Bromovodonična kiselina
| Bromovodonična kiselina | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 10035-10-6 
| ||
| ChemSpider[1] | 255
| ||
| EINECS broj | |||
| ChEBI | 47266 | ||
| RTECS registarski broj toksičnosti | MW3850000 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | HBr | ||
| Molarna masa | N/A | ||
| Agregatno stanje | bezbojna tečnost | ||
| Gustina | 1.49 g/cm3 (48% w/w aq.) | ||
| Tačka topljenja |
-11 °C (47–49% w/w aq.) | ||
| Tačka ključanja |
122 °C na 700 mmHg (47–49% w/w aq.) | ||
| Rastvorljivost u vodi | vodeni rastvor | ||
| pKa | −9 | ||
| Opasnost | |||
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | ICSC 0282 | ||
| EU-klasifikacija | Korozivna (C) | ||
| EU-indeks | 035-002-01-8 | ||
| NFPA 704 |
 0
3
0
| ||
| R-oznake | R34, R37 | ||
| S-oznake | (S1/2), S7/9, S26, S45 | ||
| Tačka paljenja | nije zapaljiva | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Drugi anjoni | Fluorovodonična kiselina Hlorovodonična kiselina Jodovodonična kiselina | ||
| Srodna jedinjenja | Bromovodonik | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Bromovodonična kiselina (HBr) je jaka kiselina koja se formira rastvaranjem diatomiskog bromovodonika u vodi. "Konstantno ključajuća" bromovodonična kiselina je vodeni rastvor koji se destiluje na 124.3 °C i sadrži 47.6% HBr po težini, što je 8.89 mol/L. Bromovodonična kiselina ima pKa od −9, te je jača kiselina nego hlorovodonična kiselina, ali slabija nego jodovodonična kiselina. Bromovodonična kiselina je jedna od najjačih poznatih mineralnih kiselina.
Upotreba[uredi | uredi kod]
Bromovodonična kiselina se uglavnom koristi za pripremu neorganskih bromida, posebno bromida cinka, kalcijuma, i natrijuma. Ona je koristan reagens za formiranje organobrominskih jedinjenja. Pojedini etri se mogu razložiti koristeći HBr. Ona isto tako katalizuje reakcije alkilacije i ekstrakcije pojedinih ruda. Neka od jedinjenja sa industrijskim značajem koja se pripremaju koristeći bromovodoničnu kiselinu su alil bromid, tetrabromobis(fenol), i bromosirćetna kiselina.[2]
Sinteze[uredi | uredi kod]
Bromovodonična kiselina se može laboratorijski pripremiti reakcijom Br2, SO2 i vode.[3]
- Br2 + SO2 + 2 H2O → H2SO4 + 2 HBr
Laboratorijska priprema se često izvodi putem formiranja bezvodnog HBr, koji se zatim rastvara u vodi.
Bromovodonična kiselina se priprema u industrijskim uslovima reakcijom broma sa bilo sumporom ili fosforom i vodom. Ona se takođe može formirati elektrolitički.[3]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
- ↑ 3,0 3,1 Scott, A. (1900). „Preparation of pure hydrobromic acid”. J. Chem. Soc., Trans. 77: 648–650. DOI:10.1039/ct9007700648.
