IP adresa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Primer IP adrese je 207.142.131.23

Konvertovanje u ove brojeve iz za ljude čitljivije forme adresa domena poput www.wikipedia.org, se vrši putem DNS-a. Proces konverzije je poznat pod imenom rastavljanje imena domena.

Više detalja[uredi - уреди | uredi izvor]

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. ISP-ovi (internet servis provajderi) ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju www (svetski široku mrežu) se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima imejlova. Ustvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajedno daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.

Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici).

Verzija 4 IP adrese[uredi - уреди | uredi izvor]

IPv4 je trenutni standard za IP adresiranje na Internetu.

Adresiranje[uredi - уреди | uredi izvor]

U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, što čini teoretski 4 294 967 296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa domaćinskih interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da postoji pritisak da se proširi raspon adresa preko verzije 6 IP adrese (videti dole).

IPv4 adrese su predstavljene sa 4 okteta (8 bitova) rastavljenih tačkama. Server sa imenom www.wikipedia.org trenutno ima broj 3482223596, koji se zapisuje kao 207.142.131.236 zbog konverzije sa bazom 256: 3482223596=207×2563+142×2562+131×2561+236×2560. (Rastavljanje imena "www.wikipedia.org" na svoje povezane brojeve regulišu DNS serveri.)

Istorijski gledano, IPv4 adrese su prvobitno imale samo dva dela - adresu mreže i adresu samog uređaja u okviru mreže. Kasnija promena je dodala i podmrežni deo. Međutim, sa napretkom besklasnog internet-domen rutinga (CIDR), ovo više ne važi i adresa može da ima bilo koji broj nivoa hijerarhije.

Dodeljivanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Stvarno dodeljivanje adrese nije nasumično. Organizacija, tipično Internet servis provajder, traži dodeljivanje netbloka (skupa povezanih IP adresa) iz registra, kao što je ARIN (American Registry for Internet Numbers). Broj mreže sačinjava raspon adresa koje organizacija može slobodno da raspoređuje po želji. Organizacija koja je iscrpela značajan deo svog mesta za raspoređivanje adresa može da zatraži novi netblok.

Na primer, ARIN je rasporedio adrese od 64.78.200.0 do 64.78.207.255 korporaciji Verado, Inc. Dalje je Verado rasporedio adrese od 64.78.205.0 do 64.78.205.15 ogranku Bomis, koji je dalje tačnu adresu 64.78.205.6 nazvao www.wikipedia.com.

Iscrpljivanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Neka mesta privatnih IP adresa su dodeljena preko RFC 1918. To znači da su adrese dostupne za bilo koju upotrebu od strane bilo koga i stoga iste RFC 1918 IP adrese mogu da se ponovo koriste. Međutim, one ne mogu da učestvuju u internet saobraćaju (kao polazna, ni kao odredišna adresa), pa se široko koriste zbog nedostatka adresa koje mogu da se registruju. Prevođenje mrežnih adresa (Network address translation, skraćeno NAT) treba da poveže te mreže na internet.

Dok se puno mera počelo preduzimati kako bi se sačuvao broj ograničenog postojećeg prostora za IPv4 adrese (kao na primer korišćenjem NAT-a ili privatnih IP adresa), broj 32-bitnih IP adresa nije dovoljan zbog porast interneta. Zbog ovoga, postoji generalni koncenzus da će se internet 128-bitna IPv6 šema za adresiranje usvojiti kroz narednih 5 do 15 godina.

Verzija 6 IP adrese[uredi - уреди | uredi izvor]

U IPv6, novi (ali ne još široko korišćen) standardni internet protokol, gde su adrese 128 bita široke, što bi, čak i sa velikim dodelama netblokova, trebalo da zadovolji blisku budućnost. Teoretski, postojalo bi tačno 2128, ili 3.403×1038 unikatnih adresa domaćinskih interfejsa. Kada bi zemlja bila sačinjena kompletno od zrna peska od 1cm³, onda bi mogla da se dodeli jedinstvena adresa svakom zrnu u 300 miliona planeta veličine zemlje. Ovaj veliki prostor za adrese će biti retko popunjen, što omogućava da se ponovo kodira više informacija za rutovanje u same adrese.

Adresa verzije 6 se piše kao osam četvorocifrenih heksadecimalnih brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotačkama. Jedan niz nula po adresi može da se izostavi, pa je 1080::800:0:417A isto što i 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

Globalne adrese koje se šalju ka jednom odredištu se sastoje iz dva dela: 64-bitni deo za rutiranje i 64-bitni identifikator domaćina.

Netblokovi se određuju kao moderne alternative IPv4: broj mreže, koga prati kosa crta i broj značajnih bitova (u decimalnom zapisu). Primer: 12AB::CD30:0:0:0:0/60 uključuje sve adrese koje počinju sa 12AB00000000CD3.

IPv6 ima dosta poboljšanja u odnosu na IPv4, pored samo većeg prostora za adrese, uključujući i samostalno ponovno odbrojavanje i obaveznu upotrebu IPsec-a.

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]