Infektivni eritem

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Infektivni eritem
lat. lat. Erythema infectiosum'
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Infektivni eritem kod 16-to mesečnog deteta
ICD-10 B08.3
ICD-9 057.0
DiseasesDB 4442
eMedicine emerg/378 derm/136 ped/192
MeSH D016731

Infektivni eritem, poznatiji kao „peta bolest“[lower-alpha 1] (lat. Erythema infectiosum) je svojevrsni poremećaj kože izazvan infekcijom parvovirusom B19.[1] Bolest uglavnom pogađa decu uzrasta od 3 i 15 godina. Parvovirus je veoma zarazan patogen koji se uglavnom širi preko respiratornih kapljica.

Znaci bolesti obično se javljaju nakon inkubacionog perioda od 4 do 14 dana (ponekad i do dvadeset dana) od momenta infekcije parvovirusom B19. Bolest se najčešće manifestuje pojavom crvene ospe na licu, koja je po izgledu slična promenama nanetih šamarom po obrazu. Nekoliko dana kasnije slične promene, kod bolesnika, mogu se javiti i u vidu crvenila, na rukama i po telu. Kod oko 20% dece ili odraslih, zaraženih ovim virusom, neće se javiti nikakvi simptomi bolesti.[2][3]

Osobe obolele od infektivnog eritema najviše su zarazne u periodu inkubacije (od 4 do 14 dana), tj. pre pojave ospe i drugih promena na koži.[2]

Etiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Infektivni eritem je jedno od najčešćih, ali bezopasnih oboljenje dečjeg uzrasta. Bolest se karakteriše klasičanim egzantemom na licu, slično šamaru po obrazu. Infekciju izaziva humani parvovirus B19 - Parvovirus B19 (B19V), koji inficira samo ljude.

Psi ili mačke mogu da budu vakcinisane protiv „parvovirusa“, ali to su životinjski parvovirusi koji ne inficiraju ljude. Dakle, dete ne može da „zaradi“ parvovirus od kućnog ljubimca psa ili mačke, a ljubimac mačka ili pas ne može da „zaradi“ ljudski parvovirus B19 od bolesnog deteta.

Parvovirus B19 je izolovan u respiratornom sekretu (npr u pljuvački, ispljuvku, ili nosnoj sluzi) kod inficiranih osoba pre početka ospe, kada se prvo javljaju simptomi u vidu prehlade. Virus se verovatno prenosi sa osobe na osobu direktnim kontaktom sa sekretima obolelih osoba, kao što su zajedničko piće, peškiri ili pribor za jelo. U domaćinstvu, 50% osetljivih osoba izloženo je zarazi u kontaktu sa obolelim članom porodice. Tokom školske epidemija, 10% do 60% učenika može da oboli od „pete bolesti“.

Osoba zaražena parvovirusa B19 je zarazna tokom prve polovine bolesti, pre nego što se pojavi ospa. Do trenutka kada dete ima manifestaciju „ošamarenog obraza“ ili ospe pete bolesti, on ili ona verovatno više nije zarazna i može da se vrati u školu ili obdaništa. Zarazni period se razlikuje kod ove bolesti od onog zkod mnogih drugih osipnih groznica, kao što su morbili, varičela itd, kod kojeih je dete zarazno u periodu dok ima ospu.

Osetljive osobe obično postaju bolesne 4 do 14 dana nakon što su zaražene virusom, ali se bolest može razviti i 20 dana posle infekcije.

Pojava simptoma bolesti ne javlja se kod oko 20% odraslih osoba i dece inficiranih parvovirusom B19. Osim toga, neke osobe zaražene virusom imaće nespecifični oblik bolesti koji nije karakterističan za „petu bolest“. Osobe zaražene virusom, razviju trajni imunitet koji ih štiti od infekcije u budućnosti.

Parvovirus B19 jmože takođe biti povezan i sa drugim hematološkim, reumatološkim i neurološkim poremećajima, uključujući poliartropatiju, aplastičnu anemiju i fetalni hidrops [4].

Epidemiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Infekcija parvovirusom B19 je uobičajena pojava u svetu. Starosna struktura bolesnika slična je onoj u Sjedinjenim Državama. Mali broj grupa, koje žive na udaljenim geografskim lokacijama, jedino nisje izložene humanom parvovirusu.[4]

Infekcija parvovirusom B19 je veoma česta u Sjedinjenim Državama. Stopa seropozitivnosti je 5-10% kod male dece (uzrasta od 2-5 godina), i raste na 50% prema starosti od 15 godina i 60% prema starosti od 30 godina. Mali procenat odraslih stiče infekciju svake godine, što dovodi do pojave oko seropozitivnosti do 90% u odraslih starijih osoba iznad 60 godina.[5][6] Godišnja stopa serokonverzija među trudnicama bez parvovirusa B19 je 1,5%.[7]

Klinički slučajevi infekcija parvovirusom B19 mogu biti sporadična ili se pojaviti eksplozivno od kraja zime do ranog proleća. Ataci u toku školskih epidemija mogu da budu visoki i do 60% [5] i srednja ako se širi preko kontakta sa neimunim domaćinima. Infekcija može biti opasna za decu profesionalnih lica, zdravstvenih radnika, po stopi od 20% prijavljenih u nekim studijama.[7] Primećena je pojava cikličnog povećanje broja inficiranih, i vrhunac obolelih svake 3-4 godine.[5]

Rasa

Bolest ne pokazuje sklonost prema pojedinim rasama.

Pol

U principu, infekcija parvovirusom B19 podjednako pogađa muškarce i žene. Kod starijih žena postoji veća šansa za razvoj postinfektivnog artritisa.

Starost

Infekcija parvovirusom B19 je uobičajena u školskom uzrastu i kod mlađe dece koja borave u objektima dnevnog boravaka. U principu, deca prenose virus na roditelje i rodbinu. Kod male dece, seroprevalenca antitela se kreće od 5-10%. Ona se povećava na 50% u adolescenata i raste do 90% kod starijih osoba.[4][7]

Infekcija parvovirusom B19 u trudnoći[uredi - уреди | uredi izvor]

Infekcija parvovirusom kod dece i odraslih, prethodno zdravih, je uobičajena bolest koja ne ostavlja nikakve trajne posledice. Međutim, ako nastane u toku trudnoće, peta bolest može da izazove pojavu komplikacija kod novorođenčeta. Ona može da izazove fetalnu anemije, koja ako ostane neprimećena može imati ozbiljne posledice po novorođeno dete. Ako krvna slika bebe postane suviše niska, što se dešava u fetalnoj anemiji, može nastati intrauterina smrt ploda. Srećom, ovaj tragični ishod može biti izbegnut pravilnom i pravovremenom dijagnostikom i lečenjem [8].

Procenat komplikacija pete bolesti u trudnoći [8][9][10]

Komplikacije Procrenat
Fetusa može biti zaraženo petom bolesti od obolele majke
30%
Majki obolele od pete bolesti izgubiće fetus
10%
Inficirani fetus razviće fetalnu anemiju (hidrops)
3%
Fetusa može da preživi intrauterino hidrops nakon intrauterinog lečenja transfuzijom krvi
60 do 80%

Klinička slika[uredi - уреди | uredi izvor]

U mnogo pacijenata sa petom bolešću uopšte se ne manifestuju simptom i znaci bolesti. Studije pokazuju da, iako 40% do 60% odraslih osoba širom sveta ima laboratorijske dokaze o infekciji parvovirusom B19 u prošlosti, većina ne može da se seti da je imao simptome bolesti pete bolesti. Ovo je navelo lekare da veruju da je većina ljudi u kontaktu sa parvovirusom B19, imalo infekciju ili vrlo blage simptome, ili nije imalo simptome u perthodnom životu [11].

Prvi (prodromalni) simptomi bolesti su najčešće slabo izraženi i nespecifični i počinju oko prve nedelje nakon izlaganja infekcije ili poslednjih dva do tri dan pre manifestacija bolesti, i karakteriše ih;

Tipično crvenilo sa ospom na licu kod pete bolesti
  • Glavobolja (u 20% pedijatrijskih pacijenata)
  • Groznica (20%)
  • Bol u grlu (15%)
  • Svrabež (15%)
  • Curenje iz nosa (10%)
  • Bol u stomaku (10%)
  • Artralgija - bolovi u zglobovima (10%)

Navedeni simptomi se češće javljaju kod odraslih nego kod dece, i prisutni su kao zajednički simptomi u do 50% bolesnika.

Zatim, se kod bolesnika mogu javiti znaci crvene ospe na licu (sličnih promenama nanetih šamarom po obrazu ). Ospa po licu je najkarakterističniji klinički znak „pete bolesti“ i češće je prisutan kod dece nego kod odraslih. Kod nekih bolesnika ospa se može javiti nekoliko dana kasnije nakon pojave prvih simptoma, na grudima, leđima, zadnjici, ili na rukam i nogama u obliku bubuljičasto papulozne erupcije (poznate kao „sinrom rukavica i čarapa") koja može biti praćena svrabežom, najizraženiji na tabanima. Ospa može da varira u intenzitetu i brzini povlačenja, od 7 do 10 dana, pa do nekoliko nedelja. U fazi povlačenja koža dobije izgled u obliku čipke.

