Institut inženjera elektrotehnike i elektronike
| Institute of Electrical and Electronics Engineers | |
| |
| Vrsta kompanije: | privatna profesionalna organizacija |
| Osnovana: | 1. januar 1963. |
| Sedište: | Njujork |
| Predsednik: | Moshe Kam |
| Industrija: | Elektrotehnika, elektronika, komunikacije i računarsko inžinjerstvo |
| Zarada: | 330 miliona dolara |
| Članovi: | 400.000+ |
| Sajt: | [1] |
Institut inženjera elektrotehnike i elektronike (engl. Institute of Electrical and Electronics Engineers) je neprofitno udruženje posvećeno tehnološkom razvoju kao i unapređivanju tehnoloških inovacija vezanih za elektronske uređaje. Broj članova prelazi 400.000 u oko 175 zemalja. Sedište organizacije nalazi se u Njujorku, Sjedinjenim Američkim Državama
Istorija[uredi | uredi kod]
Udruženje je osnovano 1. januara 1963. godine u Njujorku spajanjem Instituta za radio inžinjerstvo (IRE) i Američkog instituta za električno inžinjerstvo (AIEE). Do pre spajanja, interesi AIEE bili su u komunikaciji žičanim uređajima (telegraf, telefon) i elektroenergetski sistemi, dok se IRE bavilo radio-tehnikom tj. bežičnim komunikacijama. Posle Drugog svetskog rata konkurencija među kompanijama je vidno narasla, tako da su njihova rukovodsta odlučila da se spoje 1963.
Značajni predsednici IEEE i osnivačkih udruženja:
- Elihu Thomson (AIEE, 1889-1890)
- Aleksandar Grejam Bel (AIEE, 1891-1892)
- Charles Proteus Steinmetz (AIEE, 1901-1902)
- Mihajlo Pupin (AIEE, 1925-1926)
- Lee De Forest (IRE, 1930)
- Frederick E. Terman (IRE, 1941)
- William R. Hewlett (IRE, 1954)
- Ernst Weber (IRE, 1959; IEEE, 1963)
- Ivan Getting (IEEE, 1978)
Pregled[uredi | uredi kod]
Sastav IEEE formuliše ciljeve organizacije kao "naučne i obrazovne, usmeravajući ka napredku u oblastima i teorije i prakse u elektrotehnici, elektronici, komunikacijama i kompjuterskim tehnologijama, kao i u nauci i tehnologiji srodne industrije i srodnih disciplina“. IEEE je lider u razvoju industrijskih standarda (zaslužan za preko 900 postojećih industrijskih standarda) u širokom spektru disciplina, uključujući električnu energiju, medicinske tehnologije, zdravstvo, informacione tehnologije, telekomunikacije, potrošačku elektroniku, transport, i nanotehnologije. Sponzorom je na više od 300 konferencija tehnike svake godine. IEEE ima dvojnu strukturu – regionalnu i tehničku, sa organizacionim jedinicama na osnovu geografske lokacije (na primer, IEEE Philadelphia Section, IEEE South Africa Section) i tehničkog fokusa (IEEE Computer Society). IEEE se sastoji od 38 udruženja sa više od 300 lokalnih organizacija koje se redovno sastaju. IEEE Standards Association (IEEE-SA) je odgovoran za standardizacione aktivnosti IEEE.
Proces standardizacije obavlja se u 7 koraka (do uspešnog završetka obično je potrebno 18 meseci):
- obezbeđivanje sponzora
- zahtev za ovlašćenje projekta
- sastavljanje radne grupe
- predlog standarda
- glasanje
- procena komisije
- konačni izbor
Standardi i proces razvoja IEEE standarda[uredi | uredi kod]
IEEE je vodeća standardizaciono–razvojna organizacija. Vrši razvoj i održavanje standarda i to preko IEEE Standards Association (IEEE-SA). Do 2005. godine, IEEE je objavio 900 postojećih standarda, sa još 500 u razvoju. Jedna od najvažnih grupa standarda je IEEE 802 LAN/WAN koja obuhvata IEEE 802.3 eternet i IEEE 802.11 standarde za bežične mreže (WiFi).
Pomenutih 7 koraka standardizacije:
- Obezbeđivanje sponzora: Organizacija, odobrena od strane IEEE odgovorna je za koordinaciju i nadgledanje razvoja standarda od početka do kraja. Stručna društva unutar IEEE služe kao prirodan sponzor za mnoge standarde.
- Zahtev za ovlašćenje projekta: Za dobijanje ovlašćenja za standard, potrebno je tražiti od IEEE-SA Standards Board. Komisija za nove standarde (New Standards Committee - NesCom) iz IEEE-SA Standard Board proceni zahtev za odobrenje projekta (engl. proces authorisation request - PAR).
- Sastavljanje radne grupe: Nakon odobravanja zahteva, formira se radna grupa za razvoj standarda. IEEE-SA nadgleda da svi sastanci radne grupe budu javni i da svaki član radne grupe ima pravo na učešće i doprinos projektu.
- Predlog standarda: Radna grupa priprema nacrt predloženog standarda.
- Glasanje: Po završetku nacrta, podnosi se na odobrenje tajnim glasanjem. Potrebno je ¾ glasova tj 75% kako za usvajanje nacrta, inače se prelazi nazad na prethodni korak.
- Procena komisije: Ako je projekat izglasan sa 75%, šalje se instituciji IEEE-SA Standards Board Review Committee (RevCom) koji odobrava predlog projekta.
- Konačni izbor: Projekat se konačno šalje standardizacionom odboru koji u većini slučajeva odobrava.
Značajni standardi[uredi | uredi kod]
- IEEE 488 - digitalni interfejs programibilne instrumentacije
- IEEE 610 - standardni Rečnik softverskog inženjerstva
- IEEE 754 - brojevi sa pokretnim zarezom
- IEEE 802 — LAN/MAN
- IEEE 830 — specifikacije softverskog zahteva
- IEEE 896 — futurebus
- IEEE 1003 — posiks
- IEEE 1076 — VHDL
- IEEE 1180 — Diskretna kosinus transformacija
- IEEE 1275 — Open Firmware
- IEEE 1284 — Parallel port
- IEEE P1363 — asimetrična kriptografija
- IEEE 1541 — jobibit
- IEEE 12207 — informaciona tehnologija