Hronologija Francuske revolucije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Hronologija Francuske revolucije je popis događaja koji su stvorili uslove za njenu pojavu i zbivanja tokom nje.

Događaji spoljne politike, odn. ono što se događalo van francuske metropole je napisano uvučeno.

Predistorija[uredi - уреди | uredi izvor]

XVIII stoleće, doba Prosvetiteljstva dovodi u pitanje postojeće političko stanje
1756-63
1775-83
1778
  • Francuska ulazi u Američki rat na strani kolonija
1781
  • februar - Izveštaj ministra finansija Jacquesa Neckera (Compte rendu) pogrešno predstavlja finansijsku situaciju stabilnom, što podstiče novo zaduživanje.
  • 22. 5. - Ségurov edikt određuje da kandidati za oficire moraju imati bar četiri generacije plemstva - nezadovoljstvo buržoazije i novijeg plemstva.
1783
  • 8. 6. - Erupcije na planini Laki na Islandu - osmomesečna emisija sumpor dioksida utiče na vreme i žetve u Francuskoj.
  • 3. 9. - Potpisan Pariski ugovor - pobeda SAD i njenih saveznika - u Francuskoj iscrpljene finansije i povećane ambicije zastupnika reforme.
1784
1785

Finansijska kriza i Skupština uglednika[uredi - уреди | uredi izvor]

1786
1787
1788
"Dan crepova" u Grenoblu
1789
  • 7. 2. - Naredba da staleži sastave spiskove žalbi (Cahier de doléances) - odrađeno tokom marta i aprila, kada teku i izbori za Skupštinu.
  • 2. 5. - Predstavljanje "1200" članova Staleža kralju: zapravo ih ima 1139 - 291 iz sveštenstva (od čega 47 biskupa i 36 opata), 270 plemića i 578 iz Trećeg staleža.
  • 5. 5. - Otvaranje Skupštine staleža, prve od 1614.
  • 28. 5. - Treći stalež počinje izdvojene sastanke.
  • 1. 6. - Plemstvo i sveštenstvo odbijaju zajedničku verifikaciju mandata i pojedinačno glasanje.
  • 4. 6. - Umro sedmogodišnji prestolonaslednik Louis-Joseph.
  • 17. 6. - Treći stalež i deo sveštenstva i plemića se proglašavaju Nacionalnom skupštinom.
  • 19. 6. - Kralj zatvara salu u kojoj se održava Skupština, pod izgovorom radova.
  • 20. 6. - Zakletva na teniskom terenu (Serment du jeu de paume).
  • 22. 6. - Kralj stavlja 40.000 vojnika oko Pariza pod komandu maršala de Broglie-ja.
  • 23. 6. - Kraljevska sednica: naređeno odvojeno zasedanje staleža, poništene odluke Trećeg, predložene reforme u skladu sa konsultativnom monarhijom. Treći stalež odbija napustiti prostoriju.
  • 27. 6. - Kralj popušta i naređuje Prvom i Drugom staležu da se pridruži Nacionalnoj skupštini.
  • 30. 6. - Gomila napada zatvor i oslobađa gardiste koji su se pobunili 23. 6.
  • decembar - Nacionalna skupština pravi na osnovu bogatstva razliku između "aktivnih" i "pasivnih" građana u političkom smislu.
  • 14. 12. - Zakon o opštinama.
  • 19. 12. - Uvode se asignati kao certifikati za vrednost crkvene imovine.
  • 22. 12. - Dekret o podeli Francuske na departmane (stupa na snagu 4. 3. '90).
  • 23. 12. - Parizom kruži letak koji optužuje markiza de Favrasa da ga je grof od Provanse unajmio da organizuje bekstvo kraljevske porodice i napad na Revoluciju - sutradan je uhapšen.
  • 24. 12. - Protestanti dobijaju pravo građanstva.
1790
1791
  • 30. 1. - De Mirabeau izabran za predsednika Skupštine (umro već 2. aprila, prva osoba sahranjena u Panteonu).
  • 4. 2. - Deo sveštenstva položio zakletvu Građanskom ustavu.
  • 13. 2. - Sukob kod Vannesa, razbijeni seljaci koji su podržavali refraktorno sveštenstvo.
  • 28. 2. - Dan bodeža, de Lafayette uhapsio 400 naoružanih aristokrata u Tiljerijama.
  • 2. i 17. 3. - D'Allardov dekret - ukinuti cehovi tj. korporacije, proklamovana sloboda rada, trgovine i industrije.
  • 10. 3. - Papa Pije VI osudio Deklaraciju prava i Građanski ustav sveštenstva, doći će do prekida diplomatskih odnosa Francuske i Svete stolice.
  • 6. 7. - Padovski cirkular cara Leopolda II poziva krunisane glave Evrope da pomognu francuskom monarhu.
  • 3. 9. - Skupština usvaja Ustav (kralj ga nerado usvaja deset dana kasnije nakon čega je vraćen na presto kao Kralj Francuza).
  • 14. 9. - Avignon i Comtat Venaissin priključeni Francuskoj nakon duge papske vlasti.
  • 28. 9. - Jevreji dobili građanstvo.
  • 30. 9. - Raspuštena Ustavotvorna skupština.

Legislativna skupština[uredi - уреди | uredi izvor]

1792
  • 25. 7. - Braunšvajgov manifest preti Parizu da će biti sravnjen sa zemljom ako se nešto desi kraljevskoj porodici.
  • 30. 7. - Početak austro-prusko-emigrantske invazije na Francusku; dobrovoljci iz Marseja ulaze u Pariz pevajući pesmu - "Marseljezu".
  • 1. 8. - U Parizu se čulo za Braunšvajgov manifest - dočekan sa strahom i gnevom, tumači se kao dokaz Lujeve saradnje sa agresorom.
  • 9. 8. - Pariska komuna (Danton, Demulen, Eber) zauzela Gradsku većnicu.
  • 10. 8. - Ustanak 10. augusta - zauzete Tiljerije, Švicarska garda masakrirana, kralj pobegao u Skupštinu koja ga pod pritiskom Komune lišava ovlašćenja, odlučeno da se izabere Konvent za izradu novog ustava. Skupština istog dana bira privremeno Izvršno veće (Danton pravda, Monge mornarica itd.).
  • 13. 8. - Kraljevska porodica zatvorena u Temple.
  • 19. 8. - Lafajet napušta revolucionarnu vojsku.
  • 23. 8. - Braunšvajg zauzeo Longwy.
  • avgust - Pobune Šuana i drugih rojalista.

Konvent[uredi - уреди | uredi izvor]

  • oktobar - General de Custine zauzima više gradova u Nemačkoj, uključujući Frankfurt.
  • 19. 11. - Konvent izražava svoju spremnost da pomogne svim potčinjenim narodima da dobiju slobodu.
  • 20. 11. - Armoire de fer - otkrivena tajna prepiska Luja XVI.
* 27. 11. - Dekret o priključenju Savoje Francuskoj, postaje departman Mont-Blanc.
  • 11. 12. - Luju Kapetu u Konventu pročitana optužnica za veleizdaju i zločine protiv države.
  • 15. 12. - Dekret o francuskoj revolucionarnoj administraciji osvojenih zemalja.
1793 (I - II godina Republike)
Pogubljenje Luja Kapeta
  • 21. 1. - Građanin Louis Capet giljotiniran.
  • 31. 1. - Nica anektirana Francuskoj.
  • 1. 2. - Objavljen rat Velikoj Britaniji i Holandiji.
  • februar-mart - Napadi na radnje i neredi za hranu
  • 24. 2. - Proglašena regrutacija (la levée en masse), poziva se 300.000 ljudi pod oružje.
Maraova smrt
  • 5. 9. - Počinje Teror u kome je pogubljeno nekoliko desetina hiljada osumnjičenih "neprijatelja revolucije".
  • 19. 12. (29 Frimaire) - Republikanske trupe ušle u Tulon, zahvaljujući komandantu artiljerije Napoleonu Bonaparti - unapređen u brigadnog generala.
1794 (II - III godina Republike)
  • 4. 2. (16 Pluviôse) - Konvent ratifikovao oslobođenje robova u Haitiju (→ L-F. Sonthonax) i proširio emancipaciju i na ostale kolonije.
  • 26. 2. i 3. 3. (8 i 13 ventôse an II) - Vantoski dekreti - konfiskacija imovine neprijatelja revolucije i raspodela siromašnim patriotama (nisu stupili na snagu).
  • 24. 3. (4 Germinal) - Pogubljeni Jacques Hébert i neki drugi kordeljeri.
  • 9. 8. (22 Thermidor) - Bonaparta uhapšen u Nici kao osumnjičeni robespjerista, pušten posle 11 dana.
  • 3. 9. (17 Fructidor) - François-Noël Babeuf izdaje list Journal de la Liberté de la Presse (od 5. 10. Le Tribun du Peuple).
  • 18. 9. (2 J. C.) - Dekret Konventa obustavlja plate i troškove Crkvi - razdvajanje od države.
  • 28. 9. (7 Vendémiaire an III) - Osnivanje Centralne škole javnih radova, od sledeće godine École polytechnique.
  • 12. 11. (22 Brumaire) - Zatvoren Jakobinski klub.
  • 19. 11. (29 Brumaire) - Jayov ugovor između SAD i Velike Britanije - SAD pristaje na britansku blokadu Francuske, uprkos Franko-američkoj alijansi iz 1778.
  • 24. 12. (4 Nivôse) - Uklonjene kontrole plata i cena.
1795 (III - IV godina Republike)
Gore: Francuska krajem 18. veka, proširenja u revolucionarnom periodu označena zeleno
  • 15. 2. (27 Pluviôse) - Mir sa Vandejcima (François de Charette) u Jaunaye-u: sloboda religije, izuzeće od regrutacije - ali rojalisti se uz pomoć Engleza ponovo dižu u junu.
  • 21. 2. (3 Ventôse) - Zvanično razdvajanje Crkve i Države i sloboda religije.
  • 21. 3. (1 Germinal) - Određena komisija za sastavljanje novog ustava.
  • 1. 4. (12 Germinal) - Nestašice hrane i neredi u Parizu - Ustanak 12. žerminala III godine: sankiloti traže hleb i Ustav iz '93.
  • 7. 4. - (18 Germinal) - Dekreti od 18. žerminala: uvedena definicija metričkog sistema, ustanovljen franak sa decimalnom podelom.
  • 10. 4. (21 Germinal) - Dekret za razoružanje "terorista" (jakobinaca) - Beli teror.
Directeur Paul Barras
  • 1. 10. - (9 Vendémiaire an IV) - Francuska anektirala Belgiju i Luksemburg (devet novih departmana).