Ospa se uočava u oko 75 odsto, parvovirusom B19 inficirane deca, a u manje od 50 odsto u inficiranih odraslih osoba.

Promene na rukama („sinrom rukavica“) u petoj bolesti

Bolest može pratiti bol i otok zglobova (tzv. sindrom poliartropatije), koji je češći kod odraslih, a naročito žena. Kod neki odraslih bolesnika mogu se javiti samo bolovi u zglobovima, i to najčešće na rukama, nogama, ili kolenima, bez drugih znakova. Bol u zglobovima najčešće traje od 1 do 3 nedelje, a ponekad mesecima pa i duže. Sindrom poliartropatije kod pete bolesti ne ostavlja nikakve posledice.

U nekim slučajevima parvovirus infekcija može da izazove akutni prestanak proizvodnje crvenih krvnih ćelija, uzrokujući prolaznu aplastičnu anemiju, hroničnu aplaziju eritrocita i fetalni hidrops ili urođenu anemiju. Kod prethodno zdravih pojedinaca, to je blag oblik anemije koji traje jedan kraći vremenski period. Kod pacijenata sa bolestima koje su već skratila životni vek eritrocitima (npr. anemija usled nedostatak gvožđa, virusna humana imunodeficijencija, bolest srpastih ćelija, talasemija, sferocitoza, kao i kod osoba sa oslabljenim imunskim sistemom, kao što su oboleli od AIDS-a, primaoci transplantata ili oboleli od raka, anemija može biti teška i dugog trajanja nakon smirivanja infekcije, ponekad i sa teškim komplikacijama. Simptomi anemije uključuju; umor, bledilo kože i dispneju [12].

Kod nekih osoba sa anemijom ili nedostatkom gvožđa može da razvije, potencijalni po život opasni, poremećaj nazvana prolazna kritična aplastična anemija, u kojoj telo nije u stanju da formira nova crvena krvna zrnca [13].

U veoma retkim slučajevima, peta bolest može da prouzrokuje oticanje različitim delova tela, uključujući i mozak (encefalitis), moždane opne (meningitis) i pluća (pneumonija). Virus takođe može uzrokovati pogoršanje simptoma kod osoba koje pate od autoimunskih bolesti, npr. sistemskog lupusa i eritemskog lupusa [14].

Dijagnoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Za dijagnozu „pete bolesti“ lekaru je najčešće dovoljan fizički pregled bolesnika, kod koga se uočava ospa tipičnog izgleda na licu, slična izgledu promena nanetih šamarom po obrazu lica pacijenta, ili artralgija koja je evidentna u toku ispitivanja. Ovo je dovoljno kada se dijagnostikuje peta bolest kod prethodno zdravog deteta ili odrasle osobe, međutim osip nije prisutan u svim slučajevima, pa se pregledom krvi može utvrdili da li je bolesnik osetljivi ili imuni na infekciju parvovirusom B19.

U slučajevima pete bolesti koja se dešava tokom trudnoće ili kod imunokompromitovanih pacijenta ili kod anemičnog pojedinca, diganoza se mora potvrditi dopunskim pregledima. Zato se od obolele osobe uzima uzorak krvi i ispituje na prisutnost virusnih antitela [15]. U ispitivanom uzorku krvi kod pete bolesti prisutne su ove dve vrste antitela: imunoglobulin - G (IgG) i imunoglobulin - M (IgM). Ako su prisutna IgM antitela, onda možemo zaključiti da je u toku akutna infekcija, ili je infekcija parvovirusom B19 nedavno preležana. Ako su prisutna IgG antitela možemo zaključiti da je ta osoba imala infekciju virusom i da je stvorila opšti imunitet (koji nastaje nakon petog dana bolesti), koji će je štiti od infekcije parvovirusom B19 u budućnosti.

Ukoliko se u ispitivanom uzorku ne otkrije prisustvo antitela, za takvog pacijenta kažemo da je osetljivi na infekciju parvovirusom B19. Ako je to osoba ženskog pola i nalazi se u reproduktivnom periodu, kada zatrudni odmah treba preduzeti preventivne mere. One obuhvataju: izbegavanje kontakta sa zaraženim osobama, često pranje ruku i primena drugih protivepidemijske mere u epidemijom parvovirusom B19 zahvaćenom području.

Diferencijalna dijagnoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Petu bolest treba razlikovati od drugih zaraznih bolesti sa ospom: šarlah, boginje, ovčije boginje, rubeola, trodnevna groznica. Sličan eritem lica takođe se može javiti kod infekcije Borelijom ili eritemskog lupusa, što takođe treba imati u vidu tokom dijagnostike.[16]

Terapija[uredi - уреди | uredi izvor]

Kako za „petu bolest“ ne postoji specifičan lek, i danas je lečenje još uvek simptomatsko. U akutnom stadijumu bolesti neophodna je izolacija bolesnika u toploj ali dobro provetrenoj prostoriji i primena higijensko dijetetskog režima ishrane. Zbog nadražaja kože praćenog svrabom i bolovima može se primeniti lokalna antipruriginozna terapija. Povišena temperatura i nadražajni kašalj suzbijaju se antipireticima (aspirin, brufen, panadol), sedativima, antitusicima.

Kod nekih bolesnika može se razviti ozbiljan oblik anemije izazvane infekcijom parvovirusom B19. Takvi bolesnici se obavezno hospitalizuju i kod njih se primenjuje transfuzija krvi. Lica sa imunološkim poremećajem često zahtevaju posebnu medicinsku negu, uključujući i lečenje imunoglobulinom (antitela), kako bi se njihovo telo oslobodilo od infekcije.

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Weir E (2005). "Parvovirus B19 infection: fifth disease and more". CMAJ 172 (6): 743. PMC 552884. PMID 15767606. doi:10.1503/cmaj.045293. 
  2. 2,0 2,1 "Parvovirus B19 infections". Am Fam Physician 60 (5): 1455–60. 1999. PMID 10524489. Pristupljeno 6. 11. 2009..  Unknown parameter |vauthors= ignored (help)
  3. "Clinical presentations of parvovirus B19 infection". Am Fam Physician 75 (3): 373–6. 2007. PMID 17304869. Pristupljeno 6. 11. 2009..  Unknown parameter |vauthors= ignored (help)
  4. 4,0 4,1 4,2 Young NS, Brown KE. Parvovirus B19. N Engl J Med. Feb 5 2004;350(6):586-97. [Medline].
  5. 5,0 5,1 5,2 Brown KE. Parvovirus B19. In: Mandell GL, Bennet JE, Dolin R. Mandell, Douglas and Bennett's Principals and Practice of Infectious Diseases. Vol 2. 6th ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier; 2005:1891-1902.
  6. ((en)) Servey JT, Reamy BV, Hodge J. Clinical presentations of parvovirus B19 infection. Am Fam Physician. Feb 1 2007;75(3):373-6. Medline.
  7. 7,0 7,1 7,2 American Academy of Pediatrics Committee on Infectious Diseases. Parvovirus B19. In: Pickering LK, Baker CJ, Kimberlin DW, Long SS, eds. 2009 Red Book: Report of the Committee on Infectious Diseases. 28th ed. Elk Grove Village, IL: American Academy of Peiatrics; 2009:491-493.
  8. 8,0 8,1 Ergaz Z, Ornoy A. Parvovirus B19 in pregnancy. Reprod Toxicol. May 2006;21(4):421-35
  9. Infections. In: Cunningham FG, Leveno KL, Bloom SL, Hauth JC, Gilstrap III LC, Wenstrom KD, eds. Williams Obstetrics. 22nd Ed. USA: McGraw-Hill; 2001:chap 58.
  10. Simms RA, Liebling RE, Patel RR, et al. Management and outcome of pregnancies with parvovirus B19 infection over seven years in a tertiary fetal medicine unit. Fetal Diagn Ther. 2009;25(4):373-8.
  11. Fifth disease na KidsHealth, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  12. ((en)) Koch WC. Parvovirus B19. In: Kliegman RM, Behrman RE, Jenson HB, Stanton BF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 19th ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2011:chap 243. Medline plus, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  13. Young NS. Hematologic and hematopoietic consequences of B19 parvovirus infection. Semin Hematol. 1988;25:159.
  14. ((en)) Fifth Disease Mediline Plus
  15. Mendelson E, Aboudy Y, Smetana Z, Tepperberg M, Grossman Z. Laboratory assessment and diagnosis of congenital viral infections:Rubella, cytomegalovirus (CMV), varicella-zoster virus (VZV),herpes simplex virus (HSV), parvovirus B19 andhuman immunodeficiency virus (HIV). Reprod Toxicol. 2006;21:350-382.
  16. Th. Mertens, O. Haller, H.-D. Klenk (Hg.): Diagnostik und Therapie von Viruskrankheiten - Leitlinien der Gesellschaft für Virologie. 2. Aufl. München 2004 ISBN 3-437-21971-5

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).


Greška kod citiranja: <ref> oznake postoje za grupu pod imenom "lower-alpha", ali nije pronađena pripadajuća <references group="lower-alpha"/> oznaka, ili zatvarajući </ref> nedostaje