Ibe Palikuća

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
IBE PALIKUĆA
Ibe Palikukja.jpg
Datum rođenja 1927.
Mesto rođenja Debar
Flag of Serbia and Montenegro.svg Kraljevina SHS
Datum smrti 22. septembar 1944. (17 god.)
Mesto smrti Šutovo, kod Kičeva

Flag of Albanija Kraljevina Albanija
Članica KPJ od jula 1943.
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba
Narodni heroj od 8. oktobra 1953.

Ibe Palikuća (19271944), učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođena je 1927. godine u Debru. Posle završene osnovne škole, ostala je u kući i bila učena za domaćicu.

Godine 1941. okupaciju zapadne Makedonije izvršili su italijanski fašisti i pripojili ju tzv. Velikoj Albaniji. Njezin brat već je radio za oslobodilački pokret. Ona se takođe priključila pokretu i dobivala zadatke da kao kurir prenosi pisma i provodi ilegalce.

Sa petnaest godina primljena je u Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Nije imala problema sa vlastima, jer joj je otac bio hodža, pa nisu slutili da pripada Narodnooslobodilačkom pokretu. U njihovoj kući često su se održavali sastanci i svraćali ilegalci. U julu 1943. godine primljena je u Komunističku partiju Jugoslavije.

Bista Ibe Palikuće u Kičevu

Kada je u septembru 1943. godine kapitulirala fašistička Italija, u Debru je organizovana narodna vlast. Ibe je učestovoala na svim sastancima i konferencijama. Za vreme Šeste neprijateljske ofanzive, partizanske snage povukle su se iz Debra, a Ibe odlazi s njima i stupa u jedinicu. Uskoro je partijska organizacija vraća u Debar na pozadinski rad u svojstvu člana Mesnog komiteta KPJ za Debar.

Za vreme svog ilegalnog rada Debru radila je naročito sa ženskom omladinom. Okupacione vlasti su pokušavale da je onemoguće. Da ne bi pala u ruke neprijatelja ili bila ubijena, Mesni komitet je odobrio njen odlazak u partizanske jedinice. 26. avgusta 1944. godine postala je zamenik komesara Čete u Šestoj brigadi narodnooslobodilačke vojske Albanije.

Od formiranja, brigada je stalno bila u borbama s balistima, koje su nemački okupatori pomagali i snabdevali teškim naoružanjem. 20. septembra 1944. godine, u jednoj borbi protiv balista na periferiji Kičeva, dok je štitila odstupnice borcima iz bataljona, Ibe je bila teško ranjena. Posle dva dana podlegla je ranama u selu Šutovu kod Kičeva.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 8. oktobra 1953. godine, proglašena je za narodnog heroja.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]