Direktorijum[uredi - уреди | uredi izvor]

1796 (IV - V godina Republike)
  • Tri dobre žetve 1796-98 donose niže cene ali i poljoprivredne prihode.
  • 18. 3. (28 Ventôse) - Obezvređeni asignati zamenjeni sa Promesses de mandats territoriaux.
  • 26. 3. (6 Germinal) - Streljan vođa vandejskih ustanika François de Charette.
  • 27. 3. (7 Germinal) - Napoleon u Nici preuzima tzv. Armiju Italije; Italijanska kampanja počinje u aprilu.
  • 15. 7. (27 Messidor) - Direktorijum objavljuje da su "umirene nevolje na zapadu" (kraj Drugog Vandejskog rata).
1797 (V - VI godina Republike)
  • 4. 2. (16 Pluviôse) - Direktorijum vraća metalni novac umesto mandats territoriaux.
  • april (Germinal) - Republikanci na izborima gube 250 mandata u korist monarhista, na leto dolazi do paralize sistema; ponovo se javlja Beli teror, usmeren protiv kupaca "nacionalnih dobara".
  • 18. 4. (29 Germinal) - Leobenski preliminarni mir: tajne klauzule određuju da Austrija gubi Austrijsku Nizozemsku i Lombardiju a dobija Istru i Dalmaciju. Leobenski mir zaustavio i uspešne francuske operacije u Nemačkoj.
  • 12. 5. (23 Floréal) - Abdicirao Ludovico Manin, poslednji mletački dužd - Francuzi preuzeli grad četiri dana kasnije.
1798 (VI - VII godina Republike)
  • 5. 9. (19 Fructidor) - Jourdanov zakon institucionalizuje regrutaciju u Francuskoj, 24. septembra/3 vandemijera poziva 200.000 ljudi.
  • 9. 9. (24 Fructidor) - Zakonom se propisuje pojačano poštovanje dekadnog dana revolucionarnog kalendara (→ dekadni kult, zakon ostaje na snazi manje od dve godine).
  • 12. 10. (21 Vendémiaire an VII) - Počinje Seljački rat, pobuna protiv francuske vlasti u južnoj Nizozemskoj - krvavo ugušen 5. decembra/15. frimera.
1799 (VII - VIII godina Republike)
  • 12. 7. (24 Messidor) - Zakon o taocima - plemići i roditelji emigranata će biti uzeti kao taoci u departmanima kojima prete neredi.
  • 27. 7. (9 Thermidor) - Obavezni zajam od bogatih.
  • avgust-septembar - Neuspešni rojalistički Tuluski ustanak.

Spoljni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]