Hopliti

Izvor: Wikipedia

Hopliti predstavljaju teško naoružane i opremljene pešake u Antičkoj Grčkoj. Takvi vojnici su se prvi put pojavili verovatno u 8. veku pne. Oni su bili gradska milicija i bili su naoružani kopljima, tako da ih je bilo lako opremiti. Oni su uglavnom predstavljali srednju klasu, koja je imala dovoljno novca za nabavku opreme. Skoro svi poznati ljudi antičke Grčke su ponekad ratovali kao hopliti.

Hopliti nisu primali platu, služili su za održanje reda, služili bi kratko i uglavnom tokom leta. Išli bi direktno do zadanog cilja. Branioci bi se obično zabarikadirali iza gradskih zidina, pa bi se napadači zadovoljili divljanjem po okolici ili da ih pozovu na boj. Opsada je bila još slabo razvijen metod.

Bitke su obično kratko trajale i bile bi odlučne. Obe strane bi obično uspostavile linijski poredak jedna prema drugoj. Najčešće bi bili u formaciji falange dubokoj 8 redova. Druge trupe su bile manje važne. Konjica je znala pokrivati bokove, ako je bila u bici.

Oprema[uredi - уреди]

Hoplit s opremom

Hopliti bi se obično naoružavali pred bitku. Pošto je svatko nabavljao svoju tešku opremu, ona uošte nije bila jednolika. Tipičan hoplit je imao sledeđu zaštitu:

  • zaštitu za prsa
  • bronzani šlem sa zaštitnim pločama za lice
  • metalna zaštita za potkoljenice i koljena
  • drveni štit veličine jednog metra , zvan aspis.

Glavno oružje je bila strela duljine 2,7 m. Šesto se lomila kad bi se zabola. Nije bila dobra za blisku borbu, pa su hopliti nosili 60 cm dug mač ѕvan hifos.

Druga pešadija tog doba je nosila mnogo lakši oklop i bili su naoružani kraćim kopljima i strelama. Štitovi su im bili manji

Taktika hoplitske borbe[uredi - уреди]

Formacija hoplitskih štitova dala se zajedno povezati tako da su se u toj formaciji međusobno potpuno štitili. Snaga hoplita je bila u iznenadnom udaru. Dve armije bi trčale jedna na drugu, nadajući se da će snagom svoje formacije razbiti ili opkoliti protivničku formaciju. Ako to ne uspiju, onda se bitka pretvara u guranje, pa zadnji redovi guraju prednje da nadguraju i probiju protivničku stranu. Bitke su retko trajale duže od sat vremena. Jednom kad bi probili protivničku liniju, protivnička strana bi ostavljala oklop i bežala.

Nije bilo mnogo gubitaka u poređenju sa kasnijim bitkama. Retko je bilo više od 5% gubitaka na protivničkoj strani. Ali istaknute pojedince ili generale protivnika bi pobili. Čitav takav rat bi odlučivala jedna bitka.

Prilikom pobede gubitnička strana je morala otkupljivati mrtve.

Uspon i pad hoplita[uredi - уреди]

Hoplitske borbe i ratovi su bili povezani sa grčkim polisima. Grčko-Persijski ratovi su promenili značaj hoplita i njihove opreme. Pošto su bili prisiljeni da se bore sa persijskim strelcima i da trče za njima, smanjili su oklope, nosili su kraće mačeve i prilagodili se da bi bili pokretljiviji.

Tokom Peloponeskog rata njihov značaj je bitno opao. Povećao se značaj mornarice,plaćenika, gradskih zidova i opsadnih mašina. Ti kasniji ratovi postaju ratovi iscrpljivanja i povećavaju broj žrtava.

Veze[uredi - уреди]