback Machine-u
- Fans of Sándorfi's Art Arhivirano 2010-06-03 na Wayback Machine-u
- Some of his painting
- His paintings Arhivirano 2009-06-09 na Wayback Machine-u
- Sándorfi István died Arhivirano 2011-07-21 na Wayback Machine-u
- In Memoriam István Sándorfi
