Hipotetički silogizam

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Silogizam čija je bar jedna premisa hipotetički stav. Druga premisa može biti kategorički ili hipotetički stav. Posmatrajmo sledeće primere:

Ako kiša pada onda trava raste.

Kiša pada.

Dakle, trava raste.


Ako završim tehnički fakultet, naći ću dobro plaćen posao.

Ako se nađem dobro plaćen posao, bogato ću se oženiti.

Dakle, ako završim tehnički fakultet bogato ću se oženiti.

Ili shematski:

Ako P onda Q

P

Dakle, Q


Ako P onda Q

Ako Q onda R

Ako P onda R


Ili upotrebom simbola iskaznog računa:

p→q, p ├ q

p→q, q→r ├ p→r

Prvi oblik hipotetičkog silogima naziva se modus ponendo ponens, ili kraće modus ponens. Drugi oblik je čisti hipotetički silogizam. Pored ova dva modusa, čest oblik zaključka je modus tollendo tollens ili prosto modus tollens:

„Kad bi Dunav bio vreo (onda) svak bi riblje čorbe jeo“

Ali,(avaj!) svak’ ne jede riblje čorbe.

Dakle, Dunav nije vreo.

Ili simbolički:

p→q, ┐q├┐p

Tipične greške u ovakvoj vrsti zaključivanja ilustruju sledeći primeri:

Ako kiša pada, ulice su mokre.

Kiša ne pada.

Dakle, ulice nisu mokre.

Simbolički:

p→q, ┐p├┐q

ili:

Ako kiša pada onda su ulice mokre.

Ulice su mokre.

Dakle, kiša pada (ili : kiša je padala):

p→q, q├p

U prvom slučaju imamo neispravan oblik modusa tollens a u drugom neispravan modus ponens